Grupno komuniciranje

VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

Seminarski rad

Predmet : Komunikacije

Tema: GRUPNO KOMUNICIRANJE

Student: Mentor:
Nenad Zečević 736/15 Ana Dukić

Čačak, decmbar 2017.

SADRŽAJ

.....................................................................................................................................................2

1.UVOD

.........................................................................................................................................................3

2.POJAM I VRSTA GRUPE

......................................................................................................................4

3.GRUPNO POSLOVNO KOMUNICIRANJE

........................................................................................6

4.TIMSKI RAD

............................................................................................................................................8

5.VRSTE, KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE TIMOVA

....................................................................11

6.RUKOVODJENJE TIMOM

.................................................................................................................12

ZAKLJUČAK

............................................................................................................................................14

LITERATURA

...........................................................................................................................................15

2.POJAM I VRSTA GRUPE

Terminom grupa označavaju se osobe koje imaju neku zajedničku karakteristiku a da među

njima nikakve ni prostorne ni akcione povezanosti , o grupi se govori i kad se određeni broj lica

zainteresovanih za isto zbivnje nađe na istom mestu i ako nisu u bližem međusobnom kontaktu

(

publika na koncertu

), a pod grupom podrazumevamo i privremeno okupljen veći broj lica koji

usled raznih uzroka dođe u stanje povećane uzbuđenosti, gde dolazi do uzajamnog uticaja jednih

na druge i do manje kontrolisanog ponašanja koje odstupa od uobičajenog (

gomila ili masa

), a

grupom se smatra i više lica koja se, iako nisu na istom mestu i među njima ne postoji aktivan

kontakt, aktivno zalažu za ostvarenje istih ciljeva (

socijalni pokreti

). Grupom se označavaju i

osobe među kojima postoji neposredna interakcija bilo da je ona dugotrajna i kontinuirana kao

sto je to kod

porodične grupe

, bilo da je to kratkotrajnije kao što je slučaj sa nekom komisijom

ili odborom. Te grupe koje su brojem ograničene se nazivaju

male grupe

. Grupom se označavaju

i velike skupine populacija za koje je karakteristično osećanje zajedničke pripadnosti ili čiji

članovi imaju zajedničku sudbinu. Tako organizovana skupina je

država, klasa, nacija

Jedna od osnovnih karakteristika grupe na osnovu koje ih možemo i podeliti jeste

struktuiranost grupe:



Nestruktuirane grupe

je karakteristično postojanje delimično istog ili sličnog cilja,

članovi nemaju svoje mesto ili zadatak, postoji izvestan broj osoba koje su veza među

ostalima i postoji interstimulacija članova. Ovo su grupe u širem smislu i u njih spadaju

masa, publika i socijalni pokreti.



Struktuirane grupe

karakteriše ne samo isti već i zajednički cilj koji ostvaruju

međusobno povezanom i usklađenom aktivnošću i u čijem ostvarivanju svaki član grupe

ima svoje mesto i svoju ulogu. Ovo su grupe u užem smislu i u njih spadaju male frupe,

organizacije i velike društvene grupe.

Mala grupa

pored osnovnih karakteristika struktuiranih grupa poseduje još četiri karakteristike:

ograničeni broj članova, uzajamno opažanje članova-licem u lice odnos, neposredna interakcija
članova grupe, uzajamna zavisnost i uticaj. Porodica je osnovna mala grupa, ona nije samo agens
socijalizacije   već   je   i   veoma   važna   društvena   institucija   kojom   se   zadovoljavaju   mnoge
društvene i individualne potrebe. U ovoj maloj grupi mnogo je obimnija i značajnija interakcija
nego u većini grupa usled toga što postoje prisniji odnosi među svim članovima i veze među
članovima   imaju   poseban   kvalitet.   Veoma   značajna   je   i   vršnjačka   grupa,   koja   je   povezana
posebnim, emocijama zasićenim, uzajamnim odnosima. Razlikuju se prema uzrasnim nivoima a
najznačajnija je adolescentna vršnjačka grupa koju karakteriše nepostojanje posebnih grupnih
zadataka   i   ciljeva   ali   postojanje   zajedničke   aktivnosti   koje   obuhvataju,   pre   svega,   zabavu
adolescenata.

Organizacije

su integrisani sistemi više grupa koje koordinacijom aktivnosti grupa i članova

koje ih čine, putem podele rada, odgovornosti i prava, a posedujući fiksirana pravila ponašanja i
odnosa ostvaruju zajednički cilj. Karakteristike organizacija su: složenost, razvijena podela rada,
horizontalna i vertikalna koordinacija aktivnosti i funkcija, sistem predviđenih normi i formi
ponašanja.

Kohezivnost

se smatra jednom od najznačajnijih karakteristika grupe. Sama reč kohezivnost

znači povezanost a kohezivnost grupe određuje se na više načina: privlačnost grupe za članove,

jedinstvo članova, moral grupe, stepen koordinacije napora koji članovi ulažu u izvršavanju

zadataka, motivisanost članova grupe da izvrše grupne zadatke. Sve ovo jeste kohezivnost i zato

je opravdano reći da je kohezivnost rezultanta svih snaga koje deluju na članove da ostanu u

grupi. Indikatori da postoji kohezivnost u grupi jesu želja da se ostane u grupi, identifikacija sa

grupom, zalaganje za zadatke i usvajanje grupnih ciljeva, lojalnost prema drugim članovima

grupe.

Stepen kohezivnosti grupe može da se poveća pomoću sledeće strategije:



Smanjenje veličine grupe,