Visoka poslovna škola strukovnih studija
Blace
Seminarski rad
Menadžersko i strateško odlučivanje
Grupno odlučivanje
Profesor
Student
dr Kristina Cvetković
Boris Đurđević 05/13 S-P
Jagodina, Maj, 2014
.
SADRŽAJ
1.UVOD....................................................................................................................................................3
2.Pojam odlučivanja..................................................................................................................................4
3.Vrste odluka...........................................................................................................................................5
3.1.Programirane i neprogramirane odluke.................................................................................5
3.2.Individualne i grupne odluke.................................................................................................6
3.3.Očekivane i neočekivane odluke...........................................................................................7
3.4.Reaktivne i proaktivne odluke...............................................................................................7
3.5.Sistematične i intuitivne odluke.............................................................................................8
4.Proces odlučivanja.................................................................................................................................9
5.Model racionalnog odlučivanja...........................................................................................................13
6.Odlučivanje u uslovima izvesnosti, neizvesnosti i rizika....................................................................14
7.Kreativnost i odlučivanje.....................................................................................................................15
7.1.Kreativne osobe.....................................................................................................................15
7.2.Kreativni proces....................................................................................................................15
7.3.Tehnike za stimulisanje kreativnosti.....................................................................................16
7.3.1.Brainstorming..................................................................................................16
7.3.2.Sinektika..........................................................................................................17
8.GRUPNO ODLUČIVANJE................................................................................................................18
8.1.Racionalni izbor pojedinca i grupe......................................................................................19
8.1.1. Odluka pojedinca.............................................................................................19
8.1.2.Odluka grupe....................................................................................................21
8.2.Etički uslovi grupnog odlučivanja........................................................................................22
8.3.Normativna teorija grupnog odlučivanja..............................................................................24
9.Individualno i grupno odlučivanje – primer.......................................................................................25
10. Vrste grupa u organizaciji.................................................................................................................29
11.Pozitivni i negativni aspekti grupnog odlučivanja.............................................................................32
12. Zaključak..........................................................................................................................................33
2
2.Pojam odlučivanja
Odlučivanje se definiše kao odabir jednog smera delovanja između više
alternativa. Odlučivanje predstavlja srž planiranja.
Poslovno odlučivanje je veština, kao i svaka druga, koja se usavršava vremenom
i samim iskustvom, jer svako od nas svakodnevno donosi odluke, i to na
desetine njih. Za razliku od odluka u privatnom životu koje se donose uglavnom
intuitivno i obuhvataju samo manji broj osoba, odluke u poslovnom životu ne
mogu se oslanjati samo na intuiciju, jer zavisno od nivoa na kojoj se odluke
donose, obuhvataju manji ili veći broj ljudi. Ukoliko ste predsednik države ili
premijer, o vašim odlukama zavisiće sudbina možda i svih građana jedne
zemlje.
Poslovno odlučivanje zahteva više sistematičnosti nego odlučivanje u privatnom
životu zato što ono obuhvata veći broj ljudi, odnosno članova same organizacije.
Šta je nivo odlučivanja viši, to je i samo odlučivanje važnije jer se tiče većeg
broja članova organizacije, pa pogrešna odluka može imati katastrofalne
posledice za oganizaciju kao celinu.
Potreba za odlučivanjem postoji u svim vrstama poslova iu svim
organizacijama. To znači da nema ni jednog radnog mesta na kojem se ne
donose odluke. Razlika između pojedinih radnih mesta ogleda se u tome kolika
je važnost (značenje) donesenih odluka. Tako razlikujemo
strateške i izvršne
odluke, zavisno od radnog mesta. Kod izvršnih radnih mesta, u strukturi radnog
vremena dominiraju izvršne odluke, za razliku od menadžerskih radnih mesta,
kod kojih dominiraju strateške odluke nad izvršnim. Udeo strateških odluka
zavisi o nivou menadžmenta unutar organizacione strukture, pa što je radno
mesto menadžera bliže organizacionom vrhu, udeo strateških odluka će biti veći.
Odlučivanje je ključna aktivnost planiranja. Putem odlučivanja dolazi se do
raznih i brojnih odluka kojima se usmerava organizacija. Cilj procesa
odlučivanja i jeste upravo donošenje odluka.
4
Odlučivanje kao pojam je, danas, u vrlo širokoj upotrebi. Tim pojmom
označavamo odlučivanje u ličnom ili porodičnom životu. Odlučivanje u svim
ostalim situacijama se može definisati kao
poslovno odlučivanje
, bez obzira radi
li se o odlučivanju u preduzeću, banci, školi itd.
3.Vrste odluka
Sve odluke koje donosimo se mogu podeliti u nekoliko grupa. To su:
- Programirane,
- Neprogramirane,
- Individualne,
- Grupne,
- Očekivane,
- Neočekivane,
- Reaktivne,
- Proaktivne,
- Sistematične i
- Intuitivne odluke.
3.1Programirane i neprogramirane odluke
Kakve odluke donose menadžeri zavisi pre svega od prirode problema. Problemi
koji su strukturisani i često se ponavljaju izazivaju donošenje programiranih
odluka. Te odluke su unapred pripremljene za takve slučajeve i sistematski
rešavaju probleme te vrste. Drugim rečima, programirane odluke su rutinske i
stalno se ponavljaju, te se unapred može definisati procedura koju treba koristiti
za njihovo donošenje.
Ovakve odluke se često pozivaju na postojeće propise i procedure, pa donošenje
ovakvih odluka podrazumeva prenošenje ingerencija za sprovođenje propisane
odluke na niže nivoe koji kasnije implementiraju istu odluku na slične
problematične situacije.
Sa druge strane, kada se pojedini problemi javljaju po prvi put, i na koje
postojeći sistem ne može odgovoriti, donose se tzv. neprogramirane odluke. Ove
odluke predstavljaju jednokratno rešenje koje nije primenljivo za druge situacije,
5
Grupu čine dva ili više interaktivnih međuzavisnih pojedinaca koji su se udružili
kako bi postigli određene ciljeva. Komunikacijske interakcije u grupnoj odluci
mogu povećati ili smanjiti kvalitet odluke u poređenju sa odlukom koju bi doneo
pojedinac. Zato treba obratiti pažnju na učinkovitost i efikasnost odluke koja je
donešena.
3.3.Očekivane i neočekivane odluke
Odlučivanje zahteva dobro određivanje prioriteta, to jest sposobnost razdvajanja
hitnog od onog koje može da istrpi odlaganje. Ovo je potrebno kako bi se
predupredilo gubljenje vremena na rešavanje manje važnih problema ali i
situacije propuštanja hitnih i važnih problema na koje je neophodno reagovati.
Dugoročne odluke zahtevaju sigurnost u konačni ishod, cilj. Kada vam svrha
bude jasna, moći ćete odlučiti šta treba raditi. Pritom je presudno odlučiti da se
nešto učini, a ne dopustiti da se stvari događaju same od sebe, zbog oklevanja ili
nedelovanja. Odluke koje menadžeri donose svakodnevno mogu biti dvojake
prirode: očekivane odluke i neočekivane odluke.
Očekivane odluke su, uglavnom, odluke vezane za preporuke za zapošljavanje
novog kandidata, odluke o nagrađivanju, preporuke za napredovanje,
odobravanje zahteva za godišnjim odmorom, podela redovnih zadataka
podređenima, različite odluke na sastancima i sl.
Neočekivane odluke mogu biti na primer: iznenadni zahtevi zaposlenih za
slobodne dane, zahtevi za premeštajem onih zaposlenih koji se ne slažu s
nekime u organizacionoj jedinici u kojoj rade, iznenadni kvarovi opreme koja se
koristi u procesu proizvodnje, odluke vezane uz suzbijanje straha zaposlenih od
novih tehnologija, novih postrojenja i sl. (uopšteno strah od promena),
iznenadna bolest ključnih radnika i sl. Iako se čini da menadžeri lakše donose
očekivane odluke jer imaju više vremena da razmisle o njima, to ne znači da svi
menadžeri njih lakše donose. Tako je na primer odluka koga zaposliti, iako
očekivana, za mnoge menadžere teška.
3.4.Reaktivno i proaktivno odlučivanje
7
