2
Увод
Задатак трансформатора јесте да примљену електричну енергију под
једном вриједношћу напона трансформишу у електричну енергију друге
вриједности напона и да је пренесу даље у електричну мрежу. Током
трансформације напона, у трансформатору долази до губитка мањег дијела
примљене енергије, која се претвара у топлотну енергију.
Они трансформишу примљену електричну енергију нижег напона на
напоне великих вриједности како би се добила у далеководној мрежи иста
енергија у виду мање струје, чиме се џуловски губитак снаге (сразмјеран
квадрату струје) смањује на прихватљиву мјеру. На мјестима потрошње
трансформатори смањују примљени напон на вриједност употребљиву у
погонима.
У електротехници се трансформатори употребљавају за напајање
усмјеривачких полупроводничких (и цијевних) елемената, а и у другим
потребним везама са њима. У аутоматици су нашли широку примјену као
тзв. давачи који трансформишу механичке сигнале у електричне, а и у
друге сврхе у виду основа за релејну опрему.
У електричном мјерењу се примјењују напонски и струјни мјерни
трансформатори, који мјерни напон и струју трансформишу на вриједности
погодне за технику мјерења.
4
Степен искоришћења трансформатора је однос између одате
електричне снаге трансформатора на секундару P'' и примљене на примару
P' тј.
=P''/P'. Пошто је примарна снага трансформатора једнака
секундарној увећаној за укупне губитке снаге у трансформатору Pg може се
рећи да је
=P''/(P''+Pg). Види се да степен искоришћења трансформатора
зависи од губитака у трансформатору Pg и то првенствено од дијела
губитака који потичу од Џулових губитака топлоте у навојима
трансформатора.
Хлађење трансформатора се предвиђа да би се топлота која настаје у
њему услед губитака енергије погодним средствима пренијела у околни
простор и да би се спријечило његово прегријевање. Начини хлађења
трансформатора могу се сврстати у двије групе: хлађење ваздухом и
хлађење уљем. При хлађењу ваздухом углавном се користи природно
струјање ваздуха, које се састоји у томе да загријан ваздух околине
трансформатора, као ређи, тежи да се пење и да уступа мјесто хладнијем
(слика 1.). Хлађење уљем састоји се у томе да се трансформаторско
магнетно коло са навојима стави у трансформаторски суд у коме се уље
услед губитака енергије загријева и циркулише слично ваздуху (слика 2.).
Спољни ваздух на исти овакав начин природно струји са спољне стране
суда траншформатора и разноси топлоту у околни простор. Примјењује се
и принудно хлађење великих трансформатора, код којих се загријано уље
пумпама уводи кроз цијеви у базен са хладном водом, одакле се охлађено
враћа у трансформаторски суд.
