Medicinski fakultet
Seminarski rad iz menadžmenta i informatike
Gurui kvaliteta Genrich S.Altshuller
Profesor: Studenti:
2
Uvod
1.Guru lideri
Guru označava uvaženog učitelja, duhovnog vođu. Guru kvaliteta, pored svog osnovnog
značenja, označava harizmatičnu osobu koja je, svojim konceptom i pristupom kvalitetu,
značajno doprinela profilisanju filozofske misli o kvalitetu.
Lider je osoba koja je u stanju da privuče ljude koji ce ga potom pratiti. Da bi neka osoba bila u
stanju da privuče ljude koji će je pratiti mora imati uticaj. Ako je to tako, možemo jednostavno
reći liderstvo je ni manje ni više nego uticaj, ali uticaj koji se gradi korak po korak i koji je više-
komponentan. Lider ima uticaj, tim uticajem privlači ljude i oni ga prate odnosno prate njegovu
ili njenu viziju. Ali, ako govorimo o pravom liderstvu onda ta osoba mora imati jos neke osobine
kao sto su, recimo, otvorenost i (sto je veoma važno) poštenjei jednostavno rečeno lider bi trebao
biti visoko moralna osoba,mada u istoriji imamo i veliki broj lidera koji nisu bili pošteni i
otvoreni u svojim namerama (prema ljudima koji su ih pratili) usvajajući neke druge vrednosti
koje danas mnogi ljudi ne bi prihvatili.Zato je liderstvo proces koji ima direktni uticaj na
ponašanje ljudi koji su odlučili pratiti lidera prema cilju koji je postao zajednički za sve njih, ali
na način gde će njihova sloboda uvek biti poštovana.
Lider je osoba koja ima viziju i koja u komunikaciji sa ljudima nudi tu viziju gradeći u
isto vreme (izmedju ljudi koji su ga odlučili pratiti) poverenje.Liderstvo i menadžerstvo nisu ista
stvar ali se dopunjuju.
Postoje različiti tipovi lidera
Transakcijski tip lidera
Transformacijski tip lidera
Autokratski tip lidera,Birokratski tip lidera
Harizmatični tip lidera
Demokratski tip lidera
Lider sa slobodnom uzdom
Ciljno orjentisani tip lidera
Lider sa orjentacijom prema ljudima
Lider koji je u službi ljudi
4
Po okončanju Velikog otadžbinskog rata, ostao je na službi u Bakuu.
U 21-oj godini pohađao je osnovnu pilotsku obuku pri Vojno-vazduhoplovnoj školi (Rustavi,
Gruzija). Radio je kao ispitivač pronalazaka u Kaspiskoj ratnoj flotili. Bio je komandir Odseka
za proučavanje pronalazaka iz oblasti hemije. Altšuler se bavio pronalazaštvom od ranog
detinjstva.
Njegovi prvi pronalasci bili su čamac na raketni pogon, pištolj – bacač plamena i skafander. Prvi
autorski patentni sertifikat dobio je u 17-oj godini (sa važećim prioritetom od 9. novembra
1943.). Do 1950. godine imao je 10 pronalazaka. Najvredniji od njih bio je gasno-termički
zaštitni skafander (patentna prijava br. 111144). Od 1946. do 1948. godine veći deo vremena
posvećivao je radu na TRIZ-u. Tada je otkrio osnovni postulat TRIZ-a koji glasi: “Tehnički
sistemi se razvijaju prema određenim zakonitostima”. Brzo je shvatio da se te zakonitosti mogu
iskoristiti za izgradnju algoritma rešavanja inventivnih zadataka (skr. ARIZ). Daljom izgradnjom
i usavršavanjem TRIZ-a, došao je do Teorije jakog mišljenja, kojoj je posvetio skoro 50 godina
svog života. Imao je visoko obrazovanje. Završio je Azerbejdžanski industrijski institut.
Paralelno sa redovnim studiranjem, radio je uporno na samoobrazovanju.
Rad na TRIZ-u Altšuler je započeo 1948. godine. U toj godini otkrio je suštinu nastanka
tehničkih protivrečnosti, zatim zakon prelaza sistema u nadsisteme, zakon održavanja ritmike,
zakon pretvaranja (jedan od prvih zakona u vezi sa promenom agregatnog stanja), primenu
hemijskih efekata (korišćenje sila oksidacije), formiranje informacionog fonda.
Zajedno sa R. B. Šapirom, 1948. godine Altšuler je napisao pismo Staljinu oštro kritikujući
stanje pronalazaštva u SSSR-u. Dana 28. juna 1950. godine bio je uhapšen od strane MGB-a i
bez pravog suđenja, osuđen na 25 godina robije. Odveden je u Rečlag – jedan od gulaga u
Vorkuti. Broj njegovog gulaga bio je 1-Č-502. U gulagu je stvorio nekoliko pronalazaka. Dana
22. oktobra 1954. godine je rehabilitovan. Posle izlaska iz logora, vratio se u Baku, gde je živeo
sve do 1990. godine.
Od 1955. do 1956. godine bio je novinarski dopisnik “Bakinskij rabočij” i “Viška”.
Prvi članak posvećen teoriji pronalazaštva pod nazivom “O psihologiji pronalazača” Altšuler je
uradio koautorski sa R. Šapiroom i objavio u časopisu “Pitanja psihologije” 1956., br. 6.
(originalni naziv: Альтшуллер Г.С., Шапиро Р.Б. "О психологии изобретательского
творчества"//Вопросы психологии, 1956, №6., http://www.altshuller.ru/triz0.asp).
