SADRŽAJ
1. Hamurabi – Kralj Vavilona................................................................3
2. Osobine i pronalazak Hamurabijevog zakonika................................4
3. Zakoni u Hamurabijevom zakoniku...................................................6
3.1. Stvarno pravo..............................................................................6
3.2. Obligaciono pravo.......................................................................7
3.3. Porodično pravo..........................................................................7
3.4. Nasledno pravo...........................................................................8
3.5. Krivično pravo.............................................................................8
4. Sudstvo u vreme Hamurabija...........................................................9
Zaključak.............................................................................................10
Literatura............................................................................................11
1. HAMURABI – KRALJ VAVILONA
Hamurabi je bio kralj Vavilona za koga se smatra da je vladao 1792-1750. godine P.N.E. Bio je šesti kralj prve
vavilonske dinastije koje je vladala centralnom Mesopotamijom. Njegovo ime potiče od kombinacije reči „hammu“,
što znači porodica na jeziku Amorita, sa Akadskom rečju „rapi“, koja znači veliki. Tokom svoje četrdesetogodišnje
vladavine on je vavilonsko carstvo, koje su do tada činila četiri grada-države (Vavilon, Kiš, Sipar i Borsipa), proširio
na područje cele tadašnje Mesopotamije. Time je završio pohode svojih predaka i ostvario njihov cilj da država
obuhvata celu plodnu dolinu reke Eufrat.
Na samom početki svoje vladavine Hamurabi, nasledivši na prestolu svog oca
Sin-Mumballita pošto je ovaj abdicirao u Hamurabijevu korist, je vodio prtežno unutrašnju politiku, trudeći se da
pre svega oformi tadašnju državu izunutra, gradeći vavilonski zid, mnogobrojne hramove, uvodeći veoma
funkcionalan sistem za navodnjavanje itd. U to vreme obnove svojih gradova, njegove trupe bile su pripremane za
pohode koji će tek nastupiti.
Njegova najveća osvajanja su se zapravo svela na sklapanje saveza kada je to bilo potrebno a zatim raskidanje istih i
preuzimanje teritorije. Prvi takav uspeh, što se pohoda tiče, bio je preuzimanje vlasti nad Elamom, zajedno sa Rim-
Sinom, kraljem Larise, sa kojim je odmah nakon toga raskinuo pakt i preuzeo i samu Larisu. Zatim je po istom
principu raskinuo prethodno sklopljen savez sa kraljem Marija, Zimri-Limom i zauzeo grad Mari (tadašnji veliki
strategijski i trgovački centar u gornjem toku Eufrata. Njegova vojna taktika koja se zaprevo svodila uvek na isti
princip nije navela ostale vladare da posumnjaju u sklopjene saveze i na kraju je, osvojivši Asuriju i Ešunu oko 1755.
godine P.N.E. pod svoju vlast stavio skoro celu Mesopotamiju.
2. OSOBINE I PRONALAZAK HAMURABIJEVOG ZAKONIKA
Iako ne prvi, svakako najpoznatiji zakonik antičkog doba, napisan je 1722. godine P.N.E. i razlikovao se od svih do
tada napisanih zakonika. Najveća razlika bila je što više nije sve bilo volja bogova, a kralj izvršitelj te volje, već je
