Факултет музичке уметности у Нишу
Одсек: музичка педагогија
Семинарски рад
Предмет
:
Хармонија са хармонском анализом
:
( p.57 br.23)
Тема Хармонски садржај Бетовенове сонате о
„Апасионата“ ( III став, f-moll)
Професор:
Студент:
мр Наташа Нагорни Немања Анђелковић
Мај,2014.
Садржај:
1. Класични период
1.1
Ludwig van Beethoven
- живот и дело
1.2 Развој сонате
1.3 Хармонске и стилске одлике композитора
2. Хармонски садржај Бетовенове сонате op.57, br.23
III став
„Апасионата“
2.1 Повезивање формалног и хармонског става
2.2 Утицај акорада на формирању става
2.3 Начин модулирања у ставу
2.4 Каденце у ставу
2.5 Ванакордски тонови у ставу
2.6 Метар,ритам и динамика у ставу
3. Закључак
Прилози
Литература
1.1
Ludwig van Beethoven
(Лудвиг ван Бетовен)
Живот и дело
Националност
: Немац
Рођен
: Бон, 1770-e
Умро:
Беч, 1827- e
Специјалиста стилова:
симфоније, клавирски концерти, гудачки квартети, клавирске
сонате.
Главна дела:
Први период : (1800-1801-e)
Симфоније бр.1 i бр. 2 (1800-e),
Шест гудачких квартета,
Клавирске сонате: ''Патетична'' No.8 и '' Месечева'' No.14
Други период : (1803-1811-e)
Симфоније бр.3 ''Ероика“ до бр.7,
Сонате за виолину и клавир,
Фиделио,
Размовски квартети,
Клавирски кончерто No.5.
Трећи период : (1823-1824-e)
Диабели Варијације,
Последње клавирске сонате и гудачки квартети,
Симфонија бр.8.
5
1.2 Развој сонате
Назив
„соната“
је означавао композицију за гудачке или дувачке инструменте. У 16.веку
се појављује развојна линија сонате у вокаланим облицима – мотет (облик се ограничава
на контрасте између тема); мадригал – слобода кретања мелодије у појединим одсецима,
контраст у темпу и врсти такта. Вокални облици се преносе на инструменте, мотет постаје
ричеркар, који се касније развија у фугу са једном темом.
Инструментални потомци световних вокланих облика задржавају,тј. контрастирају између
појединих одсека форме. Овакве композиције називају – сонатама или канцонама, које су
неговане у Венецији, и њихов најзначајнији аутор био је Ђовани Габриели.
Црквена соната – је произашла из Венецијанске сонате , формира се у Италији у 17. веку.
Има циклус од четири става: лаган – брз – лаган - брз.
Камерна соната - писана за инструментални састав, представљају низ игара.
Оргуљска соната – у трогласној полифонији, писана у три става: брз - лаган – брз.
Доменико Скарлати у својим делима за чембало – које је сам назвао „вежбама“,
представљају композиције у једном ставу, са дводелним обликом који се ослања на форму
игара из барокне свите.
Развитак сонатног облика, се развијао у правцу три његове главне етапе:
Дводелни барокни облик – игре у свити, Скарлатијев сонатни облик – два дела, класични
сонатни облик : увод, експозиција – I тема, мост, II тема (одсеци B
1
и B
2
) и завршна
група; развојни део - уводни, централни и завршни одсек, реприза, кода.
