Hartije od vrednosti

SEMINARSKI RAD IZ

PREDMETA:

PRAVNI POLOŽAJ

PRIVREDNIH SUBJEKATA

Tema: Hartije od vrednosti

SADRŽAJ

1 - POJMOVNO ODREĐENJE I BITNE
KARAKTERISTIKE

.................................................1

2 - ZAMENA HARTIJA OD
VREDNOSTI

.............................................................................3

3 - BITNI ELEMENTI HARTIJA OD
VREDNOSTI

………………………………………………………….3

4 -

VRSTE HARTIJA OD

VREDNOSTI

.................................................................................4

4.1 ) Hartije od vrednosti prema sadržaju inkorporisanog

prava

..................

4.2 ) Hartije prema nosiocu prava iz hartije od

vrednosti................................

4.3 ) Hartije od vrednosti prema

ročnosti.....................................................

4.4 ) Hartije od vrednosti prema

sadržaju.....................................................

4.5 ) Hartije od vrednosti prema
izdavaocu.................................................

ispunjenje obaveze koju je dao usmeno, a koja nije sadržana u pismenoj
ispravi. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva
odnosno mora da ispuni tri uslova :

1. da je u pisanoj formi

2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko)

pravo

3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa

postojanjem hartija od vrednosti

          Kao ključni momenti identifikacije hartija od vrednosti ističu se: prvo,
formalnost   pravnog   posla;   drugo,     inkorporisanje   odgovarajućeg
imovinskog prava; treće,   jedinstvo inkorporisanog imovinskog prava i
same hartije.

1. Hartije od vrednosti smatraju se formalnim pravnim poslom za

koji je neophodno postojanje pismene isprave.  Ova karakteristika
hartija   od   vrednosti   stoji   u   suprotnosti   sa   karakteristikama
neformalnosti poslova u vezi sa robnim prometom.  Kao posledica
tretmana hartija od vrednosti kao formalnog posla,   nacionalno
zakonodavstvo propisuje opšte obavezujuće odredbe koje treba da
sadrži hartija od vrednosti.  Uobičajeno je da zakon opštije važnosti
propiše   obavezne   elemente   hartija   od   vrednosti   i   da   prepusti
posebnim zakonima propisivanje dopunskih elemenata.

2. Načelo inkorporacije označava vezanost prava iz hartija od

vrednosti   sa   sadržinom   prava   na   koje   se   poziva   hartija   od
vrednosti.  Hartija od vrednosti je pismena isprava koja predstavlja
naslov prava na odgovarajuće imovinsko pravo na koje ta isprava
upućuje.  Pravo iz hartije se dokazuje posedovanjem same hartije,
pa se,  sem u posebnim slučajevima,  ne može drugačije dokazati.
Vrednost   same   hartije   beznačajna   je   bez   vrednosti   pravnog
sadržaja na koji se odnosi.   Drugim rečima,   vrednost hartije od

vrednosti   je   vezana   za   vrednost   tog   sadržaja,     pa   otuda   i
konstatacija   da   se   vrednost   hartije   od   vrednosti   izjednačuje   sa
vrednošću onog na šta se pravo odnosi.  Uobičajena je konstatacija
da je vrednost hartije od vrednosti faktički vrednost hartije od
vrednosti.
   Pravo na hartiju je stvarno pravo na stvari.  Njen vlasnik (holder)
ima   pravo   držanja,     raspolaganja,     pravo   kupovanja   i   prodaje,
pravo zalaganja,  pravo da je pokloni.  Pravo nad hartijom uslov je
ostvarivanja prava sadržanih u hartiji,   jer je to pravo ono radi
kojeg je hartija izdata.   Bez prezentacije hartije od vrednosti ne
može se dokazivati pravo iz hartije,  odnosno nema osnova da se
od   dužnika   traži   isplata   ili   druga   činidba   koja   je   definisana
karakterom   hartije   od   vrednosti   ukoliko   se   ona   ne   može
prezentirati.  Posedovanjem hartije od vrednosti holder ostvaruje
pravo na potraživanje koje je naznačeno u hartiji.

3. Jedinstvo prava na hartije i prava iz hartija od vrednosti, odnosno

njihova neodvojivost jedno je od osnovnih pravila koje karakteriše
hartije   od   vrednosti.     Ko   poseduje   hartije   od   vrednosti,     taj
poseduje i jedno i drugo pravo.  Prenos hartija od vrednosti znači
prenos   oba   prava.     Subjekt   koji   prenese   hartiju   od   vrednosti
drugom subjektu prenosi i hartiju i imovinsko pravo,   odnosno
pravo potraživanja.  Subjekt na koga je hartija prenesena postaje
vlasnik same hartije i imovinskog prava na koje se ona odnosi.

Prema zakonu, hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati)

savezne države, republike članice, pokrajine, gradovi, opštine,

preduzeća, banke i druge finansijske institucije, organizacije za osiguranje

i druga pravna lica (emitenti). Strano pravno lice može emitovati hartije

od vrednosti pod uslovima uzajamnosti, na način i pod uslovima

utvrdjenim zakonom o hartijama od vrednosti.
Hartija od vrednosti glasi na novi dinar. Izuzetno, obveznica,

blagajnički zapis, državni zapis i certifikat o depozitu mogu glasiti na