1
SADRŽAJ
Uvod....................................................................................................................................3
Sadržina hartija od vrednosti…………………………………………………...................4
Vrste hartija od vrednosti………………………..………………………………….….....5
Akcije………………..………………………………….……………………………...…7
Menica…………………………….…………………………………………..…………..8
Ček………………………………….……………………………..……………………...8
Obveznica ……………………………………………...……………………………..…..9
Skladišnica……………………………………….…………..…………….………….....10
Blagajnički zapis ……………………………………………………………...…………10
Centralni registar hartija od vrednosti………………………..………….…………….....11
Trgovina hartijama od vrednosti………………………………...........……………….....12
Bibliografija………………………………………..…………………….…………...…..13
2
Uvod
Hartije od vrednosti*
predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade
ili dividende. Sam papir koji predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnu vrednost. Sa
obzirom na to da se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze vršiti ni prenositi bez
te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Hartije od vrednosti u
užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik
ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije,
obveznice, opcije ili drugi vidovi derivata. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili
indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One se prodaju i kupuju na
specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu
finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama od
vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice,
konosmani i slično. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država,
republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.
………………………………………………..
*Član 2. Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata
("Sl. glasnik RS", br. 47/2006)
Hartijom od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatra se akcija, obveznica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, državni zapis, certifikat o
depozitu, kao i finansijski derivat kojim se trguje na berzi.
4
Vrste hartija od vrednosti
Svrstavanje i podelu svih hartija od vrednosti moguće je izvršiti na više načina i to prema: vrsti
inkorporiranog prava, prema funkcijama hartija od vrednosti u privredi, prema vrsti prihoda,
prema dospelosti, prema mestu plaćanja, prema valuti, prema izdavaocu.
Od svih kriterijuma po kojima se vrši podela hartija od vrednosti najvažniji su: način određivanja
imaoca prava i prirode prava koje je sadržano (inkorporirano) u nekoj hartiji. Prema načinu
određivanja poverioca u ispravi, hartija od vrednosti može da glasi: na ime (retka hartija), na
donosioca, po naredbi i može da bude mešovita i alternativna kada se, pored imena naznačenog
na hartiji, unosi i klauzula na donosioca.
*Hartija od vrednosti na ime predstavlja ispravu u kojoj je, prilikom njenog izdavanja,
tačno naznačeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno, vlasnika. Kod hartije od vrednosti
koja se po zakonu smatra hartijom po naredbi (menica), pored imena mora stajati klauzula "ne po
naredbi".Ova hartija ima ograničenu sposobnost cirkulacije zbog komplikovanosti prenosa
prava , mogućnosti prigovora izdavaoca, potrebe dokazivanja osnova sticanja i slično.
*Hartija od vrednosti po naredbi je praktično novi oblik hartije od vrednosti kojim se
otklanjaju svi nedostaci izraženi kod hartije od vrednosti na ime. Hartija od vrednosti po
naredbi je isprava kao i hartija na ime, s tom razlikom što je kod njenog izdavanja ugrađena
dodatna klauzula "ili po naredbi". Na ovaj način izdavalac hartije se obavezuje da će svoju
obavezu plaćanja izvršiti licu na koje svoja prava iz hartije ono prenese.
*Hartija od vrednosti na donosioca je pismena isprava koja, pored drugih bitnih
karakteristika i sastojaka, sadrži u sebi označenje da se radi o hartiji na donosioca. Ova hartija se
odlikuje velikom sposobnošću cirkulacije.
Hartija od vrednosti prema prirodi prava , sadržanog u hartiji(inkorporiranog), može biti:
*Stvarnopravana hartija od vrednosti: ona sadrži određeno stvarno pravo na pokretnim
ili nepokretnim stvarima (pravo svojine ili založno pravo, takav je na primer, konosman, koji se
izdaje kod pomorskog prevoza robe; prenosom konosmana prenosi se i pravo svojine na robi
koja je u njemu opisana i koja se nalazi na brodu, bez potrebe da se izvrši i predaja same robe).
*Obligaciona hartija od vrednosti: ona inkorporira određenu obligaciju čiji je sadržaj
neko potraživanje, najčešće izraženo u izvesnoj svoti novca. U obligacione hartije od vrednosti
spadaju: ček, menica, obveznica, blagajnički zapis i drugo.
*Hartija sa pravom učešća: ona sadrži pravo članstva njenog vlasnika u nekom pravnom
licu. Najtipičniji primer za ovu hartiju od vrednosti je akcija ili deonica. Hartije s pravom učešća
(npr. akcije koje izdaju akcionarska društva) sadrže određena članska prava imaoca (da učestvuju
u radu organa društva), koja su po svom karakteru lična i prava učešća u dobiti društva (pravo na
dividendu), koje je imovinske prirode
