ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I
EKONOMISTA ZA RUKOVODEĆE KADROVE U PRIVREDI
SEMINARSKI RAD
PREDMET:BANKARSKO PRAVO I HARTIJE OD VREDNOSTI
TEMA:HARTIJE OD VREDNOSTI
Mentor: Student:
Beograd,2011.godine
SADRŽAJ:
UVOD
.........................................................................................................................1
1.HARTIJE OD VREDNOSTI
.......................................................................1
1.1.AKCIJE
..............................................................................................................2
1.1.1.Prava iz akcija ....................................................................................................2
1.1.2.Vrste akcija ........................................................................................................3
1.1.3.Dividenda i pravo na dividendu.............................................................................3
1.1.4.Osnovni elementi akcije i kupona za naplatu dividendi ..........................................3.4
1.1.5 Cena običnih (redovnih) akcija
..............................................................................4
1.2.OBVEZNICE
................................................................................................4.5.6
1.2.1.Kratkoročne državne obveznice ..............................................................................7
1.2.2.Obveznice - dugoročne hartije od vrednosti..........................................................7.8
1.2.3.Izdavanje obveznica ..........................................................................................8.9
1.2.4.Klauzule kod obveznica ...................................................................................9.10
1.3. RAZLIKA IZMEĐU AKCIJA I OBVEZNICA
............................................10
2.HARTIJE OD VREDNSTI NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU
....10
2.1.CENTRALNA BANKA
..............................................................................12.13
2.2.POJAM BERZE
………………………………………………………………..…13.14
3.ROBNE HARTIJE OD VREDNOSTI
.............................................14.15
3.1. SKLADIŠNICA ………………………………………………………………….……15.16
3.2. TOVARNI LIST………………………………………………………………………16.17
3.3. TERETNICA(KONOSMAN)……………………………………………………............17
ZAKLJUČAK
....................................................................................................17
LITERATURA
..................................................................................................18
1
2
1.1.Akcije
Akcije su hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko društvo i koje predstavljaju deo njegovog
osnovnog kapitala tj. predstavljaju pravo vlasništva u nekom akcionarskom društvu. Svi akcionari
zajedno jesu vlasnici društva. Jedan od osnovnih principa je ravnopravnost akcionara, te stoga akcije
iste klase daju akcionarima ista prava.
Akcija predstavlja pismenu ispravu o vlasništvu, o sredstvima uloženim u preduzeće, banku, drugu
financijsku organizaciju, organizaciju za osiguranje i drugo pravno lice koje može sticati dobit.
U zavisnosti od vrste akcije, ista može glasiti na dinare ili na stranu valutu. Prema važećim zakonskim
propisima akcije se u Srbiji na tržištu kupuju i prodaju za dinare. Akcije se uplaćuju u novcu a mogu se
uplatiti i u stvarima i pravima koja se iskazuju u novčanom iznosu.
Sam akt kupovine akcija može se izvršiti uplatom odjednom ili u obrocima. Ukoliko je uplata u
obrocima, tada kupac dobiva privremenu akciju s tim što se svaka naredna uplata upisuje i potvrđuje
na privremenoj akciji. Kada imalac privremene akcije uplati ukupni iznos svog udela, tada se
privremena akcija povlači i zamenjuje sa stalnom akcijom. Ukoliko nije postignut ukupni iznos
sredstava na koji se izdaju akcije, tada izdavalac akcije može odustati od njihovog izdavanja pri čemu
je dužan da uplatiocima vrati uplaćena novčana sredstva uvećana sa kamatom koja se obračunava od
dana uplate do dana povrata sredstava.
Imalac akcije stiče pravo na deo ostvarene dobiti (dividendu). Ukoliko se sprovodi specijalni postupak
nad izdavaocem akcija, tada imalac akcije ima pravo na pripadajući deo stečene mase. Odgovarajući
organ upravljanja u preduzeću izdavaoca akcije utvrđuje visinu dividende i način njene isplate.
Akcija se sastoji iz dva dela. Na plaštu akcije (prvi deo) označeni su svi njeni osnovni elementi, a na
kuponskom arku (drugi deo) sadržani su kuponi za naplatu dividende. Odluke o izdavanju akcija
donosi odgovarajući organ upravljanja izdavaoca - osnivača akcionarskog društva.
2)
1.1.1.Prava iz akcija
Vlasnik akcije tj. akcionar ima pravo na procentualni deo svega što akcionarsko društvo poseduje,
uključujući i pravo na dobit akcionarskog društva. Akcionarska društva svojim akcionarima obično
plaćaju dividendu iz neto dobiti društva i vrlo često s rastom dobiti poduzeća raste i iznos dividende.
Pored prava na dividendu akcionar ima i pravo na upravljanje tj. obične akcije nose pravo glasa na
skupštini akcionara. Najčešća situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skupštini akcionara, ali
nije retkost da, u zavisnosti od statuta i vlasničke strukture preduzeća, jedan glas bude predstavljen
većim brojem akcija.
Na kraju, svaki akcionar ima pravo i na ostatak likvidacione ili stečajne mase, ako i pravo slobodnog
raspolaganja akcijom. Cenu akcija određuje ponuda i tražnja, a one se mogu kupiti ili prodati na berzi.
Akcije investitorima mogu doneti različite prinose. Tako vlasnik akcija, ukoliko akcionarsko društvo
čije akcije ima dobro posluje, ostvaruje pravo na isplatu dividende (iznos koji se isplaćuje vlasnicima
akcija iz dobiti preduzeća ukoliko tako odluči skupština akcionara) ili pak može ostvariti kapitalnu
dobit (rastom cene akcije na berzi).Postoje obične i prioritetne akcije. Obične akcije daju njihovim
vlasnicima pravo na upravljanje kompanijom, dok vlasnici prioritenih akcija nemaju to pravo ali imaju
prednost prilikom isplate godišnje dobiti.
__________________________________________________________________________________
2)Zakon o bankama Srbije,2006
3
1.1.2.Vrste akcija
Akcija se sastoji iz dva dela. Na plaštu akcije (prvi deo) označeni su svi njeni osnovni elementi, a na
kuponskom arku (drugi deo) sadržani su kuponi za naplatu dividende. Odluke o izdavanju akcija
donosi odgovarajući organ upravljanja izdavaoca - osnivača akcionarskog društva.
Prema redosledu izdavanja akcije se dele na:
a. osnivačke (akcije prve emisije) koje mogu biti u obliku
- običnih (redovnih),
- i prioritetnih (povlašćenih) akcija
b. akcije idućih emisija.
Prema sadržaju prava akcija se dele na:
a. obične (redovne) i
b. prioritetne (povlašćene)..
Sve navedene vrste akcija mogu biti:
a. bez prava glasa,
b. sa jednim pravom glasa,
c. sa pravom na više glasova.
Imalac prioritetne akcije u odnosu na imaoca obične akcije stiče pravo prvenstva u slučajevima naplate
dividende, naplate u postupku stečaja izdavaoca akcije, kao i druga prava iz akcionarskog
odnosa.Prioritetne akcije mogu biti: . kumulativne i participativne.
1.1.3.Dividenda i pravo na dividendu
Dividenda je onaj deo dobiti akcionarskog društva koji je odlukom Skupštine isplaćen akcionarima
srazmerno njihovom učešću u kapitalu društva. To znači da postoje dva bitna uslova za isplatu
dividende:
a) da je kompanija ostvarila dobit (ako nije bilo dobiti, ne može se isplatiti dividenda) i
b) da je tako odlučila skupština akcionara (skupština može odlučiti da se dividenda ne isplati čak iako
je bilo dobiti).
Pravo na dividendu u slučaju odgovarajuće odluke skupštine društva imaju akcionari koji su na
određeni dan (dan dividende, dan preseka) posedovali akcije datog društva, dok kasnije promene
vlasništva ne utiče na ovo pravo, bez obzira što dividenda nije još isplaćena. Kompanija takođe može
odlučiti da podeli dividendu svojim akcionarima i u novim akcijama ili mešovito (deo u akcijama, a
deo u novcu). Ovu opciju najčešće koriste male i brzo rastuće kompanije kako bi se smanjio odliv
novca i sredstva iskoristila za nove investicije.
1.1.4.Osnovni elementi akcije i kupona za naplatu dividendi
Osnovni elementi svake akcije su:
- oznaka da je akcija,
- oznaka vrste akcije,
- firma, odnosno sedište izdavaoca akcije,
- firma, odnosno ime kupca akcije ili oznaka na koga glasi akcija,
- ukupan novčani iznos na koji se izdaju akcije i broj akcija,
- rokovi isplate dividende,
- mesto, datum izdavanja i serijski broj s kontrolnim brojem akcije,
- faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije kao i prava iz akcije.
5
obveznice), gradovi ili regije (municipalne obveznice) ili pak neko preduzeće (korporativne
obveznice). Državne obveznice se smatraju najmanje rizičnim. Obveznice predstavljaju finansijske
instrumente duga putem čijeg izdavanja emitent dolazi do finansijskih sredstava za svoje potrebe, a za
šta kupcu investitoru tih obveznica plaća kamatu, a po isteku valute plaća glavnicu. Obveznica se
sastoji od plašta i kupona. Za obveznice se koriste različiti nazivi, kao bondovi, note.Obveznica
predstavlja hartiju od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje daće donosiocu isplatiti određenog dana
iznos naznačen u obveznici sa kamatom ili drugačije ako je to predviđeno.
Prilikom izdavanja obveznice, utvrđuju se bitni elementi:
-
iznos,
-
namena sredstava koja se pribave,
-
način izdavanja obveznice,
-
rokovi otplate,
-
kamatne stope,
-
način obračuna i isplate kamate,
-
učešće u dobiti i sl.
Obveznice predstavljaju veoma značajan oblik prikupljanja slobodnih novčanih sredstava u
savremenim privrednim odnosima u cilju finansiranja proširene reprodukcije. Pošto izdavanje
obveznica zahteva visok stepen stručnosti i dobro organizovanu tehniku emisije, bankarske
organizacije najčešće izdaju obveznice u tuđe ime i za tuđ račun.
Postoje tri načina emisije obveznica:
-
upisivanje obveznica ili supskripcija,
-
stalna prodaja obveznica i
-
slobodna prodaja obveznica.
Obveznice mogu da budu sa fiksnom i promenljivom kamatom. U praksi se smatra da su kamatna
plaćanja sigurna ako su kod industrijskih preduzeća tri puta pokrivena profitom a kod preduzeća
elektroprivrede dva puta.
Prema načinu označavanja vlasništva nad njima, obveznice se dele na:
a.
obveznice na ime
– koje na plaštu imaju navedeno ime kupca. Takve obveznice se prenose na
novog vlasnika indosiranjem – pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na
drugo lice. Novi vlasnik, prilikom naplaćivanja svojih prava po osnovu obveznice, obavezno mora
prezentirati sam indosament.
b.
obveznice na donosioca
– koje na plaštu imaju navedeno da glase na donosioca. One se na neko
drugo lice prenose prostom predajom. NJihova bitna razlika u odnosu na prethodnu vrstu
obveznica je u tome što emitent neće izdati vlassniku novu obveznicu u slučaju njenog gubitka.
Obveznice prema trajanju kreditnog odnosa, dele se na:
-
kratkoročne – dospevaju na naplatu u roku koji je kraći od godinu dana, i
-
dugoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je duži od godinu dana.
Prema subjektu koji ih izdaje obveznice se dele na:
-
obveznice koje izdaje javni sektor
-
obveznice koje izdaje privatni sektor.
Sa stanovišta osiguranja potraživanja, obveznice se klasifikuju na :
-
neosigurane i
-
osigurane obveznice.
