SADRŽAJ
Uvod………………………………………………………………………
1
1. Pojam
i
karakteristike
hartija
od
vrednosti…...........................................
2
2. Bitne osobine hartija od vrednosti……………………………….............
3
3. Bitni sastojci hartija od vrednosti…………………………………..........
3
4. Uloga hartija od vrednosti……………………………………………….
4
5. Vrste hartija od vrednosti………………………………………………..
5
5.1.
Hartije od vrednosti – prema načinu određivanja
imaoca prava….
5
5.2.
Hartije od vrednosti s obzirom na prirodu
inkorporiranog prava... 6
5.3.
Hartije od vrednosti, prema načinu nastajanja
prava…………......
7
5.4.
Hartije od vrednosti, prema vezi sa osnovnim
poslom……….…….. 7
5.5.
Hartije od vrednosti prema vrsti
potraživanja……………….……..
8
5.6.
Hartije od vrednosti prema roku
dosleposti………………….….......
8
5.7.
Hartije od vrednosti prema mestu izdavanja i mestu
dospelosti….... 8
6. NOVČANE HARTIJE OD VREDNOSTI...............................................
9
6.1.
Menica – Pojam menice……………………………………….
…....
9
6.1.1. Karakteristike
menice.......................................................... 9
6.1.2. Vrste
menice........................................................................
10
Hartije od vrednosti
6.1.3. Elementi
menice.................................................................. 10
6.1.4. Prestanak
meničnih
obaveza............................................... 11
6.2.Ček- Pojam čeka………………………………………………......
12
6.2.1. Karakteristike čeka…………………………………….… 12
6.2.2. Vrste čeka………………………………………………...
12
6.3.Akcija – deonice……………………………………………..........
14
6.3.1. Karakteristike akcije…………………………………...… 14
6.3.2. Vrste akcija…………………………………………….…
15
6.4.Obveznice – pojam obveznica……………………………………. 17
6.4.1. Osnovni elementi obveznice……………………………...
17
6.4.2. Vrste obveznica…………………………………………..
17
6.5.Blagajnički i komercijalni zapis………………………………......
18
6.6.Certifikat
po
depozitu
–
pojam………............................................
19
6.6.1. Vrste certifikata po depozitu……………………………..
19
6.7.Finansijski derivati……………………………………..………… 20
6.7.1. Vrste finansijskih derivata………………………………..
20
7. ROBNE HARTIJE OD VREDNOSTI………………………………...
21
7.1.Konosman- teretnica……………………………………………… 21
7.1.1. Karakteristike konosmana (teretnice)…………………….
21
7.1.2. Vrste teretnice…………………………………………….
22
1
Hartije od vrednosti
1. POJAM I KARAKTERISTIKE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pod hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave ( čija
je sadržina određena zakonom i drugim propisima) koje u sebi sadrže
neko građansko-imovinsko pravo, a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa
postojanjem same pismene isprave.
U članu 234. zakona o obligacionim odnosima iz 1978 godine
definisan je pojam hartija od vrednosti i glasi: “Hartija od vrednosti je
pismena isprava kojom se njen davalac obavezuje da ispuni obavezu
upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu”.
Iz ovakve definicije hartija od vrednosti proizilaze sledeći elementi
hartija od vrednosti.:
1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava,
2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca,
3. da se pismena obaveza, koja je uneta u hartiju od vrednosti, mora
ispuniti njenom zakonitom imaocu, tj. zakonitom imaocu hartije
od vrednosti.
Ovakav pojam hartija od vrednosti sadrži više nedostataka, jer se u
ovom pojmu ne ukazuje na sva bitna svojstva hartija od vrednosti:
1. ne ukazuje se na vrstu i prirodu obaveze izdavaoca hartija od
vrednosti. Hartije od vrednsoti mogu sadržati, uz imovinske
3
Hartije od vrednosti
obaveze i neke druge obaveze, ali ne mogu bez imovinskih
obaveza.
2. hartije od vrednosti mogu sadržati pojedina ovlašćenja imaocu
hartije od vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne
obaveze izdavaoca hartije od vrednosti. Odnosno imaoci akcija
mogu upravljati akcionarskim društvom na osnovu ovlašćenja iz
akcije kao hatije od vrednosti, a ne na osnovu direktne i
neposredne obaveze izdavaoca ove hartije od vrednosti.
3. jedno od bitnih svojstava hartije od vrednosti je u vezi sa visokim
stepenom formalne strogosti hartija od vrednosti, što nije
navedeno u napred navedenom pojmu hartija od vrednosti.
4. hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu, nego i svakom
dužniku po toj hartiji od vrednosti, veoma strogu obavezu koja
lišava dužnika mogućnosti isticanja materijalno-pravnih
prigovora.
5. jedno od najvažnijih svojstava hartija od vrednosti je načelo
inkorporacije, tj. načelo da se pravo koje je pismeno konstatovano
na hartiji od vrednosti ne može ostvariti na drugi način, nego
jedino upotrebom hartije od vrednosti. Načelo inkorporacije
razgraničava hartiju od vrednosti od niza drugih pismenih
isprava u kojima može biti konstatovana obaveza izdavaoa prema
imaocu te pismene prijave.
Na osnovu napred navedenog, moglo bi se zaključiti da hartije od
vrednosti predstavljaju pismenu ispravu koja sadrži i pismenu obavezu
izdavaoca hartije od vrednosti koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i
da se takva pismena obaveza napisana u hartiji od vrednosti, ima izvršiti
zakonitom imaocu hartije od vrednosti.
2. BITNE OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI
Polazeći od zakonskog pojma hartije od vrednosti i od upoređivanja
hartija od vrednosti sa drugim pismenim isprava u pravnom prometu,
proizilaze određena dokazna, legitimaciona i inkorporaciona svojstva
hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti imaju niz drugih osobina,
4
Hartije od vrednosti
6. potpise izdavaoca hartija od vrednosti, odnosno faksimil potpisa
izdavaoca hartije od vrednosti, koja se izdaje u seriji.
Zakon o obligacionim odnosima predviđa, da se mogu posebnim
zakonima - kao zakonima
lex specijalis
da pojedine hartije od vrednosti
mogu odrediti i drugi bitni sastojci. Isprava, koja ne sadrži bilo koji od
navedenih sastojaka, ne može se smatrati hartijom od vrednosti. Takođe, i
hartije od vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji bitni
sastojak nemaju pravno dejstvo.
4. ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI
Uloga hartija od vrednosti može biti različita, počev od toga da iste
mogu imati kreditnu ulogu (menica, u nekim slučajevima trgovačka
uputnica, obveznica isl), pa sve do toga da mogu imati i ulogu platežnog
sredstva (ček). Dobar deo njih služi kao sredstvo pri transakcijama u
robnom prometu (teretnica-konosman, skladišnica, tovarni list idr.)
pomoću kojih se sa robom može raspolagati, čak i kad nije roba u posedu
kod vlasnika, i vršiti prenos vlasništva ovakve robe ili istu stavljati u zalog.
Jedan deo ovih hartija od vrednosti (kao što je akcija), daje pravo vlasništva
i upravljanja akcionarskim društvom.
Razlog pojavljivanja hartija od vrednosti u pravnom prometu je pre
svega i u tome da iste daju znatno veću sigurnost poveriocu, da realizuje
svoje potraživanje ili neko pravo bez upotrebe dokazivanja po kojem je
osnovu on stekao određeno pravo. I dužnik je pored poverioca bolje
zaštićen kad postoji hartija od vrednosti. On ne mora svoju obavezu da
izvrši, bez obzira na njegovo postojanje duga, sve do onog trenutka dok mu
ne bude podneta hartija od vrednosti.
Uloga hartije od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog
činjenice da se sa istima postiže sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo
propisanim formularima, pa se time izbegava mogućnost njihovog lako
falsifikovanja.
Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose
prava iz hartije, kao na primer, pravo potraživanja određene sume
novca(menica i ček), pravo svojine ili zaloge (teretnica i skladišnica) ili
neko pravo učešća u upravljanju u akcinorskom društvu(pravo glasa,
imovinsko pravo), lično pravo akcionara, kada prenosi akciju na drugo lice
( da ostvari određeno potraživanje). Sa prenosom hartija od vrednosti kao
na pr. kod teretnice se simbolično obavlja i prenos prava na robi koja se
6
