FAKULTET ZA PREDUZETNIČKI BIZNIS
BEOGRAD
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: Finansije u biznisu
HARTIJE OD VREDNOSTI KAO INSTRUMENT FINANSIJSKOG
TRŽIŠTA
Mentor:
Student:
Prof. Goran Kvrgić Aleksandar Petrović
br. Indeksa:117/2010
Januar, 2011.god.
Hartije od vrednosti kao instrument finansijskog tržišta
realizuju trgovanje na najpovoljniji način za svog klijenta. Ukoliko smatramo da naš nalog nije
ispoštovan, ili da je napravljen nekakav propust, slučajan ili nameran, možemo prijaviti kontroloru
berze, zaposlenima na berzi ili Komisiji za hartije od vrednosti.
2. POJAM FINANSIJSKOG TRŽIŠTA
Teško je dati jedinstevnu i univerzalnu definiciju finansijskog tržišta. Umesto toga, danas
možemo govoriti o više pristupa njegovom definisanju. Najšire posmatrano, finansijsko tržište postoji
svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. Zbog toga, za potrebe našeg izlaganja mi ćemo finansijsko
tržište definisati kao organizovano mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima
finansijskih instrumenata (ili aktive). Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji deo integralnog
tržišta jedne zemlje ili, šire posmatrano, jednog regiona. Finansisjko tržište, u osnovi, čine kreditno
tržište i tržište hartija od vrednosti, pri čemu mogućnost razvoja i brzina rasta privrede jedne zemlje
zavisi, pre svega, od razvijenosti tržišta hartija od vrednosti. U savremenim uslovima najbrži razvoj
beleže tržište dužničkih i hibridnih hartija od vrednosti, kao i tržište izvedenih hartija, bez koga je
nezamislivo poslovanje jer omogućava sniženje rizika i maksimiziranje profita različitih učesnika.
Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih
sredstava.
1
Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska
tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao
organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih
instrumenata (ili aktive).
Finansijsko tržište je deo privrednog sistema koji omogućava uspostavljanje veza između
subjekata sa viškom i subjekata sa manjkom finansijskih sredstava. Ono je bilo koje mesto gde dolazi do
trgovanja, odnosno susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih sredstava ili aktive.
Razvoj tržišta je proces u kojem se vrše promene u veličini tržišta, strukturi tržišta ili u načinu na
koji se obavljaju poslovi na tržištu, sa ciljem da se povećaju performanse tržišta i na taj način i koristi
koje ono ima za društvo.Veličina tržišta zavisi prvenstveno od veličine populacije u jednoj zemlji i njene
stope rasta, “penetracije” odnosno ulaska populacije na tržište, kao i od toga da li je moguća
internacionalizacija tržišta uvođenjem proizvoda koji mogu privući inostrane investitore
2
.Sa aspekta
1
Finansijska tržišta u ekonomijama zemalja u tranziciji se razvijaju kao nastavak obuhvatne privatizacije preduzeća. Za
privatizaciju se koriste mnogi inovativni metodi (na primarnom tržištu). Transakcije na sekundarnom tržištu takođe imaju
neke specifične karakteristike. Na tržištu kapitala u zemljama u tranziciji glavni učesnici imaju različite ciljeve od ciljeva
učesnika u razvijenim ekonomijama, te se i njihovo ponašanje razlikuje.
2
Dr Vujović, S., Osnove finansijskog menadžmenta, Univerzitet Megatrend,
Beograd., 2005., str. 131.
4
Hartije od vrednosti kao instrument finansijskog tržišta
strukture tržišta, razvoj se može podstaći izmenom uslova za ulazak na tržište (npr. eliminisanjem
ulaznih barijera) i promenom odgovarajućih troškova (npr. snižavanjem taksi i naknada da bi se
poslovalo).
Tržište kapitala-širok pojam koji se koristi da bi se opisali različiti aspekti finansijskog tržišta.
Obično se odnosi na novac (ili kapital) koji se investira, emitente, klijente koji ga koriste i regulatorna
tela. Institucije tržišta kapitala uključuju investicione banke, berze, brokerske i dilerske kuće, registar
hartija, platni promet i regulatorne institucije.
Tržište hartija
-uži pojam od tržišta kapitala i odnosi se na: tržišta na kojima se trguje akcijama,
obveznicama i drugim hartijama, kao i na institucije koje obavljaju trgovanje. Kapital kao takav
(vrednost biznisa, knjigovodstvena vrednost) sastoji se od:
3.HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti predstavljaju najveću i najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima
se trguje na finansijskom tržištu. Od stepena njihove razvijenosti i diversifikovanosti najviše zavisi
razvijenost celokupnog finansijskog sistema jedne zemlje. Hartije od vrednosti istorijski nastaju još u
srednjem veku. U početku, one su kreirane sa svrhom da olakšaju obavljanje platnog prometa.
Vremenom, emisija hartija od vrednosti je postajala način za prikupljanje sredstava za finansiranje
različitih poslovnih poduhvata. U poslednje dve decenije 20. veka nastaje pravi bum u razvoju mnogih
finansijskih instrumenata, pa i hartija od vrednosti, u talasu nastanka finansijskih inovacija. Hartije od
vrednosti su pisani dokument ili isprava koja svom držaocu (onom ko je poseduje) daje odredena
imovinska prava koja može da iskoristi samo pod uslovima zakonitog vlasništva nad tom hartijom od
vrednosti. Za vlasnike hartija od vrednosti one predstavljaju specifičnu aktivu kod koje fizičko dobro
ima vrlo malu, čak zanemarljivu vrednost. Hartije od vrednosti smatraju se vrstom finansijske aktive
pošto svojim vlasnicima daju odredena prava. Za pravilno razumevanje suštine hartija od vrednosti bitno
je imati na umu da ono što ih razlikuje od bezvrednih papira jesu upravo prava koja su data vlasnicima.
Ta prava su povezana sa mogućnostima naplate različitih finansijskih tokova sredstava u budućnosci. Sa
aspekca prirode odnosa koje odražavaju, sve hartije od vrednosti možemo svrstati u dve grupe i to:
osnovne I izvedene.
Osnovne hartije od vrednosti nazivaju se tako pošto odražavaju neke osnovne odnose izmedu
emitenta i investitora. U okviru ove grupe postoje dve podgrupe:
• hartije od vrednosti instrumenti duga, koje odražavaju prvi osnovni odnos - dužničko-poverilački
ili kreditni.
5
