SADRŽAJ
UVOD
................................................................................................................................... 2
1. TRŽIŠTE KAPITALA
...................................................................................................3
1.1. Pojam tržišta i finansijsko tržište ............................................................................. 3
1.2. Pojam kapitala i tržište kapitala ............................................................................... 4
1.3. Vrste tržišta kapitala ................................................................................................ 5
2. TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI
................................................................... 6
2.1. Pojam hartija od vrednosti ..................................................................................... 6
2.2. Vrste hartija od vrednosti ....................................................................................... 6
2.3. Tržište hartija od vrednosti ..................................................................................... 7
3. AKCIJE
.......................................................................................................................... 7
3.1. Vrste akcija ............................................................................................................. 8
3.2. Formiranje kursa akcija .......................................................................................... .9
4. OBVEZNICE
.................................................................................................................11
4.1. Vrste obveznica .......................................................................................................12
4.3. Formiranje vrednosti obveznica ..............................................................................13
5. OSTALI INSTRUMENTI TRŽIŠTA KAPITALA
.................................................. 13
6. RAZLIKE IZMEĐU OBVEZNICA I AKCIJA
.........................................................14
7. ZAKLJUČAK
...............................................................................................................15
8. LITERATURA
...............................................................................................................17
U V O D
Tržište kapitala
kao deo ukupnog finansijskog tržišta predstavlja skup odnosa ponuda i
tražnje dugoročnih finansijskih sredstava. Tržište kapitala
obuhvata
:
1. Tržište kredita
a. Kreditno –investiciono tržište
b. Hipotekarno tržište
2. Tržište hartija od vrednosti
a. Tržište obveznica
b. Tržište akcija
Hartija od vrednosti
je pismeni dokument ili isprava, koja imaocu iste daje određeno imovinsko
pravo, koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od
vrednosti. Takav dokument mora ispunjavati određene uslove:
-
da je pismena isprava
-
da je u toj pismenoj ispravi određeno imovinsko ili lično pravo
-
da je korištenje i ostvarivanje tog prava uslovljeno zakonskim vlasništvom, tj. posedovanjem
te hartije
Da bi se pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti, neophodno je da sadrži sledeće
elemente:
1. naziv hartije od vrednosti
2. naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
3. tačno naznačenu obavezu izdavaoca, koja proizilazi iz hartije od vrednosti
4. naziv firme ili ime i prezime lica na koje glasi hartija od vrednosti
5. mesto, datum izdavanja i serijski broj
6. potpis izdavaoca hartije od vrednosti
Sve hartije od vrednosti mogu se podeliti po sledećim kriterijumima:
1. Prema mogućnosti prenošenja
a. Hartije od vrednosti koje glase na ime
b. Hartije od vrednosti koje glase na donosioca
2. Prema vrsti prihoda:
a. Hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom u formi dividende
b. Hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom u formi kamate
c. Hartije od vrednosti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende
3.
Pojam kapitala i tržište kapitala
Kapital predstavlja vrednost koja se oplođuje. U tržišnoj privredi kapital uvek može da se preobrazi u svoj
novčani oblik, tj.
N – R – N1.
gde
N predstavlja novac
R robu
N1 višak vrednosti
Kapital uvek teži da se što pre pretvori u jedan od svoja dva pojavna oblika:
realni kapital
(realna imovina) – sredstva za proizvodnju
(mašine, oprema, zgrade, reprodukcioni materijal, zalihe poluproizvoda i gotovih proizvoda)
finansijski kapital
– različiti finansijski instrumenti koji donose prihod (štedni ulozi, obveznice,
akcije...)
Ulaganje kapitala može biti u obliku kupovine:
sredstava za proizvodnju radi obavljanja privredne delatnosti putem koje se stiče
dobit;
finansijskih instrumenata koji donose
kamatni ili neki drugi prihod;
Jedna od suštinskih karakteristika investicija i kapitala
je
vreme.
Tržište kapitala
kao deo ukupnog finansijskog tržišta predstavlja skup institucija, finansijskih instrumenata i
mehanizama pomoću kojih se ostvaruje ponuda i tražnja dugoročnih finansijskih sredstava.
To je mesto gde se susreću ponuda i potražnja, odnosno mesto na kojem se kupuje i prodaje kapital. Tržište
kapitala omogućava da se slobodan kapital – štednja, usmeri u najisplativije projekte tj. investicije.
Tržište kapitala se deli na:
a) organizovana tržišta
b) «neorganizovana» tj. tržišta koja nisu strogo formalizovana tzv. vanberzanska
Organizovano tržište kapitala
je ono na kojem se ponuda i tražnja za finansijskim sredstvima odvija preko
odgovarajućih institucija tj. BERZE.
Berza je akcionarsko društvo osnovano za obavljanje delatnosti povezivanja ponude i tražnje u prometu
hartijama od vrednosti, utvrđivanje i davanje informacija o ponudi, tražnji, kursnim listama i ostalim
podacima o hartijama od vrednosti, odnosno za organizovano, pregledno, likvidno i efikasno poslovanje sa
hartijama od vrednosti i pružanju informacija o tome, u skladu sa zakonima i drugim propisima
.
Osnovni cilj – da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom, na jednom mjestu omogući:
a)
razmjenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvantitativnom nivou,
b)
utvrđivanje tržišne vrednosti efekata, a time i realne vrednosti ukupne imovine i nacionalnog
bogatstva, i
c)
stabilnost tržišnih uslova i odnosa u transakcijama sa kapitalom.
Članovi berze
mogu biti ovlašteni učesnici na tržištu hartija od vrednosti (brokeri, dileri i sl.) i banke koje
imaju saglasnost Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje berzanskih poslova.
Trgovanja
mogu vršiti samo ovlašteni posrednici pri trgovini sa hartijama od vrednosti s položenim
brokerskim ispitom i dozvolom Komisije za hartije od vrednosti
4
.
Vanberzansko tržište kapitala
predstavlja mesto i prostor na kojem nije potrebno ispuniti tako zahtevne
uslove kao što je to na Berzi, da bi se neka hartija uvrstila u trgovanje. Sve transakcije sa hartijama od
vrednosti realizuju se van službenog dela berze. U nekim privredama npr. USA vanberzansko trgovanje je po
obimu veće od berzanskog poslovanja dugoročnim hartijama od vrednosti. Ono predstavlja direktne
međusobne odnose subjekata koji nude kapital i subjekata koji traže kapital u cilju investiranja.
Uspostavljanje veza odvija se neposredno i to:
-
u okviru berzanskog poslovnog prostora, na svim mestima i u svim prostorijama koje su van onih
koje se smatraju službenim
-
u brokerskim i dilerskim kućama
-
u bankama i drugim finansijskim institucijama
-
između učesnika na tržištu kapitala, direktno i neposredno van banaka i berze
Vrste tržišta kapitala
Tržište kapitala može se podijeliti na:
1) tržište kredita
a. kreditno investiciono tržište – predstavlja tržište gde se nude i traže sredstva za investicije
na duži period. Na tom području egzistiraju banke, preduzeća i drugi finansijski subjekti,
zavodi za osiguranje, investicioni fondovi
b. hipotekarno tržište – predstavlja tržište gde se kapital koristi u formi hipotekarnih kredita
2) tržište hartija od vrednosti
a. tržište obveznica
b. tržište akcija
2.
TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI
Pojam hartije od vrednosti
Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava, koja imaocu iste daje određeno imovinsko pravo, koje
se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti.
Takav dokument mora ispunjavati određene uslove:
-
da je pismena isprava
-
da je u toj pismenoj ispravi određeno imovinsko ili lično pravo
-
da je korištenje i ostvarivanje tog prava uslovljeno zakonskim vlasništvom, tj. posedovanjem te
hartije
Da bi se pismena isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti, neophodno je da sadrži sledeće elemente:
1. naziv hartije od vrednosti
2. naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
3. tačno naznačenu obavezu izdavaoca, koja proizilazi iz hartije od vrednosti
4. naziv firme ili ime i prezime lica na koje glasi hartija od vrednosti
5. mesto, datum izdavanja i serijski broj
6. potpis izdavaoca hartije od vrednosti
Sve hartije od vrednosti mogu se podeliti po sledećim kriterijumima:
1. Prema mogućnosti prenošenja
a. Hartije od vrednosti koje glase na ime
