Семинарски рад
Хасанагиница
2
Садржај
1. Увод...............................................................................................................................3
2. Анализа песме ,,Хасанагинице''..................................................................................5
3. Тумачење ликова баладе ,,Хасанагинице''.................................................................8
4. Текст баладе ,,Хасанагинице''.....................................................................................9
5. Закључак......................................................................................................................11
6. Литература..................................................................................................................12
Семинарски рад
Хасанагиница
3
1. Увод
У другој половини XVIII века учени италијански опат и природњак Алберто
Фортис (1741–1803) путовао је по Далмацији у жељи да сазна што више о људима и
њиховим обичајима на овом подручју. На овом путовању бележио је све њему
интересантне песме и приче, међу којима је и наша, светски позната и једна од
најлепших народних песама нашег подручја – ''Хасанагиница''. Сва сакупљена дела
објавио је у свом делу ''Пут по Далмацији'' на италијанском језику (''Viaggio in
Dalmazia''). Фортис је ''Хасанагиницу'' записао на српском језику, по ондашњем
правопису, латиницом далматинских писаца.
Од издавања ''Хасанагинице'',1774. године у Венецији, не престаје интересовање
истраживача за ову песму у целој Европи. Наша усмена поезија је с баладом
''Хасанагиница'' добила европски ниво у књижевним круговима. Ниједна наша народна
песма није добила толики простор у књижевној критици, као ова балада. Написано је
много студија, коментара и анализа, почевши од студија Камиле Луцерне до Гетеа.
Прерада песме од стране Гетеа изазвала је многе полемике, па се због тога и трагало за
оригиналом песме.
Сама песма и данас живи ван граница наше књижевности, надрастајући и време
и књижевнекритичаре. По многима је остала никад превазиђена у народној
књижевности.
Због своје уметничке лепоте преведена је на више језика. Године 1775. Гете је
преводи на немачки језик, а тај превод Хердет објављује у збирци ''Гласи народа у
песмама'' (1778-1779). Дубровчанин Ђуро Ферић је у XVIII веку превео на латински у
својој ''Посланици'' Јохану Милеру.
Енглез Семјуел Тејлор Колриџ (1772–1834) записао ју је у својој бележници
1804. године.Сем њега енглеску интерпретацију ове песме дао је и Валтер Скот.
Француски писац, Шарл Нодје, чиновник Наполеонових провинција у
Љубљани, први пут је издао 1813. године развијену анализу о овој песми у службеним
новинама ''Telegraphe'' у броју 33. Други пут је превео песму у целини и објавио је у
својој књизи ''Smarra''.
Адам Искијевич говорио је о народној поезији Срба на својим предавањима у
Паризу 1841. године. Истицао је да је ''Хасанагиница'' једна од најлепших српских
балада са којом се Европа икад упознала.
Превод ове баладе на руском језику дао је и Александар Сергејевич Пушкин, а
на пољском познати књижевник Адам Мицкијевич.
