1
Завод за унапређивање образовања и васпитања
ХЕМИЈА
Циљ и задаци
Циљ наставе хемије у гимназији је развој доменских хемијских знања, техничко-
технолошких знања, развој општих когнитивних способности и комуникацијаких
способности, као прирпема за даље универзитетско образовање и оспособљавање за примену
хемијских знања у свакодневном животу, решавање проблема у новим и непознатим
ситуацијама и развијање одговорног односа према себи, другима и животној средини.
Задаци наставе хемије су да ученици:
развију хемијску научну писменост и способност комуникација у хемији;
оспособе се за претраживање хемијских информација применом савремених
информационих технологија;
овладају основама научног метода у хемији и схвате значај хемијског експеримента
као примарног извора знања и основног метода сазнавања у хемији;
разумеју појаве и процесе у природи са аспекта хемијског изучавања;
разумеју однос условљености својстава супстнци њиховом структуром;
разумеју условљеност својстава хемијског система његовим квалитативним саставом и
квантитативним односом његових компоненти;
примењују основне хемијске концепте ( корпускуларни концепт, концепт одржања
материје, концепт равнотеже, концепт развојности хемијских теорија) за тумачење хемијских
структутура и процеса:
овладају основним техникама лабораторијског рада;
разумеју значај хемијске производње за савремено друштво;
разумеју значај хемије за различите савремене технологије;
развију свест о повезаности хемије у систему природних наука са техничко-
технолошким, социо-економским и друштвеним наукама;
буду оспособљени за заштиту од потенцијалних ризика у хемији и науче да адекватно
реагују при незгодама у хемијској лабораторији и свакодневном животу;
разумеју значај хемије и хемијске производње за одрживи развој;
развију одговоран став према коришћењу супстанци у свакодневном животу и
професионслном раду;
развију осетљивост за проблеме и способност решавања проблема , логичко и критичко
мишљење;
развију одговорност, систематичност, прецизност у раду и позитиван став према
учењу;
развију свест о сопственом знању и потреби за перманентним хемијским образовањем;
унапреде сарадњу и тимски рад.
2
Завод за унапређивање образовања и васпитања
I разред
гимназија општег типа и гимназија природно-математичког
смера
1
(2 часа недељно, 74 часа годишње; 64 часа теоријске наставе, 10 часова вежби)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ВРСТЕ СУПСТАНЦИ
Појам и врсте супстанци. Хемијски елементи, једињења и смеше.
СТРУКТУРА АТОМА
Структура атома. Атомска маса и атомски број. Изотопи. Изградња електронског омотача.
Електронска конфигурација и Периодни систем елемената. Енергија јонизације и афинитет
према електрону. Периодична својства елемената.
Демонстрациони огледи:
Упоређивање реактивности елемената 1. групе Периодног система елемената; бојење
пламена.
Упоређивање реактивности елемената 17. групе Периодног система елемената.
Упоређивање промена хемијских својстава елемената треће периоде са становишта грађе
електронског омотача њихових атома (реакције Na, Mg, Al са водом).
ХЕМИЈСКЕ ВЕЗЕ
Јонска веза (кристална решетка натријум-хлорида). Ковалентна веза. Поларност
молекула. Међумолекулске интеракције и водонична веза. Атомске и молекулске кристалне
решетке. Метална веза.
Основна својства супстанци у свим агрегатним стањима и њихова међусобна повезаност.
Хемијске формуле. Количина супстанце, моларна маса и моларна запремина. Одређивање
емпиријске и молекулске формуле једињења.
Демонстрациони огледи
Сублимација јода.
Испитивање поларности молекула воде.
ДИСПЕРЗНИ СИСТЕМИ
Дисперзни системи: појам и врсте. Растворљивост. Значај и примена колоидних раствора,
суспензија и емулзија.
Прави раствори: процентни састав раствора и количинска концентрација.
Демонстрациони огледи
Добијање и испитивање својстава презасићеног воденог раствора натријум-
-ацетата.
Испитивање растворљивости различитих супстанци у поларним и неполарним
растварачима.
Вежбе (2)
Припремање водених раствора одређене количинске концентрације.
1
Садржаји теоријске наставе, у сва четири разреда, идентични су за општи тип гимназије и природно-
математички смер. Садржаји програма вежби за ученике другог и трећег разреда природно-математичког смера
исказани су посебно.
4
Завод за унапређивање образовања и васпитања
Демонстрациони огледи
Реакција гвожђе(II)-сулфата са калијум-перманганатом у киселој и у базној средини.
Реакција гвожђа са воденим раствором бакар(II)-сулфата.
Вежбе (1)
Напонски низ метала: поређење редукционе моћи метала.
I разред
гимназија друштвено-језичког смера
(2 часа недељно, 74 часа годишње)
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ВРСТЕ СУПСТАНЦИ
Врсте супстанци. Хемијски елементи, једињења и смеше.
СТРУКТУРА СУПСТАНЦИ
Појам атома. Изотопи. Изградња електронског омотача атома. Електронска
конфигурација атома и Периодни систем елемената. Периодична својства елемената. Енергија
јонизације и афинитет према електрону.
Јонска веза. Ковалентна веза. Водонична веза. Метална веза. Својства супстанци са
јонском и ковалентном везом.
Квантитативно значење хемијских симбола и формула. Количина супстанце, моларна
маса и моларна запремина.
Демонстрациони огледи:
Упоређивање промена хемијских својстава елемената треће периоде са становишта грађе
електронског омотача њихових атома (реакције Na, Mg, Al са водом).
Сублимација јода.
ДИСПЕРЗНИ СИСТЕМИ
Дисперзни системи: појам и врсте. Растворљивост. Процентни састав раствора и
количинска концентрација.
Раствори електролита. Електролитичка дисоцијација. Јаки и слаби електролити. Јонски
производ воде и pH вредност водених раствора.
Демонстрациони огледи:
Испитивање растворљивости различитих супстанци у поларним и неполарним
растварачима.
Одређивање pH вредности различитих водених раствора помоћу универзалне
индикаторске хартије.
ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ
Стехиометријска израчунавања на основу хемијских једначина.
Енергетске промене при хемијским реакцијама. Брзина хемијске реакције и фактори који
утичу на њу. Хемијска равнотежа и фактори који утичу на равнотежу.
Оксидоредукциони процеси.
5
Завод за унапређивање образовања и васпитања
Демонстрациони огледи:
Кретање честица као услов за хемијску реакцију (реакција између чврстог сребро-нитрата
и чврстог калијум-јодида или између гасовитог амонијака и гасовитог хлороводоника.)
Размена енергије између система и околине.
Чиниоци који утичу на брзину хемијске реакције (природа реактаната: реакција између
цинка и етанске и хлороводоничне киселине истих количинских концентрација;
концентрација реактаната: реакција између цинка и хлороводоничне киселине различитих
концентрација; температура: реакција цинка са хлороводоничном киселином на различитим
температурама; додирна површина реактаната: реакција калијум-јодида и олово(II)-нитрата;
катализатори: разлагање водоник-пероксида уз катализатор манган(IV)-оксид)
Чиниоци који утичу на хемијску равнотежу: промена концентрације учесника реакције
(утицај додатка чврстог амонијум-хлорида или чврстог гвожђе(III)-хлорида у реакцији
гвожђе(III)-хлорида са амонијум-тиоцијанатом; промена температуре (реакција димеризације
азот(IV)-оксида); титрација раствора јаке киселине јаком базом.
Оксидоредукционе реакције: реакција гвожђе(II)-сулфата са калијум-перманганатом у
киселој и базној средини; реакција гвожђа са раствором бакар(II)-сулфата.
ХЕМИЈА ЕЛЕМЕНАТА И ЈЕДИЊЕЊА
Племенити гасови: својства, значај и примена
Својства, значај и примена елемената 17. 16. 15. 14. и 13. групе Периодног система
елемената и њихових важнијих једињења.
Својства, значај и примена елемената 1. и 2. групе Периодног система елемената и
њихових важнијих једињења.
Прелазни метали и важнија једињења ових елемената: својства, значај и примена.
Демонстрациони огледи:
Сагоревање сумпора и угљеника у чистом кисеонику и испитивање својстава насталих
оксида.
Добијање и испитивање својства амонијака.
Добијање пластичног сумпора.
Реакција магнезијума и алуминијума са хлороводоничном киселином.
Добијање хидроксида магнезијума и алуминијума.
Доказивање базности магнезијум-хидроксида и амфотерности алуминијум-хидроксида.
Таложење хидроксида бакра из раствора плавог камена.
Добијање гвожђе(III)-хидроксида и његово растварање у хлороводоничној киселини.
ХЕМИЈСКИ АСПЕКТИ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Хемијски загађивачи животне средине. Загађивање атмосфере. Загађивање воде.
Загађивање земљишта. Хемијски отпад.
