У
ниверзитет
у Новом Саду
Природно-математички факултет
Департман за хемију, биохемију
и заштиту животне средине
Хемија парфема
– СЕМИНАРСКИ РАД –
Професор ментор: Студент:
Ксенија Павловић Никола Савић
Александар Милаковић
Нови Сад
,
март
2019.
1
1. Увод
Ријеч парфем потиче од латинске ријечи
per fumum
, што значи „кроз дим“, која
је повезана са спаљивањем тамјана који су вјерници користили у својим
молитвама Богу. Парфем је смјеса арома есенцијалних уља или ароматичних
једињења, фиксатива и растварача. Користи се како би дао људском тијелу,
животињама, храни, животном простору пријатан мирис. У већини случајева
налази се у течном агрегатном стању. Парфеми и мириси не пружају само
пријатан мирис него могу да дјелују на цијели нервни систем стимулишући га.
Антички записи и археолошка истраживања показују да је употреба парфема
почела у најранијем добу људске цивилизације. Модерна парфимерија се
развила крајем 19. вијека са комерцијалном синтезом ароматичних једињења
као што су ванилин или кумарин. У периоду праисторије, племена ловаца
сакупљача у њиховим истраживањима природе пронашли су многе супстанце
које се и данас користе. Касније у античкој Грчкој, парфеми су по први пут
почели да се користе у хедонистичке сврхе. Највише коришћени мириси су тада
били мирис руже, љубичице, цимета, шафрана, смоле и други. Прва у свијету
забиљежена хемичарка која је правила парфеме је Tapputi из Месопотамије. Она
је дестиловала цвјетове, уља са другим ароматима, затим их је филтрирала. У
Индији парфеми и парфимерија је постојала још у цивилизацији Индуса. Они су
вршили дестилацију ружиног уља. У 9. вијеку арапски хемичар Ал-Кинди
написао је књигу „Хемија парфема и дестилација“, која је садржала више од 100
рецепата за мирисна уља, ароматичне воде. Умјетност парфимерије је позната у
Европи од 1221. године, када су италијански монаси надомак Фиренце развили
неке од рецепата. У Мађарској 1370. Године направљен је парфем од мирисних
уља растворен у алкохолу, познат као Мађарска вода. Парфимерија је
напредовала у ренесансој Италији, и у 16. вијеку захваљујући Катарини Медичи
и Ренеу Фирентинском. Између 16-17. вијека, парфеми су се примарно
користили од стране богатих како би прикрили непријатан мирис тијела усљед
нередовног купања. До краја 18. вијека, поједини региони Француске и Италије
су узгајали ароматичне биљке како би омогућили развој парфимеријске
индустрије (1,2).
2
2. Подјела парфема
2.1 Према концентрацији ароматичних једињења
Парфеми се разликују по концентрацији ароматичних једињења у растварачу,
који је у финим мирисима обично етанол или мјешавина етанола и воде.
Концентрација у запремини парфемског уља је следећа:
1.
Екстракт парфема или обичан парфем: 15‒40% ароматичних једињења,
2.
Еспирит парфем : 15‒30% ароматичних једињења,
3.
Парфемска вода,тоалетни парфем: 10‒20% (обично око 15%) ароматичних
једињења,
4.
Тоалетна вода : 5‒15% ароматичних једињења,
5.
Колоњска вода: 3‒8% ароматичних једињења,
6.
Спреј и послије бријања: 1‒3% ароматичних једињења (3).
Интензитет и трајање парфема зависи од концентрације, интензитета и трајања
коришћених ароматичних једињења. Како проценат ароматичних једињењња
расте, тако и интензитет и трајање мириса расте (2).
Парфеми су описани музичком метафором тако да имају три ноте, правећи тиме
хармонију мириса. Мирисне ноте се откривају током времена, при чему прво
долази до изражаја горња нота након чега долази средња нота, да би се на крају
појавила и доња нота. Мирисне ноте се пажљиво креиране са знањем о процесу
испрарљивости парфема.
Горња нота се још назива и главна нота. Њене мирисне компоненте се осјећају
одмах по наношењу парфема. Такве ноте садрже мале, лаке молекуле који
испаравају веома брзо. Оне формирају иницијалну импресију о парфему и због
тога су веома битне за продају. Примери горњих нота су : минт, лаванда,
коријандер.
Средње ноте се још називају као срце парфема. То су мириси парфема који
долазе до изражаја одмах по нестанку мириса горње ноте. Ова једињења
формирају срце или такозвано тијело парфема и дјелују нерјетко тако да
непријатан мирис доње или базичне ноте маскирају. Примјери средњих нота су:
морса вода, јасмин и други.
Базичне ноте представљају мирисе који се појављују близу губљења средње
ноте. Базичне и средње ноте заједно чине главне компоненте парфема. Базичне
ноте доносе дубину и чврстину парфему. Једињења ове класе се непримјећују у
првих 30 минута након наношења парфема. Примјери базичних нота су: дуван,
амбер, мошус и други (2,4).
