SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA HIDROHEMIJA
HEMIJA REČNIH VODA
Hemija rečnih voda
Reke predstavljaju najpokretniji deo hidrosfere, u kom se zajedničko dejstvo
vode sa stenama dešava u uslovima najslobodnije razmene u atmosferi. U
osnovne osobine reka, od kojih zavisi hidrohemijski sastav rečnih voda i njen
hidrohemijski režim, potrebno je ubrojati:
Brzu smenu vode u koritu, a kao rezultat toga ona deluje na stene
ograničeno vreme i neznatno isparava
Formiranje sastava vode u površinskim slojevima zemljine kore
Velika zavisnost vodnog režima od klimatskih uslova
Dobro zajedničko dejstvo vode i atmosfere
Intenzivno dejstvo biljnih i zivotinjskih organizama na vodu
Sve ovo stvara sledeće osnovne osobine hemijskog sastava rečnih voda:
1. mala mineralizacija u odnosu na druge vodne objekte
2. laka izmena sastava pod dejstvom hidrometeoroloških uslova
3. prisustvo atmosferskih gasova u vodi i beznačajno male količine drugih
gasova, kojih nema u atmosferi
4. intenzivno dejstvo bioloških procesa na jonski i gasni sastav
Opšti uslovi formiranja hemijskog sastava
Po veličini mineralizacije, reke možemo podeliti na one koje imaju:
-
malu mineralizaciju ( do 200 mg/l)
-srednju mineralizaciu ( 200-500 mg/l)
-povišenu mineralizaciju (500-1000 mg/l)
-visoku mineralizaciju (>1000 mg/l)
U prvu grupu možemo ubrajati i rečne vode sa veoma malom mineralizacijom
( do 100 mg/l).
Većina reka naše planete ima malu i srednju mineralizaciju, dok se visoka
mineralizacija retko sreće.
-
infiltracije u najdublje horizonte podzemnih voda
Mineralizacija rečnih voda povezana je sa petrohemijskim sastavom
stena, ali na njenu veličinu, veliku ulogu imaju indirektni faktori: klima, reljef i
hidrogeologija basena.
Naročito je značajna uloga klime. Povećanje količine atmosferskih
padavina s jedne strane doprinosi boljem prodiranju vode u dubjlje stene i
velikom ispiranju soli iz njih, a sa druge strane, prethodna stabilna filtracija vode
doprinosi podlokavanju debljih slojeva stena od lako rastvorljivih soli.
Povećanje temperatura uslovaljava isparavanje, a samim tim i kapilarno
penjanje ka površini soli podzemih voda. Pored toga, sa temperaturom se
ubrzava rastvaranje soli i proces hemijske erozije.
Reljef terena indirektno utiče na mineralizaciju vode. Dubina erozionog
bazisa korita reka olakšava prodiranje jače minerazliovanih podzemnih voda
nižih horizonata čemu doprinose i drugi vidovi depresija(
slika 1
).
Slika 1. Shema formiranja vodnog oticaja povremenih i promenljivih
vodotoka( po K.P. Voskresenskom)
Od hidrogeoloških uslova, pored sastava podzemnih voda, veliki značaj za
sastav rečnih voda imaju filtracione karakteristke podzemnih slojeva, velicine
vodonosnih horizonata i njihov nagib u odnosu na rečno korito.
Za mineralizaciju rečnih voda u različitim klimatskim uslovima odlučujuca
su dva faktora:
ispiranje gornjih delova stena, iznad erozionog bazisa u prošlosti
intenzitet razblaženja rečnih voda malo mineralizovanim atmosferskim
padavinama
VEGETACIJA
Hemijski sastav
padavina
Erozija i
površinski oticaj
Raspadanje,
minerelizacija i dr.
uzajamna dejstva
Raspadanje i druga
uzajamna dejstva
Erozija rečnog korita, uzajamno
dejstvo rastvorenih i unesenih
materija, temperaturna ravnoteža,
fotosinteza, aeracija
Hemijski sastav rečne vode
DOTICAJ
PROCESI
MEHANIZMA
OTICAJ
apsorbovanje
biogenih materija
apsorbovanje
biogenih materija
raspadanje
apsorbovanje
biogenih materija
BIOMASA
Na sledećem grafiku dati su osnovni procesi koji utiču na hemijski sastav
vode.
Grafik 1.
Osnovni procesi koji utiču na hemijski sastav vode (po D.
Uolingu)
Pri povećanju površinskog oticaja, mineralizacija rečne vode opada, a pri
smanjenju i povećanju prihranjivanja iz zemljišta, ona raste. Zato u vreme bujica,
koje nastaju topljenjem snega i padanjem kiše, mineralizacija je minimalna, a u
nebujičnim periodima (zimski i letnji period) dostiže najviše vrednosti.
Različiti klimatski uslovi koji uslovljavaju različitu količinu padavina, njihov
karakter, uslove njihovog skupljanja i takođe sveukupnost drugih fizičko-
geografskih uslova uslovljavaju razlike u vodnom i hidrohemijskom režimu reka.
Npr.
prihranjivanje reka snegom uslovljava smanjenje mineralizacije vode
u jesen i u prvoj polovini godine (
slika 3
.), pri čemu veličina smanjenja moze biti
veoma različita. Prihranjivanje kišom u toku toplog vremena u godini stvara često
smanjenje mineralizacije među podzemnim vodama. Postojanje prihranjivanja
snegom sa visokih planina i lednika izaziva različito nastajanje minimuma
mineralizacije voda u vreme najvećeg topljenja snega na visokim slojevima
planina i lednika (slika 4).
Slika 3.
Promena mineralizacije ∑
i
(1) i proticaja Q (2) vode r. Bloj
( g. Sterlitamak) u toku 1953. godine
