FAKULTET ZAŠTITE NA RADU UNIVERZITETA U
NIŠU
Tema diplomskog rada:
''
Hemijski parametri kvaliteta površinskih voda
''
Predmet:
Hemijski parametri radne i životne sredine
Mentor: Kandidat:
Prof. dr Amelija Đorđević Darko Nestorović 09235
Niš, oktobar 2013. g.
2
SADRŽAJ:
Uvod………………..………………………………………………………………….….....…..4
1.Hemijski sastav voda…………………………………………………….…….…..…….....….5
1.1.Slatka voda………………………………………………………………………..….………5
1.2.Slana voda……………………………………………………………………..….…..……...6
1.3.Bistra voda…………………………………………………………………..…….……..…..6
1.4.Mutna voda……………………………………………………..…………………….….…..6
1.5.Tvrda voda…………………………………………………………………………….……..7
1.6.Meka voda………………………………………………………………………….…….…..7
2.Ostale organske i neorganske materije u vodi………………………………………….…..…..7
3.Podela voda prema poreklu i hemijski sastav………………………………..…………..…….10
3.1.Hemijski sastav atmosferskih voda…………………………………………………….........10
3.2.Hemijski sastav podzemnih voda……………………………………………………..……..10
4.Osobine hemijski čiste vode……………………………………………………………...…....11
4.1.Molekul vode…………………………………...………………………………….……..….11
4.2.Voda kao rastvarač……………...………………………………………………….……..….11
4.3.Anomalije vode……………………………...…………………………………….………....12
4.4.Fizičkohemijske osobine vode…………………...……………………………….……….....12
5. Pitka voda je dragocena voda……………………………………………………………...….13
5.1. Evropska povelja o vodi………….…………………………………………………………13
5.2. Šta je otpadna voda?...............................................................................................................14
5.3. Šta je prljava voda?.................................................................................................................14
5.4. Šta je "strana voda"?..............................................................................................................14
5.5. Što je to kišnica?.....................................................................................................................15
6. Glavni trendovi u Republici Srbiji……………………………………………………......…...20
7. Pozadina problema……………………………………………………………………….........20
8. Političke opcije………………………………………………………………………………...21
9. Globalni trendovi i projekcije……………………………………………………………....…21
10. Zaštita voda…….……………………………………………………………........…………22
4
Uvod
Vodeni sloj na Zemlji obuhvata morske (slane), poluslane, kopnene (slatke) i meteorske
vode. Sve ove vode su uključene u ciklus kruženja vode more-vazduh-kopno-more pod uticajem
Sunčeve sveltosti i sila Zemljine teže. Mora i okeani čine 2/3 površine Zemlje. Na polarnim
ledenim površinama nalazi se 2.01% vodene mase, te bi prekomerno otapanje leda dovelo do
podizanja nivoa mora. Iako je po hemijskom sastavu jedinjenje vodonika i kiseonika, ona ima i
mnoge druge rastvorene materije: minerale, soli kao i organske materije. To je providna tečnost
bez mirisa i ukusa, u debljim slojevima plave boje.
Temperature na kojoj se mrzne (0°C) i temperatura na kojoj ključa (100°C) uzete su za
osnovne tačke u termometriji. Najveću gustinu ima na 4°C, led ima manju gustinu od nje.
Odličan je provodnik zvuka. Zvuk kroz vodu putuje četiri puta brže nego kroz vazduh. Jedna je
od najzastupljenijih supstanci na zemlji i najrasprostranjeniji rastvarač. Iako je voda prema
hemijskom sastavu jedinjenje vodonika i kiseonika, ona se u takvom stanju u prirodi ne nalazi.
Ona sadrži niz raznih supstanci rastvorenih u njoj. Hemijski sastav prirodne vode na zemlji nije
jedinstven već zavisi od brojnih faktora: poreklo vode, zemljište sa kojim je u dodiru, sezonskih
promena temperature, biljaka i životinja, koje žive u njoj i mešavina različitih vrsta voda.
Vode čine okeani, mora, jezera, potoci, reke, akumulacije, močvare, ledene mase glečera,
zemljišna vlaga, podzemne i atmosferske vode. Ona ima nestalan hemizam: mineralne soli,
kalcijum, fosfor, azot, gasovi i kiseonik.
5
1. Hemijski sastav voda
Prema hemijskom sastavu i sadržaju svih supstanci koje se nalaze u prirodnim vodama, vode se
dele na:
· Slatku;
· Slanu;
· Bistru;
· Mutnu;
· Tvrdu;
· Meku;
· Bezbojnu;
· Obojenu;
· Opilescentnu;
· Vodu sa mirisom.
Tabela 1. Hemijski sastav u prirodnim vodama
N
K
Ca
Mg
Cl
SO
4
CO
2
Ukupno
Meka sveža voda
0,01
6
-
0,01
-
0,01
9
0,00
7
0,01
2
0,065
Tvrda sveža voda
0,02
1
0,01
6
0,06
5
0,01
4
0,04
1
0,02
5
0,11
9
0,3
Morska voda
10,7
3,39
0,42
1,31
19,3
2,69
0,07
3
34,9
1.1. Slatka voda
Slatka voda ima malu količinu soli (natrijum-hlorida-NaCl i drugih rastvorljivih soli),
tako da je po ukusu neutralna, pa se zato i kaže da je slatka, jer nema određenog dominirajućeg
ukusa. U odnosu na slane vode, količina soli u ovim vodama je i do 100 puta manja.
7
rastvorenih čestica koje ne propuštaju direktno ulazno svetlo, nego ga rasipaju i apsorbuju.
Mutna voda je nepogodna za piće kao i za upotrebu u prehrambenoj industriji.
1.5. Tvrda voda
Tvrda voda ima veći sadržaj magnezijuma i kacijuma. Pod tvrdom vodom se smatra ona
voda koja prilikom zagrevanja ostavlja na dnu suda tvrd talog (na primer kamen kod bojlera).
Tvrda voda može da se koristi za piće. Tvrdoća vode se određuje sastavom i količinom
kalcijumkarbonata (CaCO2), a izražava se u mg/lit.
Tabela 3. Gradacija vode prema tvrdoći
Redni broj
Mg/lit
Gradacija
1.
Od 0 do 4
Vrlo meka voda
2.
Od 4 do 8
Meka voda
3.
Od 12 do 18
Srednje meka voda
4.
Od 18 do 30
Lako tvrda voda
5.
Preko 30
Tvrda voda
1.6. Meka voda
Meka voda ima malu količinu rastvorenih mineralnih soli, naročito kalcijuma (Ca) i
magnezijuma (Mg). To znači da su ove vode alkalne.
2. Ostale organske i neorganske materije u vodi
Do sada smo uglavnom pominjali kiseonik, vodonik i ugljenik kao osnovne elemente
neophodne za žive organizme. Pored njih, organizmima su potrebne i druge mineralne materije
koje se nalaze rastvorene u vodi. One se vodom unose u žive organizme. To su najčešće: azot,
fosfor, sumpor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvozđe i natrijum. Svaki od ovih minerala ima
