SADRŽAJ
1. Uvod.................................................................................................................2
2. Kruženje vode u prirodi....................................................................................3
2.1. Lokalno kruženje vode.............................................................................4
3. Klasifikacija voda.............................................................................................5
3.1 Površinske vode.........................................................................................5
3.1.1. Parametri kontrole...........................................................................6
3.2 Podzemne vode..........................................................................................6
3.3 Voda za piće..............................................................................................7
4. Hemijske i fizičke osobine vode.......................................................................8
4.1. Agregatna stanja.......................................................................................9
4.2. Anomalija vode......................................................................................10
4.3. Provodnik............................................................................................... 10
4.4. Tvrda voda..............................................................................................10
5. Hemijski parametri vode................................................................................11
6. ZAKLJUČAK.................................................................................................14
Literatura............................................................................................................15
1
1.UVOD
Inicijativa za ustanovljavanje Svetskog dana vode potekla je sa Konferencije
Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i održivom razvoju, održane 1992. godine u Rio de
Žaneiru. Generalna Skupština UN je usvojila rezoluciju kojom je odredila 22. mart svake
godine za Svetski dan vode.
Voda je vekovima predstavljana u mnogim umetničkim delima muzike, slikarstva,
književnosti, filma, ali je i neophodan faktor u mnogim naučnim istraživanjima.
U toku je međunarodna Dekada za akciju Voda za život 2005-2015, Ujedinjenih
Nacija, započeta upravo 22. marta 2005. godine, sa nadom da će se kroz predviđene
programske aktivnosti ubrzati ostvarenje ciljeva koji se tiču vode iz Milenijumske deklaracije
UN. Najznačajnija polja delovanja u okviru ovog projekta su: voda za zdravlje, biodiverzitet i
životna sredina, poljoprivreda i energija.
Voda je dragoceni i ograničeni resurs. Iako pokriva tri četvrtine Zemlje, samo jedan
mali njen deo, oko 6%, je dostupan kao voda za piće. Od ukupne količine eksploatisane vode
skoro 70% se koristi za proizvodnju hrane.
Po kriterijumu SZO zdravstveno bezbedna voda za piće, koja je dostupna u dovoljnim
količinama, spada u dvanaest osnovnih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva. Jedan
od prioritetnih zadataka celokupne ljudske zajednice je čuvanje i racionalno iskorišćavanje
vodnih resursa. Količina vode je, međutim, već sada oskudna u mnogim zemljama, a potrebe
za njom od strane industrijskih potrošača i domaćinstava stalno rastu. Potrebno je uložiti
napore da se stvore uslovi da korisnici dobiju podjednak pristup vodi uz istovremeno
poštovanje principa zaštite životne sredine. Procenjuje se, da danas u svetu oko 1,1 milijardi
ljudi nema obezbeđen pristup zdravstveno ispravnoj vodi za piće.
Svaka prirodna voda poseduje specifične osobine: određenu kiselost odnosno baznost,
vrstu i količinu rastvorenih soli, organskih i neorganskih materija, rastvorenih gasova,
određenu vrstu mikroorganizama. Zagađivanjem se znatno menjaju pomenuti parametri, što
ugrožava ekosisteme, a onemogućava korišćenje vode u razne svrhe, počev od vode za piće
do vode koja se upotrebljava u industriji, pogotovo u prehrambrenoj, i poljoprivredi (za
navodnjavanje).
Pošto sve vode poseduju određeni kapacitet samoprečišćavanja, zagađenost nastupa u
slučaju kada količina zagađivača prevaziđe kapacitet samoprečišćavanja. U procesu
prirodnog kruženja vode mnoge zagađujuće materije, koje čovek proizvodi u okviru svojih
raznovrsnih aktivnosti, dospevaju u površinske vode. Najznačajniji i najobimniji izvor
veštačkog zagađivanja voda predstavlja hemijsko zagađivanje voda. Osnovni izvori ove vrste
zagađivanja su ljudska naselja, industrija, poljoprivreda i stočarstvo.
Problemi se mogu javiti i u toku prerade i distribucije vode namenjene stanovništvu
kao voda za piće, zbog neadekvatne pripreme i dezinfekcije, nekvalitetnih materijala koji se
koriste u izgradnji vodovodnih sistema itd.
Najznačajnije mere za zaštitu voda su: kategorizacija voda, propisivanje standarda o
kvalitetu voda, preduzimanje sanacionih mera za zaštitu voda, rekonstrukcija objekata koji
mogu zagađivati vodu, uvođenje taksa na otpadne vode, instaliranje uređaja za kontrolu
zagađenosti voda.
2
Cirkulacija atmosfere
na obe zemljine polulopte sastoji se od tri želije. Na ekvatoru se
topli vazduh podiže, kreće se ka severu i jugu i pada u tropskim oblastima. Hladan vazduh
pada iznad polova, a zatim dolazi do srednjih geografskih širina.
Padavine predstavljaju vodu koja se oslobađa iz oblaka u vidu kiše, ledene kiše,
susnežice, snega ili grada i osnovni je vid povratka vode iz atmosfere na Zemlju. Oblaci
sadrže vodenu paru i kapljice, koje su toliko male da dopiru kao padavine, ali su dovoljno
velike da formiraju vidljive oblake. Da bi došlo do pojave padavina, prvo se tanke kapljice
vode moraju kondenzovati na česticama prašine, soli ili dima. Zatim, kapi se sudaraju i
uvećavaju dovoljno da mogu da padnu na Zemlju. Milioni kapljica je potrebno da se stvori
samo jedna kap kiše.
Svake godine oko 40 000 km
3
ispari iz okeana i padne na kopno. Taj godišnji tok je
veći od toka reke Amazon i teoretski gledano dovoljan je za snabdevanje pet puta više ljudi
od današnjeg broja stanovnika Zemlje.
Opšta jednačina svetskog vodenog bilansa ima oblik:
I
0
+ I
k
= P
0
+ P
k
gde su I
0
i I
k
količine vode koja isparava sa površine okeana i površine kopna, a P
0
i P
k
količine padavina koje dospevaju na površinu okeana i kopna.
U opštem kruženju vode na Zemlji vodeća uloga pripada malom (okeanskom)
kruženju s obzirom da na kopno dospeva 113.500 km
3
ukupnih padavina a u okeane ostalih
411.600 km
3
.
2.1. Lokalno kruženje vode
Mnogi povezani ciklusi čine opšti proces kruženja vode. Kretanje vode u prirodi
uslovljeno je mnogim faktorima među kojima su količina i tip padavina, reljef, geološki
sastav sredine. Infiltracije vode sa površine terena vrši se u delovima koje je sačinjeno od
poroznih ili propustljivih stena, ali ne i kroz nepropusne tipove zemljišta. Infiltracija
predstavlja prodiranje vode sa površine terena u dubinu. Bilo gde na svetu, deo vode koji
padne u vidu kiše,
infiltrira se u podzemne
slojeve. Koliko će se
infiltrirati, zavisi od većeg
broja faktora. Deo
infiltrirane vode zadržaće
se u površinskom sloju
zemlje, gde može da se
prazni u rečni tok
prodiranjem kroz obalu.
Zatim, deo vode može
prodreti i dublje,
prihranjujući podzemne
akvifere.
Slika 2. – Lokalno kruženje vode
4
Velike količine vode se akumuliraju u zemljištu. Voda se ovde još uvek kreće,
verovatno vrlo sporo, i ona je još uvek deo hidrološkog ciklusa. Veći deo vode u zemljištu
potiče od padavina koje prodiru u dubinu sa površine terena. Gornji sloj zemljišta je
nezasićena zona, gde je voda prisutna u količinama koje se menjaju sa vremenom, ali
zemljište ostaje nezasićeno. Ispod ovog sloja, nalazi se zasićena zona, gde su sve pore,
pukotine i prostori između čestica stena zasićene vodom.
Praćenjenje podzemnih voda predstavlja izbijanje vode na površinu zemlje. Ne
prihranjuju akvifere samo padavine koje prodiru u zemljište (usled gravitacije) – jedan deo
nailazi na vodonepropusne slojeve i počinje da se kreće u horizontalnom smeru. Deo ove
vode će oticati na površinu terena u rečna korita i u okean. Voda koja se kreće ispod površine
terena zavisi od permeabiliteta (koliko je lako ili teško da se voda kreće kroz njih) i
poroznosti (veličina otvorenih pora u materijalu) podzemne stene. Ako stena omogućava da
se voda nesmetano probija kroz nju, onda se podzemne vode mogu kretati veoma daleko
danima.
3. Klasifikacija voda
Svi vodni resursi na zemlji mogu se klasifikovati na sledeći način:
Slika 3. – Klasifikacija voda
3.1 Površinske vode
Sistematska kontrola kvaliteta površinskih voda vrši se radi: procene bonititeta
vodotoka, praćenja trenda zagađivanja voda i sposobnosti samoprečišćavanja, kao i ocene
podobnosti za vodosnabdevanje, rekreaciju građana i navodnjavanje, a u cilju zaštite izvorišta
vodosnabdevanja, zaštite zdravlja stanovništva, očuvanja kvaliteta vodnih resursa i prevencije
uključivanja perzistentnih opasnih neorganskih i organskih materija u lance ishrane.
Dobijeni podaci, u višegodišnjem nizu, mogu se koristiti i kao osnova za procenu
efikasnosti preduzetih mera sanacije.
5
