1.
УВОД
Хемијплегија представља неуролошки синдром оштећења пирамидног пута као и
околних структура, које се испољава као губитак вољних покрета леве и десне половине
тела. Уколико је изражена слабост вољних покрета онда је реч о хемипарези.
Хемиплегија може бити тотална, када је захваћена цела половина тела, или може бити
парцијална када су одређени делови једне половине тела захваћени. Потпуна парализа
једне стране тела означава се као комплетна, а ако постоји само слабост , она се означава
као инкомплетна хемиплегија.
Локализација лезија централног нервног система, који су узрок настанка хемиплегија,
могу бити кортикалне, субкортикалне, капсуларне, у нивоу базалних ганглија, можданог
стабла, малог мозга, као и лезија кичмене мождине иѕнад цервикалне интумисенције.
Клиничка слика неуролошког синдрома не зависи од етиологије него од локализације и
величине лезије.
-1-
2.
ЦИЉ РАДА
У овом семинарском раду обрађена је тема „ Радна терапија код хемиплегије“ како би
научили и чули што више корисних информација и употпунили своје знање из области
радне терапије у неурологији. Те, како би сва та знања умели касније и да применимо.
2.
МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА
Тема семинарског рада је обрађена прикупљањем, обрадом, структуирањем и
презентирањем сазнања из литературе релаевантне за ту тему.
-2-
4. КЛИНИЧКА СЛИКА
Стање после апоплексије карактерише млитава одузетост ектремитета, уз одсуство
активних покрета. Тонус мускулатуре је знатно смањен. Обично је захваћен фацијалис, па
је лице асиметрично и повучено према здравој страни, при чему се појачава при вољним
покретима. Постоје такође и сметње у жвакању, гутању и говору. Више су захваћени
мишићи дисталних делова ектремитета од проксималних. Код горњих екстремитета
отежано је или онемогућено подизање рамена, абдукција и спољашња ротација
надлактице, екстензија и супинација подлакта, екстензија шаке и прстију , опозиција
палца према осталим прстима. На нози теже су погођени флексори натколенице и
потколенице, дорзални флексори стопала и екстензори прстију. Болесник лаксе изводи
аддукцију од абдукције.
Млитава хемиплегија може да остане трајно штоје веома неповољно у смислу враћања
и извесне вољне моторне контоле, посебно је отежано успостављање хода.
Спастицитет се почиње јављати неколико дана по инсулту, а коначна стабилизација се
успоставља од дванаест до осамнаест месеци по инсулту. Спастицитет се појачава код
напора, интенције и брзог извођења покрета, а попушта у сну.
Пацијент има карактеристично држање. Рука је уз тело савијена у лакту. Надлактица је
аддуцирана и у унутрашњој ротаццији, подлактица флектирана и пронирана док је шака у
воларној флексији са флектираним прстима и палцем у шаци. Нога је потпуно опружена и
ротирана упоље. Стопало је у еквиноварусу.
-4-
