AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS
Akutni virusni hepatitis je akutno zapaljenje jetre praćeno nekrozom
hepatocita i inflamacijom portnih prostora i parenhima. Bolest mogu
izazvati razni virusi, ali najvažniji su primarno hepatotropni virusi:
hepatitis A virus (HAV), hepatitis B virus (HBV), hepatitis C virus
(HCV), hepatitis D virus (HDV), hepatitis E virus (HEV). U poslednje
vreme se spominje i G virus.
Primarna (akutna) HBV infekcija
protiče najčešće
asimptomatski
(60%
inficiranih) kao samo - ograničavajuća bolest sa kompletnim izlečenjem
kod 90-95% obolelih, u proseku, posle 2-3 meseca. Vrlo retko (oko 1%
ikteričnih formi akutnog hepatitisa B) protiče pod kliničkom
slikom
fulminantnog (munjevitog) hepatitisa
sa akutnom insuficijencijom
jetre i smrtnim ishodom kod 60-90% obolelih. U nešto višem procentu
(2-3%), akutni virusni hepatitis B se može klinički prezentovati
kao
subakutni cirogeni hepatitis
sa letalitetom do 50%
Etlologija
:
HAV pripada Picorna virusima, genom mu se sastoji iz jednostruke
RNA. HBV je složeni DNA virus iz familije Hepadna virusa. Kompletan
virus (Daneova partikula) ima omotač i jezgro. Spoljni omotač
predstavlja HBsAg i sam nije infektivan.
Jezgro sadrži HBcAg, HBeAg, genom virusa (HBVDNA) i DNA
polimerazu. Ovi antigeni i antitela stvorena protiv njih su važni parametri
infekcije. Otkriven je i novi HBxAg, povezan sa teškim formama bolesti.
HCV je otkriven 1989., RNA strukture je, detektuju se anti-HCV At* u
serumu obolelih. HDV je nekompletan virus RNA koji za replikaciju i
ekspresiju zahteva prisustvo HBV (od njega pozajmljuje HBsAg
omotač).
HEV je RNA virus iz grupe Alfavirusa. Osim primarno hepatotropnih
virusa HVA mogu izazvati i drugi, naj-češće Citomegalovirus, E.B.**
virus, herpes, Žuta groznica, morbili, parotitis, Coxackie virusi i dr.
