САДРЖАЈ:

1. Увод…………………………………………………………………………………………... 2

2. Историјски преглед развоја пумпи…………………………………………………………. 3

3. Приказ савремених решења пумпи………………………………………………………….5

4. Конструктивна анализа…………………………………………………………………….. 10

4.1. Карактеристика пумпе и карактеристика система........................................................ 11

4.2. Подела центрифугалних пумпи..................................................................................... 12

4.3. Конструкцијски делови центрифугалних пумпи.......................................................... 13

4.4. Пуштање у рад.................................................................................................................. 15

4.5. Неисправности у раду центрифугалних пумпи............................................................ 16

4.6. Појава кавитације код центрифугалних пумпи............................................................. 17

4.6.1. Места изложена кавитацији у центрифугалној пумпи и

мере за њено спречавање........................................................................................... 19

4.7. Деловање аксијалне силе код центрифугалних пумпи................................................. 19

4.8. Лежајеви и заптивне плетенице центрифугалних пумпи............................................. 19

5. Експлоатациони трошкови………………………………………………………………… 20

6. Oдржавање центрифугалних пумпи………………………………………………………. 22

6.1. Превентивно одржавање……………………………………………………………….23

6.2. Корективно одржавање……………………………………………………………….. 24

6.3. Одржавање центрифугалних пумпи…………………………………………………... 24

6.4. Одржавање центрифугалних пумпи у зонама опасности............................................ 25

6.4.1. Класификација радног простора............................................................................... 26

6.4.2. Класификација пумпи као неелектричне опреме за

потенцијално експлозивне атмосфере...................................................................... 27

6.4.3. Поступци одржавања................................................................................................. 27

6.5. Испитивање центрифугалне пумпе…………………………………………………… 31

7. Закључак……………………………………………………………………………………. 32

8. Литература………………………………………………………………………………….. 33

1. Увод

Хидраулика је примењена наука и инжењерска дисциплина која се бави механичким
особинама течности као и преношењем сила путем течних медија. Преко притиска у течности
преносе се силе, базирајући се на једноставној једначини:

p = F/А,

при чему су:
p = притисак,
F = сила и
А = површина на коју притисак делује.
             Пнеуматика  је  научна  и  техничка  дисциплина  која  проучава  коришћење  компримованих
гасова за обављање рада.
Механика флуида је теоријска основа хидраулике која се концентрише на инжењерску употребу
особина течности. У хидроенергији, хидраулика се користи за производњу, контролу и пренос
снаге преко течности под дејством притиска.
Хидраулика се такође дефинише као физички опис флуида у кретању који се базира на законима
конзервације   масе,   момента   и   енергије.   Математички   опис   тих   закона   може   се   формирати   са
теоријске тачке гледишта и употребом напредне математике. Резултати који се добијају оваквим
приступом могу бити многоструке природе. За практичну примену и инжењеринг хидрауличних
система ти физички принципи се замењују емпиријским и експерименталним приступом, на шта
се обично и односи појам хидраулика.
Једна јако важна особина хидрауличних уља, која су најчешће употребљавани медији, је њихова
некомпресибилност. То је уједно и основна разлика између хидраулике и пнеуматике. То значи да
се сила која делује на уље мање-више директно преноси, без претходног компримовања медија,
као што је то случај код пнеуматике. Мање-више значи да су хидрауличка уља ипак минимално
компресибилнa. При прорачунима је неопходно узети и компресибилност цеви у обзир, коју код
високих притисака не можемо занемарити.
Типични притисци у хидраулици су до око 200 бара иако су и виши притисци могући, као на
пример на системима за убризгавање горива (дизела), где се употребљавају притисци и до 2000
бара.
        Главна предност хидраулике је могућност да се мотор одвоји од погона, као на пример код
комбајна, где се мотор обично налази високо (на пример иза кабине) док је погон остварен преко
хидрауличних   мотора   који   су   директно   код   предњих   точкова.   Снага   се   преноси   путем
хидрауличног уља које тече кроз цеви и црева. При њиховом распореду конструктор има знатно
више слободе него са механичким погоном, где би мотор комбајна морао бити тако постављен да
има директну механичку везу са точковима.
              Друга   велика   предност   је   претварање   ротационих   покрета   у   линеарне   употребом
хидрауличних цилиндара.
        Још једна предност је могућност употребе хидраулике за регулацију и аутоматизацију. Ток
уља   може   да   буде   регулисан   разним   врстама   вентила.   Вентили   са   електричним   управљањем
(такозвани серво-вентили) се користе за регулацију и аутоматизацију.

тешко је било одредити њеног аутора. Према неким историјским писаним траговима изумљена је
негде око I. века п.н.е.

Слика 3

Кинеска ланчана пумпа са правоугаоним плочицама, модел и слика на дрворезу из 1673.

год.

Извор

https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

           Прва  успешна  пумпа  на  парни  погон  била  је  она  Енглеза  Tomasa Savery-a  из  1698.  године,
која је коришћена за вађење  воде из рударских бушотина. Како се види на слици уређај је имао
2 бојлера D и L повезана са цеви Е. Засуни r и М су оба затворенa.
Посуда P пунила се паром кроз цев О. Засун између бојлера и посуде је затворен полугом Z. Вода
се распршивала на посуду из резервоара X хладећи је, пара се кондензовала стварајући вакуум, а
засун  М  би  се  отворио  да  би  се  усисала  вода  на  нижем нивоу.  Тада  би  се  засун  М  затворио,  а
засун  r  отворио.  Ручица  Z  се   вратила  у  отворени  положај  и  вода  је  струјала  према  горе  кроз
цев  уз  помоћ  притиска  паре.  Док  је  вода  из   резервоара  P  струјала  према  горе  кроз  цев  s,
посуда  Pp  је  усисавала  воду.  Сви  засуни  су  тада променили  положај  и  циклус  би  се  понављао.
Сам аутор је навео да његова машина са лакоћом диже воду из бушотине  на  18,  20  па  и  до  24
метара висине. Због тада слабих конструкција посуда под притиском (бојлера) ове су висине биле
највеће  уз  учестале  експлозије због  превеликог  притиска.  Подпритисак произведен  Савериовом
пумпом био  је  ограничен  на  6 - 7,5 метара.  Може  се претпоставити  које  су  потешкоће  биле  са
спуштањем пумпе  у  којој  је  горела  ватра  у  дубоке  рударске бушотине. Изум  парне машине  као
првог  континуираног погона  велике  снаге  био  је  почетак  модерног развоја  пумпи.  Након  тога
уследио је изум електричне енергије и електромотора чиме су се димензије пумпи битно смањиле,
а  релативно   једноставни  транспорт  и  доступност  енергије,  учинила   је  једноставном  примену
пумпи   на   различитим   местима.   Кључним   се   може   сматрати   и   овладавање   производњом
потопљених пумпи, чиме су пумпне станице као грађевине постале једноставне, малих димензија
са могућношћу монтажне изградње.

Слика 4

Парна пумпа Tomasa Sawery-a према гравури Stuart-a из 1824 год.

Извор

https://www.scribd.com/doc/.../CRPNE-STANICE

3. Приказ савремених решења пумпи

Потапајућа пумпа

Потапајуће пумпе су намењене за транспорт агресивних флуида у хемијској, папирној и
текстилној индустрији, галванским постројењима, припреми воде, неутрализацији, итд. Пумпе су
конструктивно изведене тако да не постоји проблем заптивања. Пумпе се постављају на поклопац
резервоара из кога се агресивна течност транспортује и потапају се до жељеног нивоа.
Није дозвољено да пумпа ради без течности због клизних лежајева који се подмазују и хладе
течношћу која се транспортује. Приликом укључивања треба водити рачуна о смеру обртања као и
минималном нивоу.

Позиције пумпе израђене су од термопластичних материјала (PP, HDPE, PVDF, PTFE и сл.) и од
нерђајућег челика киселоотпорног (Č.4572.74).
Радна температура је од 90°С (краткотрајно до 100°С).

Слика 5

Потапајућа пумпа

Извор:

http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

Пумпе за дозирање

Дозир пумпе су јако погодне за тачна дозирања радног флуида односно хемикалија. Протоци
могу бити у распону 0,0025 - 1600 l/h. При томе радни притисци могу бити до 10 бара.
Подешавање протока се може контролисати ручно или преко управљачког панела који поседује
дигитални дисплеј и клик тастере. У зависности од врсте погона, дозир пумпе делимо на:



Пумпе са соленоидним погоном,



Пумпе са синхроним погоном и



Пумпе са хидраулично - синхроним погоном

Слика 6

Пумпе за дозирање

Извор:

http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

Цевне пумпе

Цевне пумпе се најчешће користе за претакање течности из резервоара и буради у посуде мање
запремине. Такође, помоћу одговарајућих прикључака, могу се применити за транспорт течности
кроз цевовод у различитим процесним постројењима.
Цев пумпе потапа се у течност у резервоару, бурету или канистеру. Обртањем радног кола,
течност се кроз цев потискује према цревном прикључку и даље према суду у који се претаче или
у цевовод процесног постројења.
Цевна пумпа се састоји од погонског мотора и цеви са пумпним механизмом. Избор мотора и цеви
зависи од намене пумпе и радних услова. Као погонски мотор може се применити електромотор
или пнеуматски мотор. Веза мотора и цеви пумпе са пумпним механизмом се остварује на више
начина: чврстом конекцијом, зупчастом спојницом или магнетном спојницом, што зависи од
услова радне околине и особина течности која се транспортује.

Слика 7

Цевне пумпе

Извор:

http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

Ејекторске пумпе

Ејектори, инјектори, млазне пумпе су уређаји који уз помоћ енергије од једног радног флуида -
погонски флуид, усисавају, мешају се са њим и потискују други радни (усисаван) флуид тачно
одређеним, задатим притиском. Погонски флуид који се користи за рад ејектора - инјектора може
бити гас, пара или течност или емулзије односно суспензије. Гоњени флуид може бити гас, пара
или течност односно њихове емулзије или суспензије. Ејектори могу да раде у свим могућим
комбинацијама погонских и гоњених флуида.

Слика 12 -

Вишестепена центрифугална пумпа

Извор

http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

Карактеристике:
• Поуздан и робустан дизајн
• Висока ефикасност
• Ниски трошкови одржавања
• Механички заптивач или заптивна плетеница
• АTEC сертификат

Магнетне центрифугалне пумпе

Слика 13

Магнетна центрифугална пумпа

Извор

http://www.tehnikakb.rs/srl/proizvodi/pumpe-proizvodi

Максимални капацитет: 550 m

Максимални напор: 160 m
Максимални притисак: 16 бар
Температура течности: - 50°C до 300°C
Вискозитет: 0.3 mPas - 150 mPas
Максимална брзина: 3600 rpm
Материјал: Нодуларни лив, сиви лив, нерђајући челик, легура нерђајућег челика, легура никла..

4. Конструктивна анализа

           Центрифугалне  пумпе  су  пумпе  кроз  које  течност  протиче  од  смера  усиса  према  страни
потиска  деловањем  центрифугалне  силе,  са  радијалним  током  струјања,  која  потискује  течност
између  лопатица  једног  или  више  ротора.  Центрифугалне  пумпе  су  прикладне  за  сваку  намену
осим за мале количине и мале брзине и за течности које имају велику вискозност.

Слика 14

Попречни пресек центрифугалне пумпе

Извор:

Живко Вуковић, Иван Халкијевић: „Кавитација у центрифугалним црпкама“

Свеучилиште у Загребу,Грађевински факултет, Загреб

Користе  се  највише  за  повећане  брзине  струјања.  Ове  пумпе  нису  самоусисне  тј.   нису  у
могућности да црпе ваздух из усисног цевовода. Центрифугалне пумпе могу бити једностепене и
вишестепене.  Углавном  имају  кућиште  од  ливеног  гвожђа,  ротор  од  бронзе  и  вратило  од
нерђајућег челика. Често се на вратило навлачи кошуљица од бронзе или истог материјала као и
вратило  да  би  се  вратило  заштитило  од  трошења  и  тиме  избегло  често  мењање.  Ове  пумпе  се
одликују  константним  протоком  флуида,  заузимају  мало  простора,  непосредно  се  спајају  на
погонску  машину  уз  погодну  брзину  обртања.  У  поређењу  са  пумпама  истих  података,  ове  су
релативно  јефтиније,  немају  вентила,  а  израда  и  одржавање  је  јефтиније.  Центрифугалне  пумпе,
због капацитета и специфичне енергије имају велику заступљеност, те су у великој мери истиснуле
клипне пумпе.