СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет
Обновљиви извори енергије
Тема
ХИДРОЕНЕРГИЈА
1
ХИДРОЕНЕРГИЈА
Увод
Енергија воде (хидроенергија) је најзначајнији обновљиви извор енергије, а
уједно и једини који је економски конкурентан фосилним горивима и
нуклеарној енергији. Хидроенергија користи потенцијалну и кинетичку
енергију воде. Потенцијална енергија воде потиче од њеног положаја у
природи, а кинетичка од њеног кретања.
Изглед традиционалног млина на воду
Енергија воде се користи већ стотинама година. У Индији су се градиле
воденице и водени млинови, у Римском царству енергија воде се користила
за погон млинова који су производили брашно од жита; користила се и за
тестерисање дрва и обликовање камена. Снага воденог вала испуштеног из
резервоара користила се за издвајање металне руде у старом рударском
процесу. Тај се процес широко користио у Британији, у Средњем вијеку те
касније. Користио се за добијање олова и калаја, а касније се из њега развило
3
У Кини и остатку Далеког истока захваљујући енергији воде користиле су се
пумпе засноване на принципу точкова са резервоарима за подизање воде у
канале за наводњавање. Током 1830-их година, на врхунцу периода
изградње канала, енергија воде се користила за превоз баржи уз, као и низ
стрме падине помоћу шина са накошени равнином. Директан пренос снаге
захтевао је да делатности које су користиле енергију воде буду смештене
близу водопада. Примјерице, током друге половине 19. века изграђени су
многи млинови за жито крај слапова Св. Антуна, који су користили 15 -
метарски водопад до реке Мисисипи. Ти су млинови допринијели развоју
Минеаполиса .
Удио хидроелектричне енергије у производњи ел. енергије
У последњих 30-ак година производња енергије у хидроелектранама је
утростручена, али је тиме удео хидроенергије повећан за само 50% (са 2.2 %
на 3.3 % ). У нуклеарним електранама у истом је раздобљу производња
повећана готово сто пута, а удео 80 пута. Тако је због тога јер коришћење
хидроенергије има своја ограничења. Не може се користити свуда јер
подразумева обиље брзо текуће воде, а пожељно је и да је има довољно
целе године, јер се електрична струја не може јефтино ускладиштити. Да би
се поништио утицај осцилација водостаја граде се бране и акумулациона
језера. То знатно диже цену целе електране, а и диже се ниво подземних
4
вода у околини акумулације. Ниво подземних вода има доста утицаја на
биљни и животињски свет, па према томе хидроенергија није сасвим
безопасна за околину. Велики проблем код акумулирања воде је и заштита
од потреса, а у задње време и заштита од терористичког чина. Процењује се
да је искоришћено око 25% светског хидроенергетског потенцијала. Већина
неискоришћеног потенцијала налази се у неразвијеним земљама, што је
повољно јер се у њима очекује знатан пораст потрошње енергије. Највећи
пројекти, планирани или започети, односе се на Кину, Индију, Малезију,
Вијетнам, Бразил, Перу... Растућа потреба за енергијом при томе често
претеже над бригом о утицајима на животну средину, а димензије неких
захвата намећу утисак да је њихово извођење не само ствар енергије него и
престижа.
Највећа хидроелектрана на свијету "Три кланца" на Јангцеу у Кини
