Универзитет Источно Сарајево
Педагошки факултет
Разредна настава
СЕМИНАРСКИ РАД
Хидрографија РС и Федерације БиХ
Ментор:
Студент:
Др. Драгана Радивојевић Јелена Благојевић
Јануар 2019. год.
САДРЖАЈ
Увод......................................................................................................................1
1. Хидрографија Републике Српске...................................................................2
1.1. Текуће и стајаће воде РС................................................................3
2. Воде БиХ...........................................................................................................4
2.1. Ријеке БиХ.......................................................................................4
2.2. Природна и вјештачка језера........................................................5
3. Јадранско море...............................................................................................6
3.1. Јадрански слив................................................................................7
4. Црноморски слив............................................................................................8
Закључак............................................................................................................12
Литература.........................................................................................................13
2
1. Хидрографија Републике Српске
Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити
као релативно богат површинском и поџемном хидролошком мрежом. Сви
главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора. Окосница
црноморског слива је ток ријеке Саве који је ниско положен, те му дотичу сви
већи ријечки токови – Уна са Саном, Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне
имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те
располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. У том погледу је
посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и
огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно
валоризован. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада
углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици
Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између
доњих токова Врбаса и Босне.
Хидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпунује највећа и
најзначајнија ријека источне Херцеговине – Требишњица, чији је
хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово
сва поџемна карстна хидрографска мрежа припада јадранском сливу. Ријеке
Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом
представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно
односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом.
Поред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе
се бројни извори и врела која су углавном пукотинског и контактног
карактера, а на бројним расједима (нпр. Савски ров) јављају се значајни
термоминерални извори који имају огроман бањско-туристички значај, те
акумулациона и природна, углавном цирковна језера.
3
1.1. Текуће и стајаће воде РС
Велики значај за нашу земљу имају њене ријеке. Већина их тече према
сјеверу, то јест према нижим предјелима.
У текуће воде убрајају се потоци, рјечице и ријеке, а у стајаће воде баре,
мочваре и језера.
Наше највеће ријеке су Сава и Дрина.
Сава је мирна равничарска ријека, чије је корито широко и дубоко. Зато је
она пловна ријека.
Дрина има особине планинске ријеке, јер протиче између многих брда и
планина. Због великих количина воде и брзине ријечног тока, на Дрини је
изграђено више хидроцентрала.
Врбас је највећа ријека у Крајини. У Крајини су још значајне Сана и доњи ток
Уне. Кроз Посавину протичу ријеке Укрина и Босна и уливају се у Саву.
Наша најпознатија ријека понорница је Требишњица, која тече кроз Попово
поље.
Све ријеке Републике Српске чине њену ријечну мрежу. Ријечни слив је
пдређена површина земљишта са којег се сливају ријеке ка већој ријеци,
језеру или мору.
У Републици Српској налази се већи број језера. Једну групу језера направила
је природа, па се она називају природним језерима. Другу групу језера
створили су људи, те се називају вјештачким језерима. Наша природна језера
налазе се на високим планинама у високој Херцеговини. Најпознатија
вјештачка језера су: Зворничко и Вишеградско на Дрини, Бочац на Врбасу,
Билећко и Клиње језеро у Херцеговини.
Ријеке имају велики значај, јер се њихова енергија користи за производњу
струје у хидроелектранама. Ријечни саобраћај јефтинији је од осталих врста
саобраћаја. Ријеке су корисне и за наводњавање, риболов и туризам.
