Универзитет у НовомСаду
Природно - математички факултет
Департман за географију, туризам
и хотелијерство
Хидрографске карактеристике Плитвичких језера
Семинарски рад
Предметни професор
: Др Драгослав Павић
Студент:
Стефан Стајић 566/12
Нови Сад, јун 2014.
4
Географске карактеристике Плитвичких језера-границе и положај слива
Плитвичка језера налазе се између Мале Капеле (1279 м) на западу и северозападу,
Личке Пљешивице (1646 м) на југоистоку, Личког средогорја с пољима у кршу на југу и
Кордунске кршке заравни на североистоку.
Низ од 16 језера који се генерално пружа од југа према северу интегрални су део
долине реке Коране. Најјужније Прошћанско језеро уједно је и највише (636 м) док је
најсеверније језеро, Новаковића брод најниже (503 м) у низу Плитвичких језера. Највиша
тачка читавог простора Националног парка је Селишки врх (1279 м), а најнижа је у
кањону Коране на 367 м. Простор Националног парка изграђен је од карбонатних стена
мезозојске старости, а према литолошким карактеристикама може се издвојити неколико
целина које имају различита хидрогеолошка те геоморфолошка обележја. Ове геолошке
целине су углавном издужене правцем северозапад - југоисток. На југозападном делу
Парка, хидролошком залеђу Плитвичких језера, налазе се кречњаци, доломити јурске
старости. Ово подручје углавном је добро окружено те се одликује бројним пониквама,
пећинама и јамама.
Слика број 1: Карта Плитвичких језера
5
Извор:
http://www.geografija.hr/clanci/1473/plitvicka-jezera-tamo-gdje-voda-prkosi-krsu
Плитвичка језера су смештена у горњој долини Коране. Долина има два различита
дела - у горњокредним доломитима је отворена и разграната, а у млађим рудистним,
оштро је усечен изоловани кањон Коране. У отвореној су долини Горња или Плитвичка
језера у ужем смислу, а у кањону је низ тзв. Доњих језера. Неки сматрају да су језера
тектонског порекла: језера су у синклиналама, а бигрене бране на антиклиналама.
Горња језера се налазе у доломитској подлози у којој површинска ерозија ствара
веома рашчлањен рељеф и уобичајне поточне долине. Доња језера се налазе на кречњачкој
подлози, а смештена су у кањону вертикалних литица којег је усекла река у времену које
је претходило језерској етапи. Под утицајем раста бигра водени језици се непрестано
померају тако да дубина, величина, облик па чак и број језера и њихов распоред стално
мењају. Горња језера напајају потоци: Бела и Црна река, а на километар од ушћа у
Прошћанско језеро спајају се у Матицу, која протиче тресетиштем наталоженим иза
невидљиве бигрене пречаге на почетку Прошћанског језера. Та је пречага некада
затварала још једно веће језеро. У Прошћанско језеро уз југозападни залив Лиман утиче и
мањи поток Шушањ, док целом западном обалом извиру мања врела са краћим токовима.
Сличне притоке уливају се у језеро Козјак као сто су поток: Маријачевац и Јасеновачки
поток. Значајна притока Козјака на истоку је Речица у дубоко усеченој и у бујне шуме
сакривеној и разређеној долини са бројним бигреним каскадама и бистром доломитским
изворима. На крају језерског система налази се поток Плитвица са притокама Сартук који
поседују као и Црна и Бела река својства крашких извора и водотока.
Долина горњих језера састоји се, не узимајући у обзир изворишне кракове Беле и
Црне реке, од три дела: Уздужног дела Прошћанског језера, попречног дела између тог
језера и Козјака и напокон уздужног дела, који заузима последње језеро. Неједнака
отпорност наслага које пресеца попречни део тока извесно је условила стрмији нагиб и
погодовала формирању бигарних брана.
Долина реке Коране је преиначена на 16 степенасто поређаних басена са поточним
језерима. Од највишег до најнижег то су : Прошћанско језеро, Цигановац, Округљак,
Батиновац, Вир, Велики и Мали Јовиновац (Велико и Мало језеро), Галовац, Милино
језеро, Градинско језеро, Велики Бургер, Козјак, Милановац, Гаврановац, Калуђеровац и
Новаковића - брод. Укупна површина свих језера износи 200 хектара од чега око три
четвртине отпада на два највећа језера Козјак и Прошћанско. Крај сваког именованог
језера, језерца или како га локално становништво назива бургера налази се табла са
називом језера, његовом површином и дубином.
