за контролу протока ваздуха, која је коришћена за стварање хипер и хипо
баричних услова. У то време, ваздух у затвореној коморни под притиском
називан је

фр.

domicilium

. Без јасних доказа, Хенсхау износи претпоставке да

акутни поремећаји у организму човека, свих врста, могу имати користи од
примене повећаног притиска гаса, а највише поремећаји дисања и варења.

први објављује теорију о

размени гасова у плућима

), први

открива токсичне ефекте

кисеоника

Француски

(

), открива да

се

приликом

размењују у

. И да се удахнути

плућима замењује са

, а да се

избацује из плућа у

непромењеном облику.Када је

он започење са експериментима на животињама а касније и на

људима у

барокоморама

. После проналаска

кисеоника

он први поставља

сумњу да је могуће његово штетно дејство на организам човека.
Све до

1830

., влада затишје у овој области медицине, када се следећих година

дешавају велике промене у развоју хипербаричне медицине. Године

1837

Праваз је саградио велику хипербаричну комору и користити је за лечење
разних болести. Комора је најчешће примењивана за лечење плућних
болести.
Године

1845

., Тригер први описује

симптоме

који се се јављају код

рудара

, за

које је касније утврђено да су изазвани

декомпресионом болешћу

Ваздух

под

притиском чија снага се користи да спречи појаву воде у кесонима, имала је
последице по здравље рудара, који су се по изласку из кесона жалили
на

болове

и грчеве у

мишићима

Прва преносна барокомора

Једна од првих

барокомора

(

Аустралија

)

.
Канингем је

1900

. приметио различитост промена у здравственом стању

болесника који болују од исте врсте кардиоваскуларних болести, у зависности
од

надморске висине

на којој живе. Он то повезује са променама

атмосфери

и доноси закључак да је за то разлог повишени атмосверски

притисак ваздуха.

Са појавом и коришћењем високих технологија, укључујући истраживања
применом изотопа и њиховим праћењ

магнетном резонанцом

, као и

применом праћења емисије појединачних

фотона

применом

компјутеризоване томографије

пре и након хипербаричне терапије добијени

су драгоцене резултате и објашњања за многе механизмиме и позитивне
учинке хипербаричног кисеоника у лечењу бројних поремећаја. А развој
молекуларне медицине створио је нове просторе у терапији одређених
болести где ХБОТ може имати своје место. Поједини поремећаји за која се
раније сматрало да имају лошу прогнозу, као што су поремећаји изазвани
повредом

мозга

, можданим ударом или друга оштећења

нервног система

данас захваљујући примени ХБОТ, имају повољну прогнозу и могу бити
кориговани.
У корак са новим медицинским сазнањима, уз правилан избор индикација,
примену оптималних доза 100 процентног кисеоника као и дужине излагања,
уз све софистицираније барокоморе, све већи напредак хипербаричне
медицине је евидентан и може се закључити да доба ХБОТ тек долази.

Развој хипербаричне медицине у бившој Југославији и Србији

Баросала је централни део хипербаричног центра

На простору средњег

Балкана

прва роничачка школа основане је

1927

. у

Тивту

Прва хипербарична комора у

Краљевини Југославији

инсталирана је

1933