VISOKA ZDRAVSTVENO SANITARNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA »VISAN«
SEMINARSKI RAD
HIPERTENZIJA KAO OPASNOST I
UZROK URGENTNOG STANJA
UVOD
Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je, po definiciji
Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (gornji)
pritisak povišen preko 140mmHg a dijastolni (donji) preko 90mmHg.
Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina.
Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija a
najčešće su povišena oba pritiska.
Arterijska hipertenzija se jedna od najčešćih bolesti današnjice.
Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se
morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od
načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.
To je bolest savremenog čoveka i u porastu je broj obolelih.
Hipertenzija je važan faktor rizika za nastanak mnogih
kardiovaskularnih bolesti i promena na krvnim sudovima mozga.
Važno je da se lako otkriva i može da se leči.
Hipertenziji su izloženi ljudi koji:
imaju nekoga u porodici ko već ima povišeni krvni pritisak
pušači
trudnice
žene koje uzimaju antibebi pilule
ljudi preko 35 godina starosti
gojazni ljudi
ljudi koji se ne kreću
ljudi koji preteruju sa unosom alkohola
ljudi koji jedu masnu i slanu hranu.
Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne
zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu (3-5%)
hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema. U gotovo
95% slučajeva radi se o esencijalnoj hipertenziji (nepoznatog
uzroka), koja je porodična bolest. Nasleđivanje hipertenzije nije
direktno i na njeno ispoljavanje u velikoj meri utiče način života,
pogotovo loše navike poput pušenja, alkohola, konzumiranja velike
količine hrane bogate mastima i zasićenim šećerima, fizička
neaktivnost i psihički stres.
Svega 5% bolesnika ima jasne uzroke hipertenzije (bolesti bubrega,
bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem tj. endokrinološke bolesti,
bolesti nervnog sistema...). U ovu kategoriju spada i hipertenzija
vezana za trudnoću, koja zahteva poseban tretman, jer se u velikom
broju slučajeva radi o kombinaciji esencijalne hipertenzije i trudnoće,
pa skokovi krvnog pritiska su ili prva manifestacija bolesti, ili
označavaju njeno pogoršanje.
Kod ovih žena, kontrole su obavezne ne samo kod ginekologa, nego i
kod interniste. Blagovremenim lečenjem hipertenzije, smanjuje se
rizik od komplikacija, kako za majku, tako i za plod u poslednja 3
meseca trudnoće i tokom porođaja.
Ova bolest je češća u starijem životnom dobu i kod ljudi čiji
roditelji imaju hipertenziju.
Skloniji su joj gojazni, i to posebno oni sa masnim tkivom
raspoređenim na trupu („jabukoliki” tip gojaznosti), pušači, ljubitelji
slane hrane i oni koji konzumiraju više od jedne do dve čaše
alkoholnog pića dnevno. Sedalni način života (kancelarijski posao) i
odsustvo redovne fizičke aktivnosti takođe spadaju u faktore rizika.
„Energetski” napici, zbog sadržaja veće količine kofeina i taurina, kao
i manjak sna (spavanje kraće od pet sati dnevno) takođe utiču na
porast krvnog pritiska.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
