1
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И ПОСЛОВНО-ТЕХНОЛОШКА
ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ШАБАЦ
Студијски програм: Здравствена нега
ХИПЕРТЕНЗИЈА КОД СТАРИХ
-Завршни рад-
Шабац, септембар 2019.
2
ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И ПОСЛОВНО-ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ШАБАЦ
Студијски програм: Здравствена нега
ХИПЕРТЕНЗИЈА КОД СТАРИХ
-Завршни рад-
Ментор:
Студент:
Индекс бр.
Шабац, септембар 2019.
4
САДРЖАЈ
1. УВОД
1
2. ОСНОВЕ ФИЗИОЛОГИЈЕ КАРДИОВАСКУЛАРНОГ СИСТЕМА
2
3. НАЈЗНАЧАЈНИЈИ КАРДИОВАСКУЛАРНИ СИМПТОМИ 7
4. ОСНОВЕ ДИЈАГНОСТИКЕ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ОБОЉЕЊА
9
5. ХИПЕРТЕНЗИЈА КОД СТАРИХ
16
6.1. ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
17
6.2. ПАТОФИЗИОЛОГИЈА
18
6.3. ДИЈАГНОЗА И КЛАСИФИКАЦИЈА
20
7. РЕГУЛАЦИЈА ХИПЕРТЕНЗИЈЕ КОД СТАРИХ 27
7.1. МЕЂУНАРОДНЕ СМЕРНИЦЕ ЗА ЛЕЧЕЊЕ ХИПЕРТЕНЗИЈЕ КОД
СТАРИХ ОСОБА 35
8. ЗАКЉУЧАК
37
ЛИТЕРАТУРА
38
1
1. Увод
Старење је неизбежан део живота и подразумева две главне нежељене
карактеристике: физиолошко слабљење организма и повећан ризик за оболевање.
Хипертензија је важан фактор ризика за кардиоваскуларни морбидитет и
морталитет, посебно код старијих особа. То је значајна и често асимптоматска
хронична болест, која захтева одговарајућу контролу и доследно придржавање
савета за узимање прописаних лекова којима се смањује ризик од
кардиоваскуларних, цереброваскуларних и бубрежних болести. Терапија
хипертензије код старијих пацијената изазива бројне дилеме код специјалиста за
кардиоваскуларне болести и лекара других специјалности који су укључени у
третман пацијената са хипертензијом. Уз широко усвајање стратегија за лечење
циљаних подгрупа хипертензивних пацијената са специфичним ризико факторима за
снижавање крвног притиска, јављају се тешка питања у вези са адекватним
третманом старијих пацијената: да ли је хипертензија у старости нормална
физиолошка појава или не, да ли се контролом хипертензије смањује ризик од
кардиоваскуларних болести и смрти у геријатријској популацији, који су општи
принципи третмана хипертензије у овој популацији, итд.
3
фиброзног скелета и перикарда) испимпава крв, и то са одређеним волуменским
притиском пуњења, као и притиском истискивања .
Да би обављале своју функцију, ћелије троше кисеоник, тако да је потрошња
кисеоника од стране неког организма (нпр. човековг) или органа (срца) директно
пропорционална интензитету рада тог организма, односно органа. Максимална
потрошња кисеоника (VO2 max.), односно максимални рад неког организма,
директно зависи од способности кардиоваскуларног система (ако су плућа и
мишићи нормални), што се може изразити математичком формулом:
VO2 max. = MV mаx. x AVO2 diff. max. (формула 1.) односно
MV = Fr x UV (формула 2.),
VO2 max. = (Fr x UV) max. x AVO2 diff. max. (формула 3.)
Где је MV mаx. максимални минутни волумен срца, AVO2 diff. max.
максимална артериовенска диференција у садржају кисеоника (између артеријске
крви и мешане венске крви), Fr фреквенција срчаног рада, а UV ударни волумен
срца, односно количина крви избачене и леве коморе по једној котракцији .
(Важно је уочити да је за MV mаx потреба складна комбинација Fr и UV, које
нису свака за себе максималне, јер би, на пример, максимална фреквенца срчаног
рада толико скратила дијастолу, односно пуњење леве коморе, да би то било праћено
смањењем UV и не би резултирао са MV mаx.).
Из формуле 3. види се да максимални могући рад неког организма зависи од
његове способности да остварује што већу потрошњу кисеоника (VO2 max.),
односно од способности срца да остварује што већи MV и способности ткива да
остварује што већу артериовенску разлику у кисеонику (AVO2 diff. max.); било који
рад (нпр. x ) биће представљен на следећи начин:
VO2 x = MVx x AVO2 diff. (ccm О2)
( формула 4.)
Сматра се да је максимална потрошња кисеониика (VO2 mаx.) генетски
детерминисана особином срца да остварује максимални минутни волумен и особине
ткива да остварује максимални минутни волумен и особине ткива да остварује
максималну екстракцију кисеоника ( односно AVO2 diff. max.). Врхунски спортисти,
