”Fakultet za poslovne studije i pravo”
PREDMET:
Gradjansko i stvarno pravo
Tema:
Student:
Dlbokic Milos I375-13
Profesor:
Goran Matic
Asistent:
Danica Smiljanjic
Hipoteka
1. Pojam hipoteke
Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog
prava u javne knjige, a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika.
Postoje razlika u odnosu na ručne zaloge pre svega po tome što dužnik ne predaje stvar u
državi poveriocu. Hipotekovana nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika, te on može
stvar upotrebljavati i koristiti, za vreme dok postoji založno pravo. Reč je o dragocenoj
pogodnosti za dužnika kome je založena nepokretnost važna, a često i jedini izvor prihoda
iz koga on crpi sredstva za isplatu duga. Publicitet založnog prava koji se kod ručne zaloge
postiže posredstvom državine stvari, kod zalaganja nepokretnosti obezbeđuje se upisom u
javne knjige.Treća lica koja žele da saznaju da li je nepokretnost opterećena hipotekom,
mogu se o tome obavestiti uvidom u sadržinu javnih knjiga. Stoga je njihovo uredno
vođenje od presudnog značaja za normalno funkcionisanje založnog prava na nepokretnim
stvarima.
Smatra se da je hipoteka redovan način zalaganja nepokretnosti, ali pored nepokretneost ,
takođi i pokretne stvari mogu se hipotekovati. Za to je potrebno da se za nepokretne stvari
uvedu javni registri slični zemljišnim knjigama i drugim javnim knjigama u koje se upisuju
nepokretnosti i stvarna prava na njima. U našem pravu na ovaj način se zalažu brodovi i
vazduhoplovi. Pomenuta saobraćajna sredstva ne predaju se založnom poveriocu, nego ih
dužnik zadržava u svojoj državini. To mu omogućava da korišćenjem broda ili
vazduhoplova pribavlja prihod i njime otplaćuje dug poveriocu.
Strana 4 od 15
Hipoteka
2. Pribavljanje hipoteke
Hipoteka se stiče upisom u zemljišne knjige na osnovu ugovora koji zaključuju hipotekarni
poverilac i dužnik (ili treće lica koje zalaže nepokretnost za dužnika). Ona se upisuje u
teretni list zemljišne knjige. Upis hipoteke, kao i upis ostalih zemljišno-knjižnih prava je
kauzalan, što znači da zavisi od postojanja i punovažnosti pravnog osnova na kome počiva.
Kako bi se hipoteka mogla steći upisom u zemljišne knjige potrebni su sledeći uslovi:
knjižni prethodnik;
isprava za upis.
Potrebno je da je lice na čijoj nepokretnosti se zasniva hipoteka, upisano u zemljišne
knjige kao sopstvenik. Hipoteka može nastati samo ako to lice izrečno izjavi u pismenom
obliku (clausula intabulandi) da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom. Za upis u
zemljišne knjige potrebna je zemljišno-knjižna isprava, koja mora da sadrži pravni osnov
za uknjiženje. To je najčešće ugovor o zajmu, ali može biti i neki drugi ugovor (ili
testament, itd). Ugovor treba da je punovažan, a potpisi overeni u sudu. Potraživanje
obezbeđeno hipotekom mora da bude određeno. Isprava treba da sadrži tačan opis
zemljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka. Izuzetno, samo kod kaucione i
kreditne hipoteke, dovoljno je da bude određen najviši iznos do koga je potraživanje
obezbeđeno hipotekom. Sem pravnog osnova, isprava treba da sadrži tačan opis zemljišno-
knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka, izrečnu izjavu knjižnog prethodnika da pristaje
na uknjiženje hipoteke na njegovoj nepokretnosti.Ova izjava može biti sadržana u samom
ugovoru koji čini pravni osnov, ali može da bude data u posebnoj ispravi van ugovora.
Strana 5 od 15
