INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK
U TRAVNIKU
HIPOTEKE
SEMINARSKI RAD
Mentor:
Melvedin Jašarević
Student:
Armin Hodžić
April 2012
SADRŽAJ
UVOD...................................................................................................................................... 1.
1. POJAM I KARAKTERISTIKE HIPOTEKE................................................................ 2.
2.NASTANAK HIPOTEKE.............................................................................................. 2.-3.
3.SUBJEKTI HIPOTEKARNOG ODNOSA.................................................................. 3.-4.
4.PREDMET HIPOTEKE................................................................................................4.–5.
5.VRSTE HIPOTEKE........................................................................................................... 5.
5.1. Ugovorna hipoteka...................................................................................................... 6.
5.2. Jednostrana hipoteka........................................................................................... 6.-7.
5.3. Sudska hipoteka.................................................................................................. 7.
5.4.Zakonska hipoteka........................................................................................ 7.-8.
6.SADRŽINA HIPOTEKE.................................................................................................... 8.
6.1. Prava hipotekarnog poverioca.................................................................................... 8.
6.2. Pravo sledovanja..................................................................................................... 9.
6.3. Pravo preuzimanja hipoteke................................................................................. 9.
6.4. Prava i obaveze hipotekarnog dužnika........................................................ 9.-10.
7. PRESTANAK HIPOTEKE....................................................................................... 10.-11.
8. ZAKON O HIPOTECI..................................................................................................... 12.
9. ZAKLJUČAK.................................................................................................................... 13.
10. LITERATURA................................................................................................................ 14.
1.POJAM I KARAKTERISTIKE HIPOTEKE
Etimološko značenje reči hipoteka (hypotheca) je grčkog porekla i predstavlja
kovanicu reči „hypo" - ispod, pod, i „tithemi" - staviti, podložiti, a njihov zajednički smisao je
„staviti stvar pod nečiju vlast".
Srpski građanski zakonik je nekada „zalogu na nepokretnim stvarima" nazivao
hipoteka, intabulacija, baštinska ili miljačka zaloga. Termin hipoteka je danas opšteprihvaćen.
U našem pozitivnom pravu zakonodavac određuje hipoteku kao „založno pravo na
nepokretnosti". Založno pravo se uvek konstituiše ili na pravu svojine (ručna zaloga i
hipoteka), ili na drugom pravu (založno pravo na pravima). U uporednom pravu je prihvaćeno
shvatanje da je predmet hipoteke pravo svojine, ali i shvatanje da je predmet hipoteke
nepokretna stvar, što je posledica poistovećivanja svojine sa objektom (tzv.materalizacija
prava svojine). U novijoj pravnoj teoriji hipoteka se koristi kao termin za bezdržavinsku
zalogu i na pokretnim i na nepokretnim stvarima. Pa je shodno tome postala aktuelna podela
zaloge prema tome da li se vlasnik lišava državine (ručna zaloga) ili ne lišava državine stvari
(hipoteka).
Hipoteka je stvarno pravo na tuđoj nepokretnosti stvari koja ovlašćuje hipotekarnog
poverioca da, radi naplate tražbine, zahteva prodaju hipotekovane nepokretnosti na zakonom
određeni način, bez obzira u čijoj se državini i svojini stvar nalazi u momentu prodaje, i iz
dobijene vrednosti naplati svoje potraživanje pre običnih i pre hipotekarnih poverilaca sa
kasnijim rangom.
Hipoteka je založno pravo koje se temelji na istim načelima kao i ručna zaloga
(akcesornost, oficijelnost, specijalnost i nedeljivost).
Postoje određene razlike, odnosno određene specifičnost između ovih vrsti stvarnog
prava. Jedna od specifičnosti ogleda se u drugačijem sredstvu publiciteta, upisa u registar kod
hipoteke umesto prenosa državine kod ručne zaloge. Zatim, za razliku od ručne zaloge,
hipotekarni poverilac nema pravo da nepokretnost upotrebljava niti ubira plodove sa nje, a
nema ni pravo državine na nepokretnosti.
2.
NASTANAK HIPOTEKE
1
Nastanak hipoteke određen je i regulisan Zakonom o hipoteci, prema kome hipoteka
nastaje upisom u „nadležni registar nepokretnosti". To može biti zemljišna knjiga ili katastar u
koji je upisana svojina na nepokretnosti. Upis hipoteke u javnom registru predstavlja
konstitutivni način sticanja.
1
Zakon o hipoteci :
Nastanak hipoteke Član 10
Hipoteka se zasniva na osnovu ugovora, sudske odluke ili kada se ispune uslovi određeni zakonom.
2.
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1)vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
2)dužnika;
3)poverioca.
Prema momentu upisa utvrđuje se rang hipoteke i obezbeđuje pravna sigurnost
hipotekarnog poverioca i trećih lica.
Pored toga, publicitet hipoteke se pojačava i upisom u novoosnovanu Centralnu
evidenciju hipoteka (CEH). Centralna evidencija hipoteka je
jedinstvena elektronska javna baza podataka na nivou Srbije, u koju se evidentiraju hipoteke
upisane u nadležne registre nepokretnosti, radi olakšavanja pretraživanja i prikupljanja
informacija o hipotekama. Pristup podacima iz Centralne evidencije hipoteka je slobodan,
putem elektronskog pristupa, a zainteresovana lica će uz naknadu, moći da dobiju i određene
podatke u pismenoj formi.
Osnov za upis hipoteke u nadležni registar može biti: ugovor ili sudsko poravnjanje,
založna izjava, zakon i sudska odluka.
3.SUBJEKTI HIPOTEKARNOG ODNOSA
Hipoteka (hipotekarni odnos) je akcesornog karaktera (sporedno i nesamostalno
pravo) koje je u funkciji obezbeđenja tražbine (obligacioni odnos) kao glavnog i samostalnog
prava. Ona služi obezbeđenju potraživanja izraženog u novcu, u domaćoj ili stranoj valuti.
Potraživanje treba da bude punovažno, određeno i sadašnje, a samo izuzetno buduće i
uslovno.
Hipotekarni poverilac i hipotekarni dužnik mogu biti sva fizička i pravna lica.
Hipotekarni poverilac je ujedno i poverilac potraživanja čije se izvršenje obezbeđuje
hipotekom tako da je uvek subjekt oba pravna odnosa (obligacionopravnog i stvarnopravnog).
Samo vlasnik ili ovlašćeno lice mogu založiti stvar.
Za zalaganje stvari hipotekarni dužnik mora biti poslovno sposobno lice, kao i za
prenos svojine (potpuna poslovna sposobnost).
U slučaju kad je vlasnik predmeta hipoteke treće lice, onda je on realni dužnik, a
dužnik iz obligacionog odnosa je lični dužnik.
3.
