Hipoteza o konvergenciji u endogenim teorijama rasta

UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKULTET

asopis „EKONOMSKE TEME"

Godina izlaženja XLIX, br. 1, 2011., str. 1-13

Adresa: Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja 11, 18000 Niš

Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268

HIPOTEZA O KONVERGENCIJI

U ENDOGENIM TEORIJAMA RASTA

Dr Slobodan Cvetanovi

∗∗∗∗

Dr Saša Obradovi

Dr Miroslav

evi

••••

Rezime: Autori u radu daju prikaz klju

nih implikacija i posledica Solow

modela koje se odnose na postavku da sve ekonomije imaju svoja (steady-state)
stabilizovana stanja per capita dohotka ka kojima konvergiraju, bez obzira na
istorijsku startnu poziciju. Hipoteza o konvergenciji daje se kroz prizmu
endogenog modela rasta. Drugim re

ima, bez obzira na inicijalni per capita

kapitalni stok, dve zemlje sa sli

nim stopama štednje, stopama amortizacije i

stopama rasta stanovništva ima

e u dugom roku, konvergenciju životnog

standarda, ali samo pod odre

enim uslovima. Ukoliko imaju ista potencijalna

stabilizovana stanja dohotka, siromašnije zemlje

e imati više stope rasta od

bogatijih zemalja na putu me

unarodne konvergencije nivoa dohotka per

capita, što za posledicu ima dokazivanje hipoteze o konvergenciji.

Klju

ne re

i: ekonomski rast, kapital, konvergencija, dohodak i produktivnost.

Uvod

U ta

ki stabilnog stanja, zemlje sa sli

nim parametrima Solow modela,

trebalo bi da ostvare približno isti per capita dohodak, po osnovnim teorijskim
postavkama. To zna

i, što je zemlja na po

etku siromašnija, to

e brži biti njen

ekonomski rast u budu

nosti. Zemlje koje startuju sa niskim nivoom per capita

dohotka, trebalo bi da brže akumuliraju kapital i da na kraju dostignu bogate zemlje

(

Romer 1986, 1002

)

. Da li je ova hipoteza zaista potvr

ena u stvarnosti? Da bi se

hipoteza testirala u osnovi postoje dva izbora: pokriti analizom mali broj bogatih
zemalja tokom kratkog i dugog perioda vremena ili pokriti veliki broj zemalja u
kra

em periodu vremena. Za ve

inu zemalja u razvoju je gotovo nemogu

proceniti per capita dohodak i performanse rasta u dugom periodu vremena.

•

Univerzitet u Nišu,

konomski fakultet; e-mail: [email protected]

Univerzitet u Kragujevcu,

konomski fakultet; e-mail: [email protected]

••••

Univerzitet u Kragujevcu,

konomski fakultet; e-mail: [email protected]

UDK 330.14; Pregledni rad;
Primljeno: 08.12.2010. Prihva

eno: 28.02.2011.

Slobodan Cvetanovi

, Saša Obradovi

, Miroslav

evi

Nivo i rast produktivnosti odre

uju performanse jedne ekonomije. Jaz

izme

u razvijenih i nerazvijenih zemalja, mogu

e je prevazi

i na razli

ite na

ine.

Što je ve

i gep izme

u ove dve kategorije, to su i mogu

nosti za primenu

savremene tehnologije u nerazvijenim zemljama ve

e. Ako se tehnologija posmatra

kao javno dobro, uz dati nivo tehnoloških investicija, siromašna zemlja može
posti

i visoke prinose, jer nema troškove razvijanja nove tehnologije, ali s druge

strane mora postojati spremnost razvijenih zemalja da ovu tehnologiju u

ine

dostupnom.

Od sredine 80-ih godina prošloga veka, u literaturi i istraživanjima

privrednog rasta dominira stav o potrebi objašnjenja razlika u stopama rasta
outputa. Uporedna analiza izme

u zemalja otvorila je pitanje ekonomskih

performansi i uo

enih razlika. Potvrda neoklasi

ne teorije rasta - bezuslovna

konvergencija se ne pojavljuje u sadašnjem trenutku, niti zemlje u razvoju dostižu
razvijene zemlje. Glavna koncepcijska razlika u odnosu na neoklasi

ne modele

rasta, kod endogenih modela jeste u mogu

nostima konstantnih ili

ak rastu

marginalnih prinosa. Pod ovom pretpostavkom, endogeni modeli rasta ne
podrazumevaju

verovatno

konvergencije,

niti

dostizanje

dugoro

nog

ekvilibrijumskog nivoa rasta (steady-state growth equilibrium), ako se ima u vidu
da su endogene varijable determinisane unutar ekonomskog modela, a egzogene
varijable uzete su kao date, kada se analizira ekonomski model.

Testiranja hipoteze

u prvim autorima koji su testirali hipotezu o konvergenciji je Baumol,

koji je u svojoj istraživa

koj studiji ukazao na postojanje jake inverzne korelacije,

izme

u rasta produktivnosti razvijenih zemalja i zemalja srednjeg stepena

razvijenosti (Baumol, Wolf 1987). Inicijalno je istraživao stope rasta 16 zemalja
koje su me

u najbogatijima, danas. Njegova ideja je u osnovi bila vrlo jednostavna.

Na horizontalnoj osi prikazati per capita dohodak iz 1870. godine na logaritamskoj
skali, a na vertikalnoj osi, stope rasta, tokom perioda od 1870. do 1979. godine.
Hipoteza se pokazala kao ta

nom, jer svih 16 ta

aka u osnovi se nalaze oko krive

silaznog nagiba. Prihvatljiva pretpostavka je da su proizvodni procesi, tehnologija,
faktorska akumulacija i ostali elementi rasta približno sli

ni za ovu grupu zemalja.

Baumolova studija u analizi razmatra samo zemlje koje su bogate ex post, odnosno
imaju sli

ne per capita dohotke u 1979. godini. Samo zemlje koje su uspešne, su

prakti

no bile izabrane za testiranje hipoteze o konvergenciji. U ispravnijem

testiranju konvergencije treba izabrati set zemalja koje ex ante verovatno
konvergiraju ka visokom BDP per capita.

Slobodan Cvetanovi

, Saša Obradovi

, Miroslav

evi

Dalja empirijska provera ne pruža dovoljno podataka u prilog bezuslovnoj

konvergenciji (Burda, Viploš 2004, 442). Prose

na stopa rasta u periodu 1960-97.

za 102 zemlje i njihov BNP per capita iz 1960. dati su na slici 2, pri

emu hipoteza

o konvergenciji važi samo za razvijene zemlje. Životni standard bogatih zemalja
konvergira, dok su siromašne zemlje ve

inom, na niskim ili

ak, negativnim

stopama rasta. Kada bi konvergencija postojala, siromašne zemlje imale bi više
stope ekonomskog rasta od bogatih zemalja i bile bi locirane u gornjem levom delu
dijagrama, a grafi

ki prikaz bi jasno ukazivao na silazni nagib sleva udesno, gde bi

u donjem desnom delu, bile locirane bogate zemlje sa nižim stopama ekonomskog
rasta. Me

utim ne postoji jasan obrazac. Neke siromašne zemlje su imale visoke

stope, dok su druge beležile niske, pri

emu je empirijska

injenica jasna: ne

postoji tendencija da se siromašne zemlje u razvoju približe po standardu života,
bogatim zemljama.

Slika 2: Hipoteza o konvergenciji u stvarnosti

Izvor: Burda i Viploš (2004) Makroekonomija, Evropski udžbenik, tre

e izdanje, CLDS, 442.

Velike razlike u stepenu razvijenosti, na koje se u stvarnosti nailazi ne

mogu se objasniti samo preko niskih stopa štednje i pristupa savremenoj
tehnologiji. Ako bi svetsko tržište kapitala bilo potpuno efikasno i slobodno,
investitori bi po pravilu, trebalo da sele svoje resurse u zemlje, gde su prihodi od
investicija visoki, što bi u krajnjoj liniji dovelo da se odnos kapitala i rada u svim
zemljama izjedna

i. Konvergencija racia kapitala i rada dovela bi do konvergencije

nivoa BDP per capita me

u zemljama. Me

utim, do ovoga u stvarnosti nije došlo,

niti su siromašne zemlje u stanju da premoste visoki jaz u razvoju koji postoji u
odnosu na razvijene zemlje. Zbog toga treba uklju

iti razmatranje uticaja drugih

komplementarnih  inputa  (npr.  humani  kapital  i  nivo  javne  infrastrukture)  u
determinisanje  proizvodne  funkcije,  kako  bi  hipoteza  o  konvergenciji  više
odgovarala stvarnom stanju.