Hirurgija-Akutna stanja u abdomenu

KRVARENJE

Seminarski rad iz hirurgije

16.01.2014.

Sadržaj

Uvod ..................................................................................................................... 3

Unutrašnje krvarenje .............................................................................................5

Spoljašnje krvarenje ..............................................................................................6

Krvarenje prema uzroku ........................................................................................6

Krvarenje prema vremenu kada krvarenje nastupa ................................................7

Klinička slika ..........................................................................................................8

Haemostasis ............................................................................................................9

Poremećaj hemostaze ............................................................................................. 9

Zaustavljanje krvarenja ..........................................................................................11

Literatura ................................................................................................................16

Prema povređenom krvnom sudu krvarenje može biti:









1) Kapilarna krvarenja

su neznatna povrsinska krvarenja, pri čemu isteče

nekoliko kapi krvi. Ona se obično zaustavljaju sama, bez neke naročite pomoći,
i ne predstavljaju opasnost po život. Međutim, u slučatevima kada postoje
izvesna krvna oboljenja koja sprečava zgrušavanje krvi, mogu i ona biti opasna
po život povređenog.

2) Venska krvarenja

poznajemo po tome što je krv koja ističe iz vena

tamnocrvene boje i što iz povređenog krvnog suda krv curi, a ne šiba u
mlazevima. Vensko krvarenje može biti opasno po život. Naročito su opasne po
život povrede velikih vena, osobito vena na vratu i u blizini srca, jer kroz otvor
vene može da isteče ogromna i nenadoknadiva količina krvi. Sem toga, srce
može kroz otvor vene da usisa vazduh, koji u vidu vazdušnog mehura prođe
kroz srce uđe u plućnu arteriju i začepi je, što vrlo brzo izazove smrt. Ova
pojava zove se vazdušna embolija.

3) Arterijska krvarenja

poznamo na prvi pogled, jer krv iz povredjene arterije

šiklja mlazevima (pulsira sa radom srca), a boje je svetlocrvene. Svako
arterijsko krvarenje može biti opasno po život, jer krv iz arterije ističe brzo
zbog pritiska srca na krv i povređenu arteriju. Potpuno iskrvarenje može često
nastati u roku od nekoliko minuta i iz manjih arterija ako su u pitanju stari ljudi
sa povišenim krvnim pritiskom i zakrečenim arterijama. Kod povreda velikih
arterija vrata, ruku i nogu smrt može nastupiti u roku od 2 do 5 minuta. Kod
povreda najvećih arterija smrt nastupa u roku od nekoliko sekundi.

Prema lokalizaciji krvarenje može biti:



Unutrašnje



Spoljasnje

UNUTRAŠNJE KRVARENJE

Može nastati na bilo kojem mestu u
organizmu, pri čemu se krv ne izliva u
spoljašnju sredinu.
Razlikujemo dva vida unutrašnjeg krvarenja:



krvarenja u tkiva



krvarenje u šupljine organizma

Razlikuju se četiri oblika krvarenja u
tkiva:

1. ekhimoza(ecchymosis) – tačkasto

krvarenje

Slika br. 2

2. hemoragicna infiltracija- natapa tkivo ali ga ne razara
3. hematom(haematoma)- difuzno natapa tkivo i razara ga
4. sufizija(suffusio)-krvni izliv (modrica)

KRVARENJA U ŠUPLJINE ORGANIZMA

1. hematotoraks(haematothorax)- u pleuralnoj,
2. hematoperitoneum(haematoperitoneum)- u trbušnoj,
3. hemoperikard(haemopericardium)- u perikardnoj,
4. hematocefalus(haematocephalus)- u moždane komore,
5. hematonefros(haematonephros)- u bubrežnu karlicu.

SPOLJAŠNJE KRVARENJE