Histerosalpingografija
Ova metoda služi prvenstveno za određivanje prolaznosti jajovoda, a zatim, što je još
važnije i što predstavlja njeno preimućstvo, za lokalizaciju eventualnih prepreka u njima,
za ustanovljavanje oblika i pravilnosti lumena tuba i materične šupljine i za otkrivanje
izvesnih nepravilnosti, patoloških procesa i izraslina na sluzokoži materice i jajovođa.
Histerosalpingografija se sastoji u ubrizgavanju kontrastne mase kroz kanal griica
materice u materičnu šupljinu i jajovode, a preko njih, ako su prolazni u trbušnu duplju.
U toku ubrizgavanja kontrasta načini se rendgenski snimak na kome se vidi kanal grliča,
šupljina materice i lumeni jajovoda sa eventualnim patološkim promenama na njima.
Za sprovođenje histerosalpingografije koriste se uljani i vodeni rastvori kontrastnih
sredstava (Lipjodo-uljani rastvor i vodeni rastvor -Telebrix).
Uljana sredstva daju jasniju sliku, ali se na njima teže ocrtava reljef sluzokože materice i
jajovoda. Pored toga što se teže i sporije resorbujii, ona mogu prelaskom u krvne sudove
da dovedu do masne embolije.
Vodeni rastvori kontrastnih sredstava brže se resorbuju, ne uzrokuju masnu emboliju i
daju precizniji reljef ispitanih sluzokoža, ali je sam snimak ponekad manje jasan. Ipak,
danas se sve više koriste usavršeni vodeni rastvori kontrastnih sredstava.
Pri vršenju histerosalpingografije, pored neposredne rendgenskopije i rendgenskog
snimka načinjenog istovremeno sa ubrizgavanjem kontrasta, uz kontrolu pritiska pod
kojim se kontrast ubrizgava, neophodno je načiniti nekoliko kontrolnih snimaka. Vreme
kada ce se načiniti kontrolni snimci zavisi od toga da li se koriste uljana ili vodena
sredstva.
Histerosalpingografija se najčešće koristi u dijagnostici i terapiji steriliteta opstrukcionog
porekla. Osim toga, ona se kao pomoćna metoda koristi u dijagnostici genitalne
tuberkuloze, benignih, pa čak i malignih tumora materice i jajovoda, kod amonoreja,
ponekad kod intaktne tubame trudnoće. Nadalje, ona ima veliki dijagnostički značaj za
ustanovljavanje razvojnih anomalija unutrašnjih polnih organa, a koristi se i kao metoda
za diferencijalnu dijagnozu u razlikovanju materice od genitalnih i ekstragenitalnih
tumora male karlice.
Indikacije za HSG su:
o Sumnja na postojanje anomalija (i anatomskih varijacija) unutrašnjih genitalnih
organa
o Ispitivanje stanja materične šupljine (oblik, veličina, promene u senci kontrasta)
o Ispitivanje stanje jajovoda (promena morfologije: suženost ili hidrosalpinks,
prolaznost: opstrukcija toka kontrasta u određenim segmentima, peritubarne priraslice)
Postojanje defekta u zidu materice ukazuje na polip endometrijuma, tumor, miom ili
priraslice (parc. Ashermanov sindrom)
Kontraindikacije. Histerosalpingografija se ne sme uraditi kada postoji:
o Sumnja na trudnoću
o (Neizlečeni) inflamatorni proces genitalnih organa
o Alergija na jod
o Krvarenje iz materice
Procedura se izvodi u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji i traje 10 minuta, a sa
celokupnom pripremom oko 30 minuta.
Zbog efekta lekova koji se daju za anesteziju pacijentkinja ostaje na praćenju još 2h.
Posle 2h je dozvoljeno piti i jesti. Iz istog razloga nije preporučljivo da vozite ili radite
tog dana, tako da je poželjno da dođete u pratnji porodice ili prijatelja.
Kompilakcije su retke, ali moguće i to:
1. alergija na kontrasno sredstvo.
