ENDOKRINE ZLEZDE
Žlezde nastaju od zastornog epitela koji proliferiše i urasta u vezivno tkivo, a zatim nastavlja
dalju diferencijaciju.Egzokrine žlezde zadržavaju vezu sa epitelom od koga su nastale i ta
veza poprima oblik kanala oblozenog epitelnim ćelijama,kroz koji produkti žlezdane
sektrecije dospevaju na površinu.Endokrine žlezde,su one, kod kojih je veza sa epitelom
tokom razvoja obliterisala,pa one produkte svoje sekrecije luče direktno u krvotok.Prema
rasporedu ćelija, razlikuju se dva tipa endokrinih žlezda.
U prvoj grupi su one koje su građene
od grupe ćelija poređanih u međusobno povezane trake, između kojih su široki krvni
kapilari(nadbubrežna i paratireoidna žlezda,adenohipofiza). U drugu grupu spadaju žlezde u
kojima sekretorne ćelije formiraju mehuriće ili folikule ispunjene specifičnim
materialom(tireoidna žlezda)
.produkti koje luče endokrine žlezde nazivaju se hormonima.
Hormoni su molekuli koji funkcionšu kao hemiski signali (glasnici). Obicno endokrine ćelije
grade organ,endokrinu žlezdu,ali postoje i izolovane endokrine ćelije kao, na primer
endokrine ćelije digestivnog trakta,srca koje proizvode atrijalni natriuretski faktor, i
jukstaglomerularne ćelije bubrega.Hormoni se često luče na velikoj udaljenosti od svog mesta
delovanja,tj ciljnog organa ili tkiva,i zato je bitno da endokrina tkiva budu dobro prokrvljena
i u blizini krvnih kapilara,koji primaju ove sekrete i distribuiraju ih kroz ceo organizam.Ćelije
ciljnog tkiva poseduju specifične receptore koji prepoznaju i reaguju na male koncentracije
hormona.Za peptidne hormone receptori su na membrani i signal se prenosi preko
sekundarnog glasnika(adenilciklaze), dok su za steroidne i tiroidne hormone receptori u
citoplazmi i jedru (mali i lako difunduju kroz ćelisku membranu,deluju na DNK kao
transkripcioni faktori).
Postoje i ćelije koje produkuju hormone ili druge aktivne supstance koje deluju na kratkoj
distanci, citokinini, koji deluju prolazeći kroz intracelularni matriks.Ovaj način sekrecije je
parakrina sekrecija.
Postoji i jukstakrina sekrecija u kojoj molekuli sa povrsine jedne ćelije deluju na susednu
ćeliju,ali i autokrina gde sintetisani hormon deluje na istu ćeliju ili na ćeliju istog tipa.
Endokrini sistem ne funkcionise sam,vec je blisko povezan,i pod kontrolomje centralnog
nervnog sistema.Takođe blisko je povezan sa imunim sistemom.Ova kontrola i povezanost
pociva na hipotalamo-hipofiznoj vezi.
Hipofiza
(pituitarna žlezda) je tvorevina nastala anatomskom povezanošću endokrine žlezde
faringealnog porekla(ektoderm usne duplje) i ekspanzijom dna međumozga,u vidu peteljke
koji je ostao povezan sa mozgom.
slika1
Smestena je u udubljenju sfenoidne kosti koje se zove
sella turcica
.Imaju je svi kičmenjaci,počev od ciklostoma.Ona se anatomski predstavlja
celinu ali se zbog dvojnog embrionalnog porekla funkcionalno deli na dva dela:
adenohipofiza i neurohipofiza. Sa hipotalamusom je povezana u anatomsko-funkcionalnu
celinu.Krvotok hipofize formira hipofizni portni sistem koji je važan za regulaciju funkcije
adenohipofize, jer nosi neurosekrete - realising faktore.
Spoljašnji ili unutrašnji nadražaji deluju tako što izazivaju depolarizaciju ćelija hipotalamusa
i dolazi do lučenja hormona. Oni prolaze kroz fenestrirane delove membrane kapilara i preko
hipotalamusno-hipofiznog portnog sistema dospevaju u adenohipofizu.
Rilizing hormoni se
vezuju za specifične receptore plazma membrane adenohipofize.
Kao posledica toga nastaje značajno povećanje kalcijumovih jona (glasnici drugog reda)
unutar ćelije, čemu sledi oslobađanje sintetisanog hormona adenohipofize. Postoje dve grupe
hormonskog rilizing sistema hipotalamusa. Jedan od njih sadrži hormone koji pojedinačno
deluju na sintezu i sekreciju određenog tropičkog hormona adenohipofize. Drugi sadrži
hormone koji u paru kontrolišu adenohipofizu i to tako što jedan rilizing hormon deluje
stimulirajuće a drugi deluje inhibirajuće.
Pojedinačnu kontrolu ostvaruju tireotropni rilizing
hormon (TRH), gonadotropni rilizing hormon (GnRH) i kortikotropni rilizing hormon
(CRH).
U grupu rilizing hormona koji u paru kontrolišu oslobađanje hormona spadaju
stimulitajući hormon
hipotalamusa (GRH), inhibirajući hormon hipotalamusa (GIH),
prolaktin rilizing faktor (PRF) i prolaktin inhibirajući faktor (PIF).
Kada periferne žlezde
počnu maksimalno da luče hormone tada nastaje negativna povratna sprega. Kratka petlja je
na relaciji hipotalamus-hipofiza. Povećanje lučenja hipofiznih hormona deluje na ćelije
hipotalamusa preko receptora u membrani i smanjuje se oslobađanje rilizing hormona.
Sa druge strane,postoji povezanost hipotalamusa i neurohipofize.naime i
neurohipofizi se
depoonuju i iz nje otpustaju hormoni sintetisani u supraoptickom i paraventrikularnom jedru
hipotalamusa.
Ovi hormoni se u granulama spustaju,transportuju duz aksona,izlučuju se
procesom egzocitoze u kapilarnu mrezu neurohipofize.
Adenohipofiza
Je deo hipofize poreklom od ektoderma usne duplje ,i podeljena je na tri dela:
najveci prednji
deo(pars distalis)
koga imaju svi kicmenjaci,zatim
kranijalni deo (pars tuberalis
) koji
okruzuje infundibulum neurohipofize.
Vecina njegovih celija izlucuje gonadotropine
,njega
čija su tela u jedrima hipotalamusa.Sekretorni neuroni imaju iste karakteristike kao i
obicni,stim sto im je Nisslova supstancija bolje razvijena zbog sinteze
neurosekreta.
Neurosekret se transportuje duz aksona i akumulira na njihovim prosirenim
krajevimna u pars nervosa
.Loptaste akumulacije se zovu Herring-ova tela
slika5
,koja sadrze
brojne neurosekretorne granule. Kod nižih kičmenjaka neuroni heurohipofize polaze od
preoptičke zone hipotalamusa.
Kod sisara tela neurona su u supraoptičkom i
paraventrikularnim jedrima.
Neuroni hipotalamusa luče 2 polipeptidna hormona koji
su oktapeptidi.
Kolouste i ribe imaju i treći hormon koji se zove vazotocin. Njega nalazimo i
kod ptica. Vodozemci i gmizavci imaju mezotocin. Kod svih sisara u neurohipofizi su nađeni
hormoni oksitocin i vazopresin (svinja i nilski konj imaju lizin-vazopresin a svi ostali arginin-
vazopresin).
Vazopresin: naziva se i antidiuretički hormon (ADH
). On deluje na distalni deo bubrežnih
tubula.
Pod njegovim dejstvom mokraća postaje koncentrovana i zapremina joj se
smanjuje
. U odsustvu ADH mokraća je hipotonična u odnosu na krv i organizam gubi vodu
izlučivanjem. On povećava permeabilnost sabirnih kanalića za ureu, smanjuje tok krvi u srž
bubrega i povećava stopu aktivnog transporta natrijuma van uzlaznih delova Henelejeve
petlje. Deluje vazikonstriktorno na glatke mišiće arteriola i povećava krvni pritisak. On se
sintetiše u
supraotičkim jedrima
i transportuje duž aksona do neurohipofize gde se skladišti.
Odatle se oslobađa stimulusima koji stižu iz hipotalamusa. Kada se poveća osmotski pritisak
u krvi povećava se i lučenje ADH, i suprotno. Na promene osmotskog pritiska deluju
osmoreceptori hipotalamusa.
Kada se smanji zapremina vanćelijske tečnosti povećava se
lučenje ADH, i obrnuto.
Oksitocin: nervna vlakna koja dolaze sa paraventrikularnih jedara kontrolišu lučenje
oksitocina. On deluje na uterus tako što izaziva njegove kontrakcije a olakšava i puteve
spermazoida prema jajnoj ćeliji. Na početku porođaja povećava se lučenje ovog hormona kao
i osetljivost uterusa na njega što ima važnu ulogu u kontrakcijama koje dovode do porođaja.
Deluje i na mlečne žlezde da luče mleko.Ovo se odvija nervnim putevima koji deluju na
hipotalamus.Neurohormonalni refleks koji se aktivira dojenjem je refleks izbacivanja mleka,i
tada je lucenje oksitocina kontrolisano pozitivnom povratnom spregom.
Hormoni koje produkuje hipofiza imaju mnoga fizioloska dejstva;oni regulisu aktivnost skoro
svih drugih endokrinih zlezda,sekreciju mleka,kao i metabolizam misica,kostiju i masnog
tkiva.
slika6knjiga
Medicinski znacaj
Ostecenja hipotalamusa pracena su propadanjem neurosekretornih celija koje produhuju
ADH i uzrokuju diabetes insipidus,bolest za koju je karakteristicno da bubrezi gube
sposobnost da koncentrišu mokraću.Kod obolelog se javljau karakteristicni simptomi
poliurija,polifagija i polidipsija.Sto se tice hipofize,najcesce se javljaju tumori benigne
prirode,adenomi,
slika7a,7b
koji vrse kompresiju okolne strukture.Ovi tumori proizvode
nekontrolisano hormone koji izazivaju klinicke simptome.
