1
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА-
ВИСАН
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Здравствена нега у ургентној медицини
Тема:
Ургентна стања у неурохирургији
Професор: Студент:
Проф. др Горан Петровић Надица Маравић Павлов
Бр. индекса 9-II/2015
Београд, 2018.
2
САДРЖАЈ
страна
УВОД..............................................................................................................................................3
КРАНИОЦЕРЕБРАЛНЕ ПОВРЕДЕ............................................................................................4
ИНТРАКРАНИЈАЛНА КРВАРЕЊА...........................................................................................7
ИСХЕМИЧКА ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНА
ОБОЉЕЊА.....................................................................................................................................9
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА
4
КРАНИОЦЕРЕБРЛАНЕ ПОВРЕДЕ
Краниоцеребралне повреде и спиналне механичке повреде чине велику групу повреда са
високим индексом морталитета и врло су значајне због последица (инвалидност и
озбиљни иреверзибилни ментални поремећаји личности).
Све повреде се деле на
отворене
и
затворене.
При отвореним повредама сви слојеви до
можданог ткива су отворени, без обзира да ли је мождана супстанца интактна или
повређена.
При затвореним повредама главе нема повреда лобање или постоји само линеарна
фрактура. У ову групу повреда убрајају се:
потрес мозга ( commotio cerebri),
контузија и лацерација (contusio et laceratio cerebri)
компресија мозга (compresio cerebri), која је најчешће изазвана епидуралним и
субдуралним крварењем.
Потрес мозга ( commotio cerebri)
Представља функционални поремећај можданог стабла (без неуролошких и
неурорадиолошких испада). Карактеристика комоције је транзиторност сметњи,
реверзибилне промене и, најчешће, одсуство озбиљних последица.
Клиничка слика:
губитак свести (краће од 5 мин, некада дуже),
амнезија (ретроградна и антероградна),
вегетативни поремећаји (бледило, пад пулса и притиска, површно и успорено
дисање, хипотонија мускулатуре и парализа сфинктерних механизама, с
инконтиненцијом урина и фекалних маса).
Антероградна амнезија одређује тежину повреде (уколико траје до 1 х реч је о комоцији,
дуже трајање указује на теже оштећење мозга)
Повређени треба да лежи с лако уздигнутом главом. Против колапса дају се аналептици.
Потребно је одржавати проходност дисајних путева. Потребно је седативима смирити
психомоторни немир болесника. Интравенски се убризгава хипертонична гликоза.
Просторија у којој лежи болесних мора бити тиха.
