SADRŽAJ
1. UVOD
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2. OSOBINE HLORA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
3. DOBIJANJE I PRIMENA HLORA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
4. ZASTUPLJENOST I JEDNINJENJA HLORA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
5. TOKSIČNOST HLORA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
5.1 Testovi toksičnosti
. .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
6. L I T E R A T U R A
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1
1. UVOD
Hlor (Cl, latinski -
chlorium
, od grčke reči
chloros
koja znači
„zelenožuti") je nemetal sa atomskim brojem 17, pripada VIIA grupi. Stabilni
izotopi su mu: 35Cl i 37Cl. Hlor je žutozelen gas oko 2,5 puta teži od vazduha,
neprijatnog, zagušljivog mirisa, veoma otrovan.
Hlor je otkriven 1774. od Šelea (Carl Wilhelm Scheele) reakcijom: MnO2
+ HCl za koju je pogrešno mislio da je dobio gas koji sadrži kiseonik. Ime ovom
elementu je 1810. godine dao Hamfri Dejvi, koji je utvrdio da je supstancija koju
je Šele otkrio element a ne neko jedinjenje u gasovitom obliku. Hlor su prvi put
upotrebili Nemci 22. aprila 1915. godine kao bojni otrov protiv Francuza. To je
označilo početak hemijskog rata. Hlor je sredstvo za izbeljivanje i dezinfekciju.
Sastojak je mnogih soli i drugih jedinjenja. Hloridni jon je veoma rasprostranjen u
prirodi i može se naći u skoro svakom živom organizmu, ima veoma velik
biološki značaj, spada u makroelemente. Joni hlora su jedni od najbitnijih anjona
u vodenim organizmima dok hlorovodoničnu (stari naziv sona)kiselinu mnoge
životinje koriste za varenje.
U organizmu čoveka od 70 kilograma nalazi se oko 95 grama hloridnih
jona uglavnom u obliku natrijum - hlorida.
2
