SEMINARSKI RAD
Hobsova politička i etička misao
Profesor Student
April, 2014 god.
2
Hobsova politička i etička misao
Sadržaj
1. Uvod………………………………………………………………………………………………………………………….…………….3
2. O Hobsu……………………………………………………………………………………………………………………….………….4
3. Hobsova teorija prirodnog stanja sa osloncem na etiku……………………………………………….…………6
4. Teorija društvenog ugovora o nastanku i prirodi država…………………………………………….…….…….7
5. Hobsova ideja o prirodnoj jednakosti i politička misao……………………………………………….………….9
6. Prirodno pravo ćoveka……………………………………………………………………………………………………….…..11
7. Zaključak…………………………………………………………………………………………………………………………………14
8. Literatura………………………………………………………………………………………………………………………………..15
4
Hobsova politička i etička misao
1. O Hobsu
Hobs je živeo u 17. veku. On je empiristički filozof kao Lok, Berkli i Hjum. Za razliku od njih bio je
poklonik matematičke metode ne samo u čistoj, nego i u primenjenoj matematici. Njegov
pogled na svet više je bio inspirisan Galilejem, nego Bekonom. Radovi Galileja i Keplera su na
njega izvršili veliki uticaj. Sistematsko mesto Hobzove političke teorije je nejasno i zagonetno,
tako da je vrlo teško odrediti gde Hobz stvarno spade.
U istoriji političkih teorija novijeg doba zauzima jedno od najuglednijih i najistaknutijih mesta,
ne samo zbog pozitivističkih rešenja njegovog učenja, već i zbog podsticaja koje njegovo učenje
još uvek daje. Izdvaja se snagom i dubinom svojih teorijskih nastojanja, ali i oštrinom i
originalnošću svojih paradoksalnih rešenja, ne samo u poređenju sa svojim srednjovekovnim
prethodnicima u političkim raspravljanjima, već čak i u poređenju sa Makijavelijem i
Bodenom.’’Hobs je prvi moderni politički mislilac koji je odvažno pokušao da političku teoriju
postavi na široki plan jednog celovitog filozofskog sistema i koji je nastojao da osnovne principe
ovog sistema načini dovoljno opštim i obuhvatnim da bi na osnovu njih mogao objasniti sve
pojave u prirodi, uključujući i ljudsko ponašanje u njegovom individualnom i društvenom
aspektu.
Hobs je jasan i logičan, a njegova politička teorija je dosledno racionalno izgrađena, bez nejasnih
i problematičnih. Živeo je, razvijao se i delovao u stoleću koje spada u najznačajnije stoleće
engleske istorije. Bio je najvećim delom neposredni posmatrač svih dubokih previranja u
Engleskoj onog doba. Iako je uvek bio ispunjen samo težnjom za mirom i stabilnošću, upravo
pod uticajem političkih događaja čiji je bio savremenik pomerao svoja težišta književno-
filozofske delatnosti ka sociološkom i političkom području.
Načinio je pokušaj da politiku teorijski objasni, ali je odbijao da je praktično vodi. I pre nego što
je izašao Levijatan, Hobs je duže vreme zastupao rojalistička politička mišljenja.
5
Hobsova politička i etička misao
U knjizi De cive (O građaninu), napisanoj 1641. godine,a izdatoj 1647. godine izložio je istu
teoriju kao i Levijatanu. 1651. godine objavljuje “Levijatan”
1
, ali se knjiga nikom ne dopada.’’
Njegov racionalizam uvredio je većinu emigranata, a njegovi žestoki napadi na katoličku crkvu
uvredili su francuskuKnjiga ima četrdeset i sedam glava i četiri dela. Deo I, ’’O čoveku’’, deo II,
’’O nastanku države’’, deo III, ’’O hrišćanskoj zajednici’’i deo IV, ’’O kraljevstvu mraka’’’’Prva dva
dela Levijatana kao da se bave’’ ljudskom politikom’’, dok su preostala dva posvećena ’’božijoj
politici’’ Težište svih Hobsovih političkih raspravljanja čine dva osnovna problema svake političke
vlasti.
U novovekovnoj filozofiji etike, naroćito kod emipiričara, sve više filozofa nastoji da odredi koji
su to elemeti društvenog života u realnim uslovima koji čine državu, i zbog čega nam je država
neophodna. Da bi razumo te elemente, Hobs rastarvlja društvo kao celinu na njegove proste
elemetne, a zatim koristeći se tim prostim elementima pokazuje kako bi se to isto društvo mogo
rekonstruisati. Ovaj metod Hobs je naučio od Galileja, i smatra da ga je primenio u proučavanju
fizićke prirode. Hobsovo učenje o flozofskoj politici je imalo uticaja na razvoj savremene
filozofije. Po Hobsovom mišljenju, čovekovo prirodno stanje nije ni državno ni društveno, več je
čovek po prirodi slobodan pojedninac (gradjanin) koji živi u državi, ali država nije prirodna
zajednica, nego veštačka tvorevina koja ima svoj simsao i opravdanje jedino ako zadovoljava
egzistencijalne potrebe pojedinca. Država je dobara u koliko je njeno unutrašnje uređenje
rezultat društvenog ugovora između članova zajednice kao takve.
Čovek, kaže Hobs, nije po svojoj prirodi društveno biće i potpuno je uzaludno verovati da
poseduje volju za udruživanjem sa drugim ljudima. Kao takav on je izrazit egoist kojim rukovid
neprikosnoveni princip samoodržanja. Po njemu, u životu valja izbeći smrt I patnju, makar to bilo
na štetu drugoga.
1
Levijatan je morski zmaj koji se spominje u Starom zavetu. Prema jevrejskim tekstovima on, zajedno sa
Behemotom, predodređen da sprovodi pravdu dok je sveta i veka. Mnogo kasnije srednjovekovni hrišćani su
Levijatana prikazivali kao Sotonu. Sam Toma Akvinski je Levijatana predstavio kao demona zavisti koji kažnjava one
koji su odgovrni za njihove grehove.
