ОДСЕК ЕКОЛОГИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЕКОЛОГИЈЕ ЖИВОТИЊА
ТЕМА:
ХОЛАРКТИЧКА ОБЛАСТ
RODENTIA
РЕЗИМЕ
Холарктик обухвата највећи део копна северне хемисфере - Северну
Америку, велики део Евроазије (без југоисточног дела) и северну Африку. На југу
се граничи са три велике тропске области (Неотропском, Етиопском и
Индомалајском), док је крајњи север, под вечитим снегом и ледом, претежно
насељен фауном везаном за животно подручје океана, те није обухваћен овим
упоредним прегледом копнене фауне кичмењака.
Холарктик се одликује релативним сиримаштвом фауне (малом "густином
фауне"), пре свега у погледу броја врста и родова копнених кичмењака. Ово
сиромаштво је условљено, са једне стране, рецентним еколошким, а са друге -
историјским разлозима.
Упркос наглашеним "негативним" карактеристикама, ова област се
примарно одликује присуством релативно великог броја ендемичних и на други
начин карактеристичних група кичмењака, различитог обима и систематског ранга.
У погледу глодара (Rodentia) издвајају се: обичне веверице, летеће веверице,
текунице, преријски кучићи, пустињски скочимиши, бизамски пацови, пухови,
дикобрази..итд.
Кључне речи:
Холарктик, глодари, врсте, област, сисар.
САДРЖАЈ
1. УВОД .............................................................................................................................4
2. ФАУНА ХОЛАРКТИЧКЕ ОБЛАСТИ.........................................................................6
3. СИСТЕМАТИКА RODENTIA ХОЛАКТИЧКЕ ОБЛАСТИ......................................9
3.1. Планински дабар................................................................................................12
3.2.
Текунице..............................................................................................................12
3.3.
Веверице..............................................................................................................13
3.4. Сибирски смеђи леминг.....................................................................................15
3.5. Индијско бодљикаво прасе................................................................................15
3.6. Обични пух.........................................................................................................16
4. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................18
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................19
јаснију границу према северу, што је условљено оштрим висинским градијентом
еколошких услова који формирају Хималаји.
Строго гледано, разграничење се и овде мора дефинисати као прелазна зона,
али је она релативно узана, и обухвата одговарајући висински појас на јужним
падинама Хималаја, изнад зоне тропских планинских шума. Даље према истоку,
прелазна зона између две фауне је опет широка, обухватајући велики део
југоисточне Кине, од источних падина Хималаја до Источно-кинеског мора
(укључујући острва Рјукју и Тајван), на север до реке Хоангхо.
На подручју Холарктика је заступљено неколико основних и прелазних
биомских формација (тундра, тајга, листопадна шума, мешовите шуме, различите
суптропске формације, шумо-степа, степа/прерија, континенталне и суптропске
полупустиње и пустиње, и др.), које се јављају у виду релативно правилних
климатогених зона, донекле модификованих орографским факторима (распоредом,
правцем пружања и висином значајних планинских масива). Неки од наведених
биома заузимају изузетно велика пространства, која могу бити мање-више
континуална (као у случају тундре и тајге) или јасно раздвојена (на пр. листопадне
шуме Европе, источне Азије и Северне Америке).
Континенталне пустињскополупустињске формације умереног појаса
(Средња и Централна Азија) су скоро у континуитету са одговарајућим
суптропским формацијама Сахаро-арабијског подручја, али припадност различитим
климатским појасевима условљава значајне међусобне разлике.
За распрострањење животиња је од значаја чињеница да се распоред биома у
односу на географску ширину са великом правилношћу понавља у виду висинских
појасева на планинама. Број ових појасева расте са висином масива и опадањем
географске ширине. Услед тога, сложеност макро-рељефа у неким од јужних делова
Холарктика у великој мери ремети правилности у распрострањењу живог света и
отежава утврђивање зоогеографских веза и разграничавање појединих
фаунистичких подручја.
