Holistična nega pacijenta sa astmom
Rad će se bavitiprikazom kompleksne uloge i doprinosa sestrinsk enege holističnoj
nezi pacijenta. Rad sagledava pacijenta kroz fizičke, psihološke, socijalne i duhovne potrebe, i
usmeren je na prikaz važnosti uloge sestre u komunikaciji, prevenciji i edukaciji koju sestra
vrši u procesu lečenja pacijenta. Takođe, rad će se baviti prikazom postupaka sestrinske nege u
svim stadijumima astme, kao i prikazom uloga sestre u procesu sprečavanja razvoja bolesti i
procene zdravstvenih potreba pacijenta i njegove porodice. Temelj holističkog pristupa nege
je pacijent kao specifičan, jedinstven, aktivan i ravnopravan učesnik u lečenju.
Ključnereči:
Astma. Holistička nega. Sestrinska nega. Edukacija. Faktori rizika. Prevencija. Individualni
pristup.
10
SADRŽAJ
UVOD ………………………………………………………………………….……..…..
9
1. BRONHIJALNA ASTMA ……………………………………….…………………...
10
1.1 Definicija………………………………………………………….………….….….
10
1.2 Epidemiologija…………………………………………….…………….…….……
11
2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA DISAJNIH PUTEVA……….……….……………….
12
2.1 Anatomija………………………..………………………………..………………..
12
2.1.1.Građa traheja, bronhija i bronhiola………………………………………………
12
2.2 Fiziologija…………………………………………………………………..……...
13
2.2.1 Nervna i lokalna kontrola bronhionalne muskulature……………………….…..
13
3. ETIOLOGIJA BRONHIJALNE ASTME………………………………….…………..
15
3.1 Faktori rizika za nastanak astme…………………………………………………....
15
3.2 Faktori rizika za pogoršanje astme…………………………………………….…...
18
4. PATOFIZIOLOGIJA……………………………………………….……….…..……...
20
5. PODELA ASTME…………………………………………….…….…………..……...
21
6. KLINIČKA SLIKA I DIJAGNOZA ASTME…………………………………….……
22
6.1 Klinička slika……………………………………………………..………………..
22
6.2 Dijagnoza astme………………………………………………………..…….……..
23
6.3 Sestrinska dijagnoza…………………………………………….……………….….
24
6.4 Terapija astme…………………………………………………………..………….
24
6.4.1 Inhalaciona terapija…………………………………………………………..…...
26
6.4.2 Postupci kod inhalacione primene leka pumpicom………….…………………...
28
6.4.3 Oksigenoterapija…………………..…………………………………….…..…...
28
6.4.4 Postupci sestre kod astmatičnog statusa……………………………………….…
29
7. HOLISTIČNA NEGA – KVALITETNA ZDRAVSTVENA NEGA……………….…
30
7.1 Osobine sestre………………………………..……………………………...……...
30
7.2 Proces zdravstvene nege…………………………..………………………..…...….
32
7.2.1 Utvrđivanje potreba za zdravstvenom negom…….………………………………
33
7.2.2 Sestrinska dijagnoza-dijagnoza nege: stvaranje, klasifikacije i
dokumentovanje………………………………………………………………………...
35
7.2.3 Planiranje zdravstvene nege……………………………………………..………..
37
12
UVOD
Sestrinstvo je profesija koja obzirom na veliku odgovornost prema pacijentu zauzima
važno mesto u zdravstvenom sistemu. Sestra uključuje integralni pogled na svet koji se oslanja
na čvrstu holističku, integrisanu i multidimenzionalnu teorijsku negu.
Holizam i holističko shvatanje čoveka jedno je od osnovnih načela u pružanju
sestrinske nege. Holistička nega je zasnovana na filozofiji života. To je pristup u kojemu se
čovek doživljava i tretira kao celina, a kao deo celine se uzima u obzir fizička, emocionalna,
socijalna, ekonomska i duhovna potreba osobe; njegov ili njen odgovor na bolest i učinak
bolesti i na sposobnost da zadovolji lične potrebe.
Astma je dinamična i multifaktorijalna bolest koja se po učestalosti simptoma razlikuje
od bolesnika do bolesnika, odnosno i kod istog bolesnika razlikuje se tokom vremena. Svaki
pojedinac je jedinstven i posmatra se kao entitet koji se sastoji od tela, duše i duha.Zato plan
lečenja treba da prilagodimo individualno svakom bolesniku ponaosob. Mi kao sestre u skladu
sa svojim kompentencijama savetujemo pacijenta da bolje razume osnovne karakteristike
svoje bolesti, da svojim ponašanjem odnosno načinom života ne provocira pogoršanje,
savetujemo ga o pravilnoj primeni inhalacionih lekova kao i postupcima u slučaju pogoršanja.
Pomažemo mu da prepozna svoje mogućnosti, da ih jača i pokreće, da prihvati pomoć i
podršku koja dolazi od porodice iiz svoje okoline, razvijamo samopouzdanje i optimizam
pacijenta prema budućnosti. Sve ovo činimo sa ciljom poboljšanja kvalitet njegovog života i
smanjenja broj hospitalizacija. Odgovorna i edukovana sestra je benefit koji imaju i pacijenti i
sistem pružanja kvalitetne zdravstvene zaštite.
Takođe, topla ljudska ruka i lepa reč su kao pomoć u ljudskoj svakodnevici
nezamjenjivi. Zato je bitno počastiti naše pacijente ljubaznošću i poštovanjem koje i sami
očekujemo od njih.
13
1 BRONHIJALNA ASTMA
Bronhijalna astma je hronično oboljenje pluća koje se karakteriše reverzibilnom
opstrukcijom protoka vazduha kroz disajne puteve i patološkim nalazima inflamacije svih
struktura disajnih puteva.
(
GINA, 2016).
1.1 Definicija
Prvi je astmu u svojim spisima pominjao još Hipokrat pre 2000 godina, a sama reč
astma je grčkog porekla i označava stanje dahtanja ili otežanog disanja, i u njoj je praktično
sadržan jedan od najvažnijih simptoma koji se pojavljuje u toku napada astme-dispneja.
Hipokrat je koristio reč astma da opiše epizode kratkog disanja, međutim, prvi detaljan
klinički opis asmatičara dao je Areatus u II veku uz zapažanja sa detaljnim opisom kliničke
slike i naglašavajući karakterističan trijas: dispneja, kašalj i sviranje u grudima. Zatim je
Maimonides, najčuveniji lekar zapadnog islama, opisao kliničku sliku sa prvim opažanjem
pojave preosetljivosti. Nakon toga su se vekovima ređali dokumenti o uticaju različitih faktora
iz spoljašnje sredine na razvoj astme. Tu se pominje perje, hemikalije, metali, razna hrana i
inhalacioni iritansi, ali i upala disajnih puteva, atmosferske promene i histerija, koju je opisao
John Flayer 1698. godine , ili pak emocionalna stanja i učestali bronhitisi i pneumonije koje
pominju Miller i Habarden u 18. veku. Prvi su opstrukciju bronha inflamatornim produktima,
kao i inflamaciju sluznice i spazam bronha opisali Bean 1848. god i Gairder 1853. Godine
(JATIĆ, Z. 2006).
Karakteristični simptomi bronhijalne astme su: kašalj, napadi gušenja, naročito noću i
rano ujutru, zviždanje (wheezing) i staklasto-žilav ispljuvak. Pojavljuje se u epizodama,
nasumično i ponovo se vraća. Najčešće traje od nekoliko minuta do nekoliko sati, a ima
slučajeva koji svojom dužinom odudaraju od uobičajnih, i često su otporni na standardnu
terapiju. Vrlo jevažno da prepoznamo ove znake i reagujemo u skladu sa svojim
kompetencijama.
O ovom važnom zdravstvenom problemu Svetska zdravstvena organizacija je u saradnji
sa Američkim nacionalnim institutom za bolesti srca, pluća i krvi razvila međunarodni
program GINA (Globalna inicijativa za astmu ) sa ciljem da skrene pažnju zdravstvenih
15
Da bismo shvatili bronhijalnu astmu upoznaćemo se ukratko sa respiratornim sistemom i šta bi
mi kao sestre trebalo da znamo.
2.1 Anatomija
Respiratorni sistem možemo podeliti na nekoliko funkcionalnih delova.
• usna duplja
• ždrelo (Pharings)
• nosna duplja
• traheja ili dušnik
• dva glavna bronha, koji nastaju račvanjem traheje
• mogobrojne bronhije
• brojne bronhiole koje se nastavljaju na alveole. Alveole su strukture.
Usna duplja i ždrelo su funkcionalni delovi i resiratornog sistema i sistema za varenje.
Jedan od najvažnijih problema u funkciji svih disajnih puteva jeste da se održe otvorenim za
neometani prolaz vazduha do alveola i iz njih (GUYTON, A. 2008).
2.1.1 Građa traheja, bronhija i bronhiola
U zidu traheja se nalaze brojni hrskavičavi prstenovi koji sprečavaju njihov kolaps, u
zidovima bronha se nalaze manje ploče hrskavica, koje im daju čvrstoću, ali što se više
bližimo bronhijolama te ploče se sve više smanjuju da bi u bronhijolama, čiji je promer manji
od 1.5mm potpuno nestale.
Zidovi traheja i bronhija, na mestima gde nema hrskavičavih ploča, se sastoje od glatke
muskulature, dok su zidovi bronhiola gotovo u potpunosti izgrađeni od glatkog mišića.Mnoge
opstrukcijske bolesti pluća, kao i bronhijalnu astmu, prouzrokuju upravo suženja manjih
bronhija i bronhiola, često zbog prejake kontrakcije samih glatkih mišića (GUYTON, A.
2008).
