1
Висока школа струковних студија за образовање васпитача Пирот
Завршни рад
Предмет:Програми предшколског васпитања и образовања
Тема: Холистички програми раног учења
Кандидат: Цветановић Валентина 13/15 Професор: др Видановић Данијела
Пирот,септембар,2018. године.
2
Садржај:
1.1Увод
..................................................................................................................................2
1.2
Холистички приступ образовању.................................................................................4
1.3
1.3ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ............................................8
1.4Курикулум као интегрисани васпитно-образовни програм.......................................10
1.5Орјентације курикулума.................................................................................................10
2. Предшколски курикулум,како да структурирамо процес образовања.......................11
2.1Тематско програмирање и овладаање животним ситуацијама у учењу....................12
2.2Појам курикулума.............................................................................................................14
2.3Идеје отвореног васпитања и дечји вртић......................................................................14
2.4 Отворени курикулум........................................................................................................16
2.5Интегративни курикулум..................................................................................................17
2.6Кохезивност интегрисаног курикулума насупрот тематском повезивању..................18
2.7Креирање предшколског курикулума..............................................................................19
3.Ређо концепција креирање предшколског курикулума....................................................20
3.1Како радимо на пројекту,какав је то облик интегрисаног курикулума.........................21
3.1.1Шта се подразумева под пројектом................................................................................21
3.1.2Лилијан Кац и Силвија Чард,пројекат..........................................................................22
3.2.2. Основни принципи Ређо концепције...........................................................................24
3.2.2 Окружење као трећи учитељ..........................................................................................25
3.3.2 Рад деце на пројекту........................................................................................................26
3.3.3 Улога васпитача...............................................................................................................28
3.3.4 Професионални и лични развој васпитача....................................................................29
3.3.5Изградња детета-виђење о детеу.....................................................................................30
3.3Улога документације у Ређо програму.............................................................................27
3.3.1 Рад деце на пројекту......................................................................................................28
3.3.2 Улога васпитача...............................................................................................................29
4
анализу модерног живота засновану с једне стране на научном
приступу,културолошким,социолошким и историјским аспектима образовања,а са друге
стране на вери у важност духовних принципа у образовном процесу.
Холистичко васпитање је целовит приступ у васпитању деце и представља
дугогодишњи рад са децом, јесте и нужност данашњице и друштва уопште.Овакав
приступ звучи просто неквалитетно јер требамо да узимамо сву различитост међу
децом.Свако дете се појединачно развија и напредује а ипак деца припадају
заједници,холистичко васпитање је прави изазов за педагоге.Квалитетно предшколско
образовање темељи се на холистичкој парадигми учења.Свака предшколска установа
треба да буде препозната по развоју властитих холистичких парадигми јер,се у њима
налази кључ властитог развоја и учења.Сваки програм је специфичан на свој начин,тако
да треба да укључи све аспекте развоја дете а не само да се базира на сазнајном
развоју.Програм се доноси консултовањем са стручном јавношћу.Програм нетребамо
доносити пребрзо и без стручне јавности,јер је глас јавности најбитнији за
програм.Програм може бити отвореног и затвореног типа.Отворени програм даје више
могућности реализатору и то је програм који даје смернице васпитно -образовном
процесу,док затворен јесте вискоко сутруктуриран програм.Важност повезивања
породице и јавног васпитања,заснива се на очекиваним позитивним исходима за
децу,породицу и програм,заснованим на одређеним теоријским полазиштима и
предпоставкама,као и на резултатима истраживања о ефектима које има развијање
односа сарадње и програма у васпитном континуираном процесу.
У данашњем времену постоје разни програми коју су се бавили или се и данас баве
холистичким васпитањем и образовањем.Како изгледа програм и у којој мери је
заступљен,ја ћу представити у овом раду.Рад се бави, главним принципима и начинима
рада.Улога васпитача у целом процесу васпитања и образовања, у коликој мери утиче
или треба да утиче на дечији развој?Које су обавезе васпитача и шта чини холистичко
васпитање?Како изгледа подршка целовитом васпитању и образовању?Овим радом
одговорићу на постављена питања целовитог система васпитања
а
и образовања.
1.2 Холистички приступ образовању
Израз,,Холистичко“(holistic) потиче од енглеске речи,,хол“(whole),односно грчке
речи ,,холос“
(ὅλος)
што значи ,,цело / целина“ и користи се у областима
образовања,науке и медицине,а све више као термин који описује живтни стил и поглед
на свет.Холистички приступ подразумева да се предметни феномен не посматра
изоловано од околности и средине,природе и друштва у којој се налази,већ да се
посматра као део целине којој припада,у све укупним односима са другим деловима са
којима је повезан,све ово подразумева повезивање садржаја у целину а самим тим и
сталну интеракцију између поменутих система.Циљ образовања није уклапање деце у
улоге послушних грађана и добрих радника, већ развој људског бића као самопоузданији
и преузимање одговорности за сопствени живот.Холистичко образовање је идеја да
свако налази циљ живота кроз везе са заједницом,природом и људским вредностима.
5
Целовит приступ васпитању и образовању деце, па се полази од схватања да је дете
јединствено и целовито биће и сагледава се као јединство
физичких,психичких,социјалних и емоционалних потенцијала.
Холизам је теорија по којој је целина више него збир њених саставних делова.
Људско биће је целина сама по себи, развије се, испољава и себе доживљава на више
нивоа: физичком и биолошком, психолошком (емотивном и интелектуалном) и
духовном.Док постојећа васпитно-образовна пракса ангажује различите аспекте детета
у различитим активностима, холистичка пракса је да деца могу било који садржај да
доживе кроз различите аспекте свог бића. Васпитач је најважнији актер васпитног
процеса, па је суштина холистичког приступа у односу који васпитач остварује са
својим васпитаницима у атмосфери коју ствара у групи, али и са другима.
У неким програмима постоје поделе на шест широких области, које су одвојено описане
(социјална и емоционална, културна, естетска и стваралачка, физичка средина и језик,
писменост и стварање нумеричких конструкција), у доброј пракси оне су обједињене на
начин који обезбеђује да дете конструише знање кроз искуство на доследан начин,
смислен и целовит начин. Холистички приступ подразумева да ни један феномен не
може да се разуме сам по себи већ само у односу на делове целине којој припада или на
делове од којих је састављен. Када говоримо о развоју детета, можемо говорити о
различитим развојним аспектима: интелектуални, емоционални, социјални и духовни.
Холистички приступ подразумева да када се обраћамо детету обраћамо се свим
аспектима и посматрамо га у контексту свих тих делова којима он припада. Холистички
приступ у васпитању и образовању подразумева обраћање целокупној личности детета.
Холистички приступ такође подразумева посматрање детета у контексту времена. Дете
је само једна фаза у развоју људског бића. Холистичко образовање је процес развоја свих
аспеката личности.
Холистички приступ процесу учења је програм дизајниран да подстиче учење читавим
бићем, а не само учење главом. То је важно, јер квалитетно учење подразумева довољно
подстицаја и простора како за мисли тако и за осећања, али и практичну – физичку
активност као и простор за размену, разумевање ставова и истраживање вредности,
холистичко учење кроз искуство и зато је као такав важна карика у целокупном систему
васпитања и образовања сваке земље.Холистичко образовање се не постиже кроз
академски „наставни план и програм“, који сажима свет у наставним пакетима, већ кроз
директно ангажовање са окружењем. Холистичко образовање се заснива на премиси да
свака особа пронађе идентитет, смисао и сврху у животу, кроз везе са заједницом, у
природном свету у складу са духовним вредностима, као што су саосећање и мир.
Основна претпоставка у холистичком погледу на свет је сложеност односа између
делова целине. Људско биће се посматра у контексту свог окружења и повезаности са
системима којима припада: породица, школа, нација, човечанство, природна средина,
еко-систем, као и у контексту времена у којем живи. С друге стране, људско биће се
посматра и као целина сама по себи. Човек је биће које се развија испољава и себе
доживљава на више нивоа: физичком/биолошком, психолошком (емотивном и
интелектуалном) и духовном. Стога је оно што се сматра важним у холистичком
образовању укључивање целог бића у процес учења и начин на који оно што учимо
7
педагошке парадигме. Савремене парадигме настају на основу промена традиционалних
парадигми и због акцелеративног научно-технолошког развоја чији утицај доприноси
револуционарним променама у природним и друштвеним наукама. Развоју
хуманистичких парадигми у образовању, без обзира о ком се нивоу образовања ради,
треба да допринесе педагошка наука.
Савремени приступ у образовању полази од интеракције и уважавање динамике по којој
се
деца
развијају,преференција
холистичког
приступа(Петровић
Сочо,према:Слуњски,2009).Холистички приступ полази од комплексности,сложености
коју није могуће до краја схватити,нити прецизно описати и динамичности деловање
неке целине није могуће свести на поједине делове,нити га објаснити познавањем само
делова целине,јер како би целина функционисала одређује се интеракцијом,односи
између делова.У савременом друштву образовање је све значајније,установе служе за
преношење знања али се све већи акценат ставља на простор и заједницу учења.Да би
створили организацију која учи морамо променити профил установе,структуру и
организацију рада.Промена се огледа у отворености установе и сарадње са локалном
заједницом и родитељима а у циљу реализовања циљева и задатака и зарад доношења
одлука и рада установе.Значајан услов који подразумева холистичко васпитање је од
значаја локалана заједница која је саставни део реализације оваквог образовног и
друштвеног приступа васпитању и образовању.Како би се остварио контакт са другим
установама сам вртић мора бити отворн споља и изнута то јест отворен на нивоу
институције и курикулума,зарад организације активности јер је од значаја како са
образовног пгледа тако и са другим установама и организацијама.Активности су попут
посете галерија,музеја,културних институција,позоришта и сл.).Аспекти значаја сарадње
су пре свега важни за раст и развој деце,развоја различитих потенцијала и остваривање
контакта са окружењем.Предшколска установа је у том смислу део ширег социјалног
контекста у коме се дете богати,ствара и стиче нова знања.Зависно од степена положаја
вртића,социјалног контекста,вера,медиј и окружења утицаће на остваривање васпитно-
образовних задатака.Вртић рад усаглашава са децом,родитељима и локалним
окружењем.Промене су очигледне како и природи тако и у друштву,па зависно от тога и
вртић се прилагођава таквим променама и организује активности у непосредном
окружењу и самим тим се остварују дубље везе са локалном заједницом.Савремена
установа наглашава динамичност-деловање у целини.Потребне су промене на нивоу
система у целини ,пошто су промене честе од предшколске установе се захтева
