Me
ÿ
unarodna nau
þ
na konferencija
M
M
E
E
N
N
A
A
D
D
Ž
Ž
M
M
E
E
N
N
T
T
2
2
0
0
1
1
0
0
International Scientific Conference
M
M
A
A
N
N
A
A
G
G
E
E
M
M
E
E
N
N
T
T
2
2
0
0
1
1
0
0
Kruševac, Srbija, 17-18. mart 2010
Krusevac, Serbia, 17-18 March, 2010
HOLISTIKA KAO NOV PRISTUP U MENADŽMENT PROCESU
HOLISTIC AS A NEW ACCESS IN MANAGEMENT PROCESS
Prof. dr Branislav Djordjevi
ü
, Emeritus
1
Prof. dr Slavomir Mileti
ü
2
Apstrakt:
Nauka je utvrdila da izmedju sistema i oktuzenja postoji interakcija, ali da ona postoji i izmedju
delova unutar jedne celine. Ta interakcija dovodi do komunikacije u kojoj jedni druge obavestavaju o stanju i
promenama koje se desavaju u oviru njih, sto dovodi do delovanja jednih na druge. Holisticki sistem je koncept
uvazavanja objektivne realnosti u vezi sa promenama. On polazi od toga da su promene rezultat kretanja, koje
objektivno menjaju postojecu ravnotezu, ili stanje. Holistika polazi od originalnosti istrazivanja i iznalazenja
najefikasnijih nacina za ostvarenje postavljenih ciljeva. To potvrdjuje razvoj novih proizvoda, sredstava za rad,
novih organizacionih oblika ili stilova upravljanja.
Klju
þ
ne re
þ
i
:holistika ,dinamicnost, skeniranje, okruzenje, struktura,projekat, menadzment.
Abstract:
Science has consolidated that between sistems and surrounding there are interaction, but its exict and
between the parts inside of one totality. That interaction leads to the communication in which each-other informs
about the situation and changes which happened to him, which leads to the perform each to others. Holistic
system is a concept of consideration objective realistic in the connection with the changes. It’s going from the
point, that the changes are results of the moving, which actually change the existing balance, or the state.
Holistic starting from the originals of the research and invent of the most effective ways for the realisation of the
place goals. This confirm the development the new productions, resources for the work, new organization way
or styles of the management.
Key words:
holistic, dynamism,scan, surrounding, structure, project, management.
1. UVOD
Upoznavanje sa nepoznatim elementima i karakteristikama razli
þ
itih sistema, predstavlja osnov
i uslov za njihovim ovladavanjem, iskoriš
ü
avanjem, ali i upravljanjem. Ukoliko se to upoznavanje
obavi kvalitetnije, utoliko je manje nepoznanica, a time i devijacija na koje se ne može uticati.
Poznato je da izme
ÿ
u sistema i okruženja postoji interakcija, ali da ona postoji i izme
ÿ
u delova
unutar jedne celine. Ta interakcija dovodi do komunikacije u kojoj jedni druge obaveštavaju o stanju i
promenama koje se dešavaju u okviru njih, što dovodi do delovanja jednih na druge. Ovako povezani
delovi i njihov me
ÿ
usobni odnos predstavlja organizaciju, kao organizovau celina pojedinih delova.
Kvalitet celine i njenog funkionisanja uslovljen je na
þ
inom struktuiranja i povezivanja njenih
delova, kao dinami
þ
kih struktura. Ova dinami
þ
nost se kre
ü
e u odre
ÿ
enim granicama, jer ni jedan
sistem ne može do
ü
i u stanje apsolutnog savršenstva, niti do apsolutnog haosa. To je i logi
þ
no, jer
1
Univerzitet “Union“, Beograd
2
Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica
123
svaki sistem je otvoren, `tako da okruženje preko ulaznih kanala deluje na strukturu i funkcionisanje
celine, dok celina preko svojih izlaznih kanala deluje na okruženje`.
Holisti
þ
ko-sistemski koncept uvažava objektivnu realnost vezanu za promene, da su one rezultat
kretanja koja objektivno menja postoje
ü
u ravnotežu. U krajnjem sve je rezultat kretanja, i sve je iz
ne
þ
ega proisteklo. Ova
þ
injenica je klju
þ
na, kako bi se mogao tražiti uzrok odre
ÿ
enih promena i
usmeravanje kretanja, ka promenama koje
ü
e dovesti do odre
ÿ
enih ciljeva.
Promene uvek donose
nešto novo, što do sada nije bilo. Otuda, i
dentifikaija razli
þ
itosti delova u sistemu, olakšava
istraživanje celine. Istraživa
þ
i i projektanti moraju izvršiti grupisanje pojedinih razli
þ
itosti u sistemu,
ali i pojedinih sli
þ
nosti. Tako grupisane sli
þ
nosti i razli
þ
itosti se vremenom menjaju, a pojavljuje se i
ponavljanje stanja promena u pojedinim delovima celine.
Sve se, dakle, nalazi u promenama, što name
ü
e potrebu istraživa
þ
ima da upoznaju i
karakteristike ponovljivosti, odnosno na
þ
ine, dinamiku i posledice promena. Holistika polazi od
originalnosti istraživanja i iznalaženja najefikasnijih i najefektivnijih na
þ
ina za ostvarenje postavljenih
ciljeva. Oni koji utvrde originalne postavke i u tome postanu lideri, šire svoju mo
ü
, u odnosu na
sledbenike, ili one koji se služe plagijatima ili imitiranjem. Samo originalne inovacije dovode do
progresa u društvenom razvoju i zato one u holisti
þ
kom konceptu imaju najve
ü
i zna
þ
aj. To potvr
ÿ
uje
razvoj novih proizvoda, sredstava za rad, novih organizacionih oblika ili stilova upravljanja,
marketinških procedura. Stoga se u ovom radu i ukazuje na posebnost zna
þ
aja holistike u menadžment
procesu uopšte.
2. CELISHODNO POSTUPANJE U ISTRAZIVANJU ZAKONITOSTI FUNKCIONISANJA
ORGANIZACIONIH SISTEMA
Za uspešnu primenu holisti
þ
kog sistemskog koncepta u istraživanju zakonitosti funkcionisanja
organizacionih sistema bitno je definisati ponašanje
þ
oveka kao njegovog organizatora. To je uslov da
se ovlada zakonitostima koje se dešavaju u organizacionim sistemima, a ovladavanje je prvi uslov
uspešnog upravljanja.
Sve dosadašnje teorije koje se bave karakteristikama pojedinih ljudskih skupina, obzirom na
njihovo ponašanje ili navike,
3
a sa velikom verovatno
ü
om i budu
ü
e su nedore
þ
ene, jer nema
adekvatnog objašnjenja univerzalnog ponašanja
þ
oveka, ne samo zbog njegove kompleksnosti, ve
ü
više zbog toga što se
þ
ovek ponaša od slu
þ
aja do slu
þ
aja na razli
þ
ite na
þ
ine, u zavisnosti od situacije,
interesa, raspoloženja, itd.
ý
injenica da je
þ
ovek svesno interesno bi
ü
e koje se odvaja od drugih, omogu
ü
ava sagledavanje
zakonitosti profesionalizacije usmeravanja zajedni
þ
kog rada, jer je on u stanju da koristi svoje
potencijale samo ukoliko kroz to ostvaruje svoje interese. Pokazuje se da nema
þ
oveka koji nije prožet
interesima. Što su interesi ve
ü
i, to je
þ
ovek spremniji da žrtvuje svoje kreativne i fizi
þ
ke potencijale,
zarad ostvarivanja zajedni
þ
kih interesa i ciljeva.
Zahvaljuju
ü
i svojoj racionalnosti, on je izgradio organizaciju kao instrument preko koga može
na najbolji na
þ
in da ostvar(uje)i svoje interese. Zna
þ
i, nema organizacije bez interesa, niti se interes
može na bolji na
þ
in ostvariti bez organizacije.
4
Svaki subjektivizam u tretiranju organizacije, kakav je
postojao u predtranzicionom periodu ili njena politizacija, koja bi se vremenom pretvorila u
politikanstvo je neprihvatljiva i kao takva štetna za pojedinca, ali i za društvo u celini.
Nesporna je i
þ
injenica o celishodnom ponašanju i delovanju
þ
oveka. On nastoji da prona
ÿ
e
na
þ
ine kako da što lakše i uspešnije ostvari postavljene ciljeve uz trošenje iste koli
þ
ine energije za što
ve
ü
i efekat, a time ostvari i svoje li
þ
ne interese. Pored celishodnosti, zahvaljuju
ü
i samosvesnosti, on
ü
e
u svakoj novoj situaciji postupati na druga
þ
iji na
þ
in i odgovoriti na izazove koji mu se name
ü
u.
Me
ÿ
utim,
þ
ovek
ü
e na druga
þ
iji na
þ
in postupiti i kada je u istoj situaciji, ali na drugom mestu i u drugo
vreme.
Iza navedenog se jasno može videti da se doslednom primenom holistike u istraživanjima i
ovladavanjima nepoznatog u organizacionim i drugim sistemima ostvaruju ve
ü
i efekti, u odnosu na
3
Takva je poznata teorija X koju je dao MGregor u kojoj se insistira na primenu sankcija da se
þ
ovek prisili na
odre
ÿ
ena
þ
injenja, ili ne
þ
injenja, iz koje je nastao autokratski model upravljanja.
4
V. Vu
þ
enovi
ü
: Li
þ
ni sistem rukovo
ÿ
enja,
Pronalazaštvo
, Beograd, 1996. str. 63.
124
