Висока медицинска школа струковних студија, Ћуприја
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Физика
ТЕМА
ХОЛОГРАФИЈА
Ментор: Проф. др Горан Јововић Студент:
Павић Тијана
Број индекса: 3511
Ћуприја, 2017.
САДРЖАЈ
1. Увод......................................................................................................................1
2. Историја холографије.........................................................................................2
3. Холограми............................................................................................................2
3.1. Настанак холограма......................................................................................3
3.1.1. Начин добијања холограма.................................................................4
3.2. Врсте холограма............................................................................................6
3.3. Читање холограма.........................................................................................6
3.4. Материјал за снимање..................................................................................7
3.5. Холографски микроскоп...............................................................................7
4. Холограми у пракси............................................................................................8
5. Закључак..............................................................................................................9
Литература.............................................................................................................10
2. ИСТОРИЈА ХОЛОГРАФИЈЕ
Почетком 19. века, било је довољно знања за разумевање холографског принципа.
Многи научници приступили су открићу ове области физике, али тек 1947. године
мађарски физичар Денис Габор успоставио је основне холографске принципе за које је
добио 1965. Нобелову награду.
Ласерско откриће 1960. омогућило је практичну примену холографије.
Није доказао своју теорију о електронском зраку, већ о таласима светлости. Тако је
створен први холограм.
Холографски темељи су иницијално били повезани са проблемом електронске оптике.
Из тог разлога, Габор је изводио своје прве револуционарне експерименте користећи
електричну блицеву лампу, која је у то време била најсигурнији извор светлости која је
омогућила производњу холограма. Због овог ограничења, његови холограми садржавали
су многе сметње и несавршености.
3. ХОЛОГРАМИ
Холограм се најчешће, због чињенице да се, када га особа посматра, таквим и чини,
описује као тродимензионална слика. Ипак, холографија има врло мало додирних тачака
са фотографијом.
Холограм, који садржи информацију, није ништа друго до високо-контрастни, веома
фини, црно-биели фотографски филм, па је тако за исправно схватање значења појмова
холограм и холографија, потребно пре свега објаснити фотографију.
Фотографија је записивање помоћу светлости и очекивани је назив за добијени запис -
фотограм. Из историјских разлога, међутим, задржао назив фотографија и за поступак и за
њиме добијен запис. Фотографија је дакле поступак записивања сликовне информације о
објекту.
Холограм се састоји од низа података о величини, облику, светлости и контрасту облика
који се жели приказати у микроскопским, комплескним и испреплетаним узорвцима.
Такви узорци могући су због особина ласерског свеетла. Када се светло одбија од
тродимензионалног објекта, оно обликује тродимензионални сложен узорак, а како би се
приказао цели узорак, свјетлост мора бити једнобојна и снажно усмерена, тј. кохерентна.
Ласер се показао идеалним извором светлости за приказ холограма. Када се на холограм
усмери светлост, подаци који су похрањени као испреплетени узорак обликују
оригинални приказ одређеног објекта, што очи и мозак проматрача доживљавају као
стваран објекат.
2
