MATURSKI RAD
TEMA:
HORMONI ADENOHIPOFIZE
I NJIHOVO SPECIFIČNO DEJSTVO
, 2017
Predmet: Biologija
Maturski rad
______________________________________________________
- 1 -
SADRŽAJ
UVOD
1.
HIPOTALAMUS I HIPOFIZA
3
2.
HORMONI ADENOHIPOFIZE I NJIHOVO SPECIFIČNO DEJSTVO
5
3.
PATOFIZIOLOŠKI ASPEKT
POREMEĆAJA ADENOHIPOFIZE
12
4.
ZAKLJUČAK
19
LITERATURA
20
Predmet: Biologija
Maturski rad
______________________________________________________
- 3 -
1.
HIPOTALAMUS I HIPOFIZA
Za funkcionisanje endokrinog sistema najznačajnije su četiri komponente:
hipotalamus, adenohipofiza, ciljne (target) žlezde, telesna tkiva (odnosno potreba
organizma za određenim hormonima). Verovatno je da su potrebe telesnih tkiva uvek u
osnovi odgovorne za otpočinjanje fiziološkog usklađivanja hormonske aktivnosti.
Hipotalamus
predstavlja najprimitivniji deo centralnog nervnog sistema smeštenog
u ventralnoin diencefalonu (težine samo 4 grama). U nekim predelima hipotalamusa
stvaraju se hormoni koji specifično utiču na oslobađanje ili inhibiciju tropnih hormona
adenohipofize (adenohipofizotropni hormoni). Zna se da sigurno postoji šest takvih
"releasing ili inhibiting" hormona:
GNRH (oslobađajući hormon za hormon rasta);
Somatostatin (inhibišući hormon za hormon rasta i TSH);
Dopamin (prolaktin inhibišući hormon)
Tirotropin rilizing hormon (oslobađajući hormon za TSH ali i
prolaktin);
Ivortikotropin rilizing hormon (oslobađajući hormon za ACTH)
Gonadotropni rilizing hormon (oslobađajući hormon za LH i FSH)
U hipotalamusu se stvaraju i dva hormona koja se kasnije deponuju u zadnjem
režnju hipofize: antidiuretski hormon (vazopresin) i oksitocin, odakle se i izlučuju.
Osnovni mehanizam regulacije dejstva hormona je mehanizam negativne povratne
sprege (negative feedback). Negativnu povratnu spregu treba shvatiti kao težnju svake
endokrine žlezde ponaosob da izlučuje svoj hormon u odgovarajućoj količini. Naime čim
jedan hormon dostigne svoju fiziološku vrednost odgovarajuća žlezda obustavlja svoju
sekreciju, i obrnuto, ako je sekretoma aktivnost nedovoljna povratna sprega "nalaže"
određenoj endokrinoj žlezdi da ponovo započne sa izlučivanjem jednog ili više hormona.
Hipofiza
je žlezda sa unutrašnjim lučenjem koja zauzima dominantno mesto u
endokrinoj hijerarhiji, pa se često naziva i „dirigentnom žlezdom“.
Smeštena je u turskom sedlu (sella turcica) koja se nalazi u sfenoidalnoj kosti baze lobanje.
Kod odraslih je teška od 500 do 900 mg (slika 1). Veličine je 15 x 10x 6 mm, a može se
udvostručiti u toku trudnoće.
Hipofizu (pituitamu žlezdu) sačinjavaju dva osnovna dela i to adenohipofiza
(adenohypophysis) ili glandulami deo (čini 2/3 žlezde) i neurohipofiza (neurohypophysis)
ili nervni deo.
Prednji režanj ili adenohipofiza razvija se iz ektoderme usne šupljine. Zadnji režanj
ili neurohipofiza predstavlja izdanak diencefalona. Zadnji režanj je peteljkom vezan za
Predmet: Biologija
Maturski rad
______________________________________________________
- 4 -
mozak. Između prednjeg i zadnjeg režnja nalaze se šupljine, veoma slabo prokrvljene, koje
sadrže koloidnu supstancu. Ovaj deo po svoj prilici pripada prednjem režnju i naziva se
srednji režanj (pars intermedia). Adenohipofiza dobija arterijsku krv iz dve gornje, a
neurohipofiza iz dve donje hipofizne arterije.
Ćelije prednjeg režnja su bile prvobitno klasifikovane kao acidofilne, bazofilne i
hromatofobne ćelije. Imunocitohemijska i elektronmikroskopska tehnika su omogućile
klasifikaciju ćelija prema njihovim specifičnim produktima (hormonima) koje luče na:
somatotrofe (growth hormon- GH- hormon rasta sekretujuće ćelije);
laktotrofe (prolaktin- PRL sekretujuće ćelije);
tirotrofe (tirotropin, TSH sekretujuće ćelije); kortikotrofi
(kortikotropin- ACTH i odgovarajućih peptida sekretujuće ćelije);
i gonadotrofi (sekretujuće ćelije za luteinizirajući- LH i folikulo-
stimulišući- FSH hormon)
Neurohipofiza luči vazopresin (ADH) i oksitocin koji se stvaraju u hipotalamusu.
Položaj hipofize i njene relacije sa drugim strukturama prikazan je na slici 1.
sl. 1 Položaj hipofize
