Univerzitet u Novom Sadu
Poljoprivredni fakultet
Departman za veterinarsku medicinu
Predmet:
Farmakologija
Tema :
Hormoni štitne žlezde i kore nabubrega
Odgovorni profesor:
Dragica Stojanović
Student:
Marijana Kalić 002/2011 VM
Novi Sad,2013god.
Hipofiza
Tokom embrionalnog razvoja hipofiza se delom razvija od ektoderma usne šupljine,a delom od
neuroektoderma. Neurohipofiza nastaje kao izbočina dna diencefalona (infundibulum) koji raste
prema dolje poput drška koji ostaje povezan s mozgom. Adenohipofiza nastaje kao vrećasta
izbočina ektoderma na krovu primitivne usne šupljine embriona, neposredno ispred ždrelne
membrane (Rathkeova vreća) i raste prema gore. Rathkeova vreća se pojavljuje u ljudskog
embriona od treće nedelje kao izbočina krova usne šupljine koja raste dorzalno prema
infundibulumu. Posle se ta vreća odvaja od usne šupljine, njen prednji zid zadeblja, tako da se
šupljina Rathkeove vreće smanji na usku pukotinu. Krajem drugog meseca ona izgubi vezu s
usnom šupljinom i potpuno prianja uz infundibulum
(SADLER, 1996.; JUNQUEIRA, 2005.)
.
Predni režanj hipfize ili adenohipofiza nastaje intenzivnom proliferacijom ćelija prednjeg zida
Rathkeove vreće, a malo produženje toga režnja raste duž infundibuluma kojega pri tome obavija
čineći pars tuberalis. Zadnji zid Rathkeove vreće razvije se u pars intermedia. Zadnji režanj
hipofize ili pars nervosa nastaje od infundibuluma, a sastoji se od neuroglija ćelija i nervnih
vlakana, koja dolaze iz hipotalamusa
(SADLER, 1996.).
Makroskopska građa hipofize i topografski odnosi
Hipofiza ili pituitarna žlezda je endokrina žlezda koja putem svojih hormona ima važnu funkciju
u regulaciji metabolizma, rasta i reprodukcije organizma. Nalazimo je na bazi mozga gde leži u
udubini klinaste kosti tzv. turskom sedlu (sella turcica), obavijena naborom čvrste moždane
ovojnice (diaphragma sellae turcicae durae matris) koja se sastoji od dorzalnog i ventralnog lista.
Na dorzalnom listu postoji otvor (foramen diaphragmatis) koji u čoveka čvrsto priježe uz
infundibularni držak. U konja je vrlo širok, obuhvata gotovo opseg hipofize, dok u psa prekriva
samo dorzo-kaudalni deo. Infundibularni držak kranijalno je omeden chiasmom opticum i tractus
opticusom, kaudalno se nalaze pedunculus cerebri i corpus mamillare, a lateralno je omeden
uzdignucima na bazi mozga, lobus piriformis
(ELLENBERGER i BAUM, 1943.).
Hipofizu opskrbljuju krvlju dve skupine arterija, koje potiču od unutrašnje karotidne arterije. Sa
gornje strane, desna i leva dorzalna hipofizna arterija opskrbljuju eminenciju medijanu i držak, a
ventralno, desna i leva ventralna hipofizna arterija opskrbljuju neurohipofizu i malim delom
držak
(JUNQUEIRA, 2005.).
Obzirom na embrionalni razvoj hipofizu zapravo čine dve žlezde: neurohipofiza i adenohipofiza.
Neurohipofiza se razvija od neuroektoderma, čine je pars nervosa i infundibulum, a
adenohipofiza potiče od ektoderma usne šupljine, a cine je pars distalis seu glandularis, pars
tuberalis seu infundibularis i pars intermedia. Što se tiče odnosa u smeštaju adenohipofize i
neurohipofize postoje razlike s obzirom na vrstu pa tako u delfina, psa i konja adenohipofiza
okružuje neurohipofizu, dok se u čoveka neurohipofiza nalazi kaudalno od adenohipofize.
Između adenohipofize i neurohipofize nalazi se hipofizna šupljina koja u konja nedostaje. Postoji
i šupljina infundibuluma koja komunicira sa trećom moždanom komorom. U konja završava
sužavajuci se u području prelaza infundibuluma u hipofizu, a u psa se nastavlja u hipofizu.
Infundibularnim drškom je hipofiza pricvršcena na bazi mozga. Čini ga infundibulum obavijen sa
