UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA TURISTIČKI I HOTELIJESRKI MENADŽMENT
DIPLOMSKI RAD
Mentor Student
Prof.Dragoljub Barjaktarović Dragana Đorđević
2
SADRŽAJ
UVOD
1. POJAM HOTELIJERSTVA I UGOSTITELJSTVA
2. HOTEL GRAND NIŠ
2.1. STRUKTURA I PROSTORNO-FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE
2.1.1. PRILAZI HOTELU, PARKIRALIŠTE I ULAZI
2.1.1.1. RECEPCIJA HOTELA
2.1.2. KOMUNIKACIONI PROSTORI
2.1.3. OSTALI JAVNI PROSTORI
2.2. SAOBRAĆAJNA POVEZANOST GRADA NIŠA I HOTELA „GRAND“
2.3. HOTELSKI SADRŽAJ
2.4. CENOVNIK SMEŠTAJA
2.5. NAČIN REZERVACIJE
2.6. PROMOCIJA
3. ORGANIZACIONA STRUKTURA HOTELA
3.1. POJAM I ZNACAJ ORGANIZACIONE STRUKTURE
3.2. DIZAJNIRANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE-MODELI
3.3. ORGANIZACIONA STRUKTURA HOTELA GRAND
3.4. SEKTOR SMESTAJA
4. HOTELSKI RESTORAN
4.1. RESTORAN COSMOPOLITAN NIŠ
ZAKLJUČAK
LITERATURA
4
1. POJAM HOTELIJERSTVA I UGOSTITELJSTVA
Smatra se da termini ugostiteljstvo i hotelijerstvo imaju zajednički koren. Potiču od latinskih
reči hospital(hospitalis) gostinski,gostoljubiv,hospilitas-gostoprimstvo;hospitari-biti gost,
gostovati; hospitium-svratište,sklonište za putnike.
Reč hotel,usvojena u velikom broju jezika širom sveta,vuče poreklo od latinske reči
hospitalia,što znači soba za goste.Reč albergo na italijanskom jeziku u svakodnevnoj upotrebi
znači hotel,ali opšte značenje mu je ugostiteljski objekat(industria alberghiera-
ugostiteljstvo).Na francuskom jeziku auberge znači gostionica.Ove reči imaju koren u
starogermanskoj reči heriberga što je značilo smeštaj vojske.U Francuskoj se reč hotel,osim u
običnom značenju,upotrebljava još u značenju dom,stalno boravište.(
Jovičić, D.,2002).
Uslugama smeštaja i drugim ugostiteljskim uslugama u obliku privredne delatnosti,prethodilo
je besplatno gostoprimstvo društvenog i privatnog karaktera.Pojavljivanje prvih objekata za
smeštaj u tesnoj je vezi sa razvojem trgovine i pojavom putovanja iz različitih
razloga(verskih,zdravstvenih,kulturnih..).
Iz kulturne istorije čovečanstva poznato je da su u starom veku na Dalekom,Srednjem i
Bliskom istoku,u staroj Grčkoj i u Rimskom Carstvu postojale različite vrste ugostiteljskih
radnji za smeštaj.
U staroj Grčkoj se spominju:-leshe-javne zgrade sa dvoranama u kojima se okupljao narod i u
kojima su bili saopštavani opštinski proglasi.U leshama su konačili stranci koji u gradu nisu
imali prenoćište,kao i prosjaci; pandokeje (pandokeion),razvile su se iz leshe-konačište koje je
pružalo gostima,osim konaka,hranu i piće,kategorije(kategogeion)-prenoćišta u kojima su
konačili ljudi i životinje;katalizeje-takođe su služile za prenoćište ljudi i životinja;U Rimskom
Carstvu: mansiones lat.-boravak,prenoćište;diversorium lat.-jevno prenoćište; palatia lat.-
zgrada za konačenje careva i visokih državnih službenika;stabulum lat.-prenoćište za putnike i
stoku;taberna lat.-gostionica sa krevetima;stationes lat.-prenoćišta na poštanskim stanicama.
Prvi napori za bližim određivanjem pojma hotela javili su se u prvoj polovini 20
veka.Međunarodno udruženje vlasnika hotela je 1926.godine u Budimpešti učinilo pokušaj da
uobliči opšti profil zahteva za objekte sa oznakom hotela.
Zakon o turizmu u našoj zemlji u određivanju pojma i delatnosti hotela navodi:
"Hotel je objekat koji pruža usluge smeštaja,usluge ishrane i pića,kao i druge usluge
uobičajene u ugostiteljstvu.Hotel je u smislu ovog pravilnika i ugostiteljski objekat koji pruža
usluge smeštaja i samo usluge doručka(garni hotel).Hotel koji ima depadanse kao odvojene
građevinske celine locirane u njegovoj neposrednoj blizini usluge smeštaja pruža u
depadansu,a usluge ishrane i druge ugostiteljske usluge,po pravilu,u osnovnom
objektu(hotel)".
5
Vrlo precizno određenje hotela nalazimo kod LJ.Kosar,u kojem se navodi:
"Hotel je osnovni,reprezentativni ugostiteljski objekat za smeštaj otvorenog tipa,namenjen
različitim kategorijama korisnika,koji posluje po komercijalnim principima,u tehničko-
tehnološkom i organizaciono-kadrovskom smislu ekipiran na način koji obezbeđuje pružanje
usluga smeštaja,najčešće objedinjenim sa uslugama hrane,pića i napitaka,uključujući i
pružanje dodatnih usluga, funkcionalno povezanih u integralni produkt."
Osnovna jedinica kapaciteta u hotelu je soba. Broj soba služi za istraživanje veličine
smeštajnog kapaciteta,a za veću preciznost se koristi broj ležaja.Broj smeštajnih
jedinica(soba,apartmana) varira od malih do tzv.mega hotela.
Podela prema veličini hotela se razlikuje od autora do autora:
Podela koja važi u Velikoj Britaniji(
prema Davidsonu
):
Mali,kapaciteta do 10 soba,
Srednji,kapaciteta između 11 i 50 soba,
Veliki,kapaciteta preko 50 soba.
Podela po Dukasu:
Mali,kapaciteta do 25 soba,
Prosečni,kapaciteta između 26 i 99 soba,
Nadprosečni,kapaciteta između 100 i 299 soba,
Veliki,kapaciteta 300 i više soba.
Hoteli u Nišu
Turistički promet Grada Niša je ispod nivoa koji je imao početkom 90-ih godina prošlog veka.
Ukupan broj gostiju je smanjen sa 118.344 (1991.godine) na 84.251 (2009. godine), odnosno
na 71,19% nekadašnjeg. Broj stranihgostiju se neznatno povećao, dok se broj domaćih gostiju
smanjio za 40%. U 2009.godini ostvareno je ukupno 304.631 noćenje, što čini 86.96%
registrovanog noćenja 1991. godine. Ovo je u značajnoj meri posledica nepostojanja hotelskih
kapaciteta i preduzeća koje bi zauzelo mesto nekada prestižnog „Srbija-Turista“.
U gradu postoji nekoliko hotela koji pokušavaju da nadoknade nedostatak u smeštajnim
kapacitetima: „My place“, „Aleksandar“, „Vidikovac“, „Tri cveta“,„Duo D“, „Regent“ i
nekoliko hostela i prenoćišta otvorenih u poslednje dve godine. Međutim, Gradu nedostaje
kvalitetan hotel u centru. Lokaciji koja je za to bila predviđena, preimenovana je namena za
izgradnju stambenog objekta.
Međutim, ono što ohrabruje je povećanje broja noćenja stranih turista poslednjih godina. To
se objašnjava činjenicom da je za većinu stranih turista Niš bio najpovoljnija destinacija za
zaustavljanje radi odmora. Tranzitni gosti su najčešće bili Grci, Nemci i Turci, koji su prvu ili
drugu noć provodili u Nišu idući na ili sa odmora. Po statističkim pokazateljima, tranzitni
gosti su se u Nišu zadržavali najčešće jedan do dva dana. Imajući to u vidu, neophodno je
7
2.1. STRUKTURA I PROSTORNO-FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE
2.1.1. PRILAZI HOTELU, PARKIRALIŠTE I ULAZI
Budući da je hotel lociran u samom centru grada i da se radi o objektu sa relativno malim
kapacitetom, prilaz hotelu '' Grand '' i parkiralište rešeni su na veoma funkcionalan način, tako
što je u okviru parkirališta izgrađen prilaz u obliku kruga što omogućava vozilima, a naročito
autobusima, da nesmetano prođu do glavnog ulaza u objekat. Parkiralište i prilaz imaju video
nadzor tokom 24 časa, a raspolažu sa 18 parking mesta na otvorenom i 4 garaže, koje su
gostima dostupne uz naknadu od 100 dinara dnevno.
Glavni ulaz je najupadljiviji prostor i treba da je jasno definisan i da omogući dobar pogled na
unutrašnjost hotela, da vodi pravo na recepciju. Obezbeđuje prijem gostiju koji dolaze pešice,
automobilom, autobusom ili prilaze kolicima za invalide. Iznad glavnog ulaza se nalazi
nadstrešnica, kao integralni deo objekta, a pruža zaštitu od kiše, snega, vetra. U
vetrobranskom prostoru se nalazi otirač za noge. Na glavnom ulazu se nalazi i tabla sa
podacima o ovom objektu naziv, kategorizacija i sl. (Kovačević,Nikolić,1999)
Imajući to u vidu može se reći da ulaz hotela '' Grand '' ispunjava sve osnovne kriterijume koji
su navedeni, s tim što pored vrata sa senzorom imaju i jedna vrata u slučaju nužde, a na
nekoliko metara udaljenosti od glavnog ulaza nalazi se i ulaz u mini kongresni centar. Na oba
ulaza u objekat postoji rampa za invalidska kolica.
Predvorje hotela predstavlja prostor u kome gost dolazi prvi put u kontakt sa samim objektom
i stvara svoj prvi utisak o njemu, zbog toga je veoma važno da ovaj prostor bude elegantno,
adekvatno i prijatno opremljen i uređen. Ono treba da bude prostrano i omogućava nesmetano
cirkulisanje gostiju i zaposlenih a takođe je i veza između svih odeljenja hotela kao i dodatnih
sadržaja namenjenih gostima koja se nalaze na prizemnom nivou. Predvorje hotela '' Grand ''
je centralni deo objekta, a locirano je na samom ulazu u objekat. Uređeno je u
minimalističkom stilu, prilagođeno gradskom tipu hotela, preovladavaju mermer i staklene
površine. U predvorju se sa leve strane nalazi recepcija koja radi 24 časa dnevno, dva lifta,
relativno mali lobi prilagonjen ukupnom kapacitetu objekta, muški, ženski i toalet za invalide
sa pultom za presvlačenje beba i ulazi se u restoran.
2.1.1.1. RECEPCIJA HOTELA
Recepcija je mesto na kojem gost, nakon što je telefonom ili pisanim putem rezervisao sobu,
ima prvi direktan kontakt sa hotelom i hotelskim personalom. Tu stiče prvi, jači i konkretniji
utisak o objektu u koji je došao. Posmatrano strateški i arhitektonsko-građevinski, recepcija je
