Hotelijerstvo II 2014
Skripta za prvi kolokvijum
1.
Pojam ugostiteljskog objekta
– Ugostiteljski objekti funkciononišu na određenom prostoru.
Suština osnovnih usluga u ugostiteljstvu je obezbeđivanje reprodikcionog ciklusa, odnosno
odvijanja same delatnosti. Pod ugostiteljskim objektom podrazumeva se pružanje najmanje
jedne vrste ugostiteljskih usluga(smeštaj bez hrane I pica,hrana I piće bez smeštaja,piće I
napici bez hrane). Iz suštine ugostiteljskih usluga proizilaze dve osnovne grupacije objekata:
a) Ugostiteljski objekti za pružanje usluge smeštaja b) Ugostiteljski objekti za pružanje usluga
hrane I pića.
2. Pojam kapaciteta:
Kapacitet ugostiteljskog objekta za smestaj se izrazava kao njegova
sposobnost da pruži određeni obim usluga smeštaja. Dakle, smeštajni kapacitet je njegova
suštinska odlika. Prema kapacitetu smeštaja određuje se kapacitet svih ostalih usluga u
objektu, pod uslovom da su raspoložive određene usluge.
3. Osnovne grupacije ugostiteljskih objekata:
Ugostiteljski objekti za smeštaj predstavljaju
materijalnu osnovu turističke ponude. Stepen razvijenosti turizma se meri stepenom
razvijenosti hotelijerstva.Odnosno njegovog smeštajnog sektora.Stepen razvijenosti
hotelijerstva iskazuje se kvantitativni I kvalitativnim pokazateljima. Kvalitativni pokazatelji se
odnose na raznovrstnost ugostiteljskih objekata za smeštaj, razvoj hotelijerstva ogleda se pre
svega u diferenciranju različitih vrsta objekata.
4. Pojam ugostiteljskog objekta za smeštaj:
– Ugostiteljski objekti funkciononišu na određenom
prostoru. Usluge koje pruža sector smeštaja su: Pun pansion, podrazumeva noćenje, sa
doručkom, ručkom I večerom. Polupansion, podrazumeva noćenje sa sa dva obroka. I All
inclusive, je paket koji je posebno kreiran za neograničeno korišćenje određenih namirnica, u
određeno vreme. Pod ugositeljskim objektom za smeštaj podrazumeva se prostorno-
funkcionalna celina određenih tehničko tehnoloških I organizaciono-kadrovskih odlika na
osnovu kojih je obezbeđeno pružanje usluga smeštaja sa ili bez usluga hrane I pica.
5. Pojam kapaciteta ugostiteljskog objekta za smeštaj::
Kapacitet ugostiteljskog objekta za
smestaj se izrazava kao njegova sposobnost da pruži određeni obim usluga smeštaja. Dakle,
smeštajni kapacitet je njegova suštinska odlika. Prema kapacitetu smeštaja određuje se
kapacitet svih ostalih usluga u objektu, pod uslovom da su raspoložive određene usluge.
6. Pojam ugostiteljskih objekata za pružanje usluga hrane I pica:
Podrazumeva se: Prostorno
funkcionalna celina u kojoj se, zahvaljujući odgovarajućim tehničko tehnolioškim I
organizaciono kadrovskim odlikama obezbeđuje pružanje ugostiteljskih usluga hrane, pica I
napitaka – samo hrane, bez pica I napitaka, ili samo pica I napitaka bez hrane. Prostorni
okvir za pružanje ugostiteljskih usluga ishrane uglavnom čini građevinska celina.
7. Proizvodni kapacitet u sektoru ishrane:
Proizvodni kapacitet je određen kapacitetom
opreme kuhinjskog bloka, I meri se brojem obroka. Proces usluživanja hrane I pica obavlja se
u prostorijama posebnim namenjenim za tu namenu. Osnovni elementi opreme za
realizaciju procesa usluživanja hrane, pica I napitaka jesu stolovi I stolice. Uslužni
kapacitetobjekta u sektoru ishrane meri se brojem stolova I brojem konzumnih mesta. Broj
konzumnih mesta je pokazatelj uslužnog kapaciteta.
8. Uslužni kapacitet u sektoru ishrane:
Broj konzumnih mesta kao pokazatelji uslužnog
kapaciteta posebno dolazi do izražaja kada se radi o ugostiteljskim objektima za pružanje
usluge, pica I brze hrane. U takvim objektima kapacitet se izražava brojem sedišta, I brojem
stojećih konzumnih mesta.
9. Pojam razvrstavanja:
Razvrstavanje (klasifikacija) u hotelijerstvu, predstavlja process
grupisanja objekata u jednu vrstu tj klasu, koju čini minimum zajedničkih tehničko-
tehnoloških I organizaciono-kadrovskih odlika, utvrđenih na osnovu prethodno definisanih
kriterijuma. Razvrstavanje ima za cilj zauzimanje određenih pozicija na tržištu, I praćenje
rezultata poslovanja. Značaj razvrstavanja se ogleda u tome što se obezbeđuje svojevrsna
zaštita proizvođača I potrošača, tj davaoca I korisnika usluga.
10. Cilj razvrstavanja:
. Razvrstavanje ima za cilj zauzimanje određenih pozicija na tržištu, I
praćenje rezultata poslovanja. Značaj razvrstavanja se ogleda u tome što se obezbeđuje
svojevrsna zaštita proizvođača I potrošača, tj davaoca I korisnika usluga. Postojanjem
različitih vrsta ugostiteljskih objekata za smeštaj onemogćeno je da svako radi sve.
Opredeljenjem za konkretnu vrstu ugostiteljskog objekta potencijalni gost zna šta može da
očekuje.
11. Značaj razvrstavanja:
se ogleda u tome što se obezbeđuje svojevrsna zaštita I proizvođača I
potrošača, odnosno davalaca I korisnika usluge. Postojanjem različitih vrsta ugostiteljskih
objekata za smeštaj onemogćeno je da svako radi sve.
12. Osnovni faktori razvrstavanja:
Ugostiteljski objekti za smeštaj ubrajaju se sve vrste objekata
u kojima se pruža usluga smeštaja, bez obzira da li je praćena uslugom ishrane ili ne.
Najvažniji faktori su: a) Asortiman usluga – Osnovnih, ugostiteljskih I dodanih ne
ugostiteljskih. B) Način I vremenski period pružanja usluga c) Tehničko tehnološka
opremljenost d) Organizacija I kadar e) Lokacija f) Obim I struktura sredstava
13. Pojam asortimana usluga.
Pod asortimanom se podrazumevaju vrste usluga koje se pružaju
u ugostiteljskom objektu. Minimalna zajdnička odlika za sve vrste objekata o kojima je ovde
reč jeste usluga smeštaja. Asortiman usluga kao faktor razvrstavanja u hotelijerstvu ne može
se posmatrati izolovano od delovanja ostalih faktora. Asortiman I način pružanja usluga
određuju nivo tehničko-tehnološke opremljenosti, organizaciono kadrovski model, obim I
strukturu sredstava.
14. Osnovni pristupi razvrstavanja:
su: a) Tržišni pristup razvrstavanja b) strukovni pristup
razvrstavanja c) Ne vladin pristup razvrstavanja d) Zakonodavni pristup razvrstavanja e)
Centralizovani pristup razvrstavanja f) Decentralizovani pristup razvrstavanja g) Vladin
pristup razvrstavanja
15. Tržišni pristup razvrstavanja:
On se javlja u razvijenim tržišnim ekonomijama, odnosno u
sredinama – državama I regionima sa relativno visokim stepenom razvijenosti u turizmu I
hotelijerstva. To znači odgovarajući stepen turističke I poslovne structure nosilaca
privređivanja.
16. Strukovni pristup razvrstavanja:
Ovaj aspekt uvažava autoritet strukovnih udruženja kao što
su asocijacije hotelijerske privrede. Ove asocijacije se formiraju obično na nacionalnom
nivou. Aktivnosti udruženja usmerene sun a zaštitu I na unapređenje delatnosti hotelijerstva,
što se ogleda u propisivanju odnosno nadzoru nad sprovođenjem kriterijuma razvrstavanja.
29. Kampovi kao komplementarni ugostiteljski objekti za smeštaj:
Kampovi mogu biti uređeni u
okviru privatnog zemljišnog poseda kao izraz privremenog opredeljenja vlasnika da se bavi
ugostiteljskom delatnošću iznajmljivanjem svog zemljišta za postavljanje kamp opreme.
Svrha ovako uređenog prostora (Zemljišta ) jeste bavljenje ugostiteljstvom kao dopunskom
delatnošću.
30. Odnosi između osnovnih I komplementarnih ugostiteljskih objekata za smeštaj kao
pokazatelj stepena razvijenosti hotelijerstva:
Odnos između osnovnih I komplementarnih
kapaciteta pokazuje da komplementarni preovlađuju čak I u administrativnim gradskim
centrima.
31. Odnos između osnovnih I komplementarnih ugositeljskih objekata za smeštaj u različitim
vrstama turističkih mesta u Srbiji:
32.
Tržišni obuhvat kao kriterijum podele:
Tržišni obuhvat je kriterijum koji se odnosi na
poslovnu usmerenost prema određenim kategorijama potrošača. Ugostiteljski objekti za
smeštaj prema tržišnom obuhvatu se dele na: Komercijalne I nekomercijalne.
33.
Komercijalni objekti za smeštaj:
Komercijalni objekti su objekti koji posluju po
komercijalnim principima baziranim na osnovnim ekonomskim zakonitostima. To su javni
objekti otvorenog tipa. Oni u procesu formiranja cena I plasmana svog u uslužno-
proizvodnog programa uvažavaju splet uticaja tržišnih faktora. Osnovni ekonomski cilj
komercijalnih objekata je bavljenje ugostiteljstvom kao privrednom delatnošću.
34.
Nekomercijalni ugostiteljski objekti za smeštaj:
Objekti izrađeni za potrebe preduzeća koja
sui h osnovala označavaju se kao nekomercijalna. To su odmarališta u sastavu privrednih
preduzeća, lečilišta u sastavu zdravstvenih ustanova, planinarski domovi, dečija
odmarališta… Nekomercijalni objekti su uglavnom zatvorenog tipa, to znači da se fokusiraju
na osnivače I njihove potrebe. To ne podrazumeva uvažavanje komercijalnih principa u
poslovanju.
35.
Vrste komercijalnih ugostiteljskih objekata za smeštaj:
To su javni objekti otvorenog tipa.
Oni u procesu formiranja cena I plasmana svog u uslužno-proizvodnog programa uvažavaju
splet uticaja tržišnih faktora. Osnovni ekonomski cilj komercijalnih objekata je bavljenje
ugostiteljstvom kao privrednom delatnošću. To su objekti izgrađeni za potrebe preduzeća,
koja su ih osnovala.
36.
Vrste nekomercijalnih ugostiteljskih objekata za
To su objekti izgrađeni za potrebe
preduzeća, koja su ih osnovala. To su odmarališta u sastavu privrednih preduzeća, lečilišta u
sastavu zdravstvenih ustanova, planinarski domovi u sastavu planinarskih društava I
ferijalnih saveza, I dečija odmarališta u sastavu dečijih ustanova. Oni su prevashodno
zatvorenog tipa. To znači da je njihov tržišni obuhvat fokusiran na osnivača I njihove potrebe.
37.
Period rada kao kriterijum podele:
Ugostiteljski objekti se sistematizuju I prema duzini
trajanja perioda rada. Objekti se u zavisnosti od toga da li su otvoreni za goste tokom citave
godine, ili samo u period turisticke sezone (Letnje, zimske, letnje I zimske) mogu podeliti na:
Objekte sa celogodisnjim poslovanjem I objekte sa sezonskim poslovanjem. Duzina perioda
rada nije fiksno utvrdjena.Ima objekata koji su otvoreni za goste tri do pet meseci u toku
godine. Ima I onih koji su zatvoreni samo mesec ili dva. I jedni I drugi se svrstavaju u objekte
za smestaj sa sezonskim poslovanjem. Oni su orijentisani na sezonske oscilacije u kretanju
turisticke traznje tokom godine. Objekti koji su locirani na planinskim turistickim mestima,
prilagodjavaju svoje poslovanje u period trajanja sneznog pokrivaca.
