УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
МАСТЕР ФИЛОЛОГИЈЕ
СРПСКА И КОМПАРАТИВНА КЊИЖЕВНОСТ
ХРИШЋАНСКО И ПАГАНСКО У НАРОДНИМ ОБИЧАЈИМА БОЖИЋНОГ ЦИКЛУСА
Техника научног рада са архивистиком
Ментор Студент
Проф. др Ирена Арсић Србијанка Станковић, 108
Ниш,
2018.
I ТЕМА:
Хришћанско и паганско у народним обичајима божићног циклуса
II ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ТЕМЕ:
Тема односа хришћанских и паганских одлика народних обичаја божићног циклуса у
Срба, и то на примеру грађе коју сам прикупила на терену Прокупља, већ је обрађивана у
литератури, али не конкретизовано у једном истраживању, но у оквиру анализе народних
обичаја годишњег циклуса, укључујући поред божићних обичаја и обичаје који се
спроводе ритуално око Ускрса и Ђурђевдана.
О овоме је писао Веселин Чајкановић у својим огледима
Бадњи дан и Божић, Три
божићна обичаја, Божић, његово порекло и значај
(Веселин Чајкановић:
Из српске
религије и митологије,
Београд, Српска књижевна задруга, Београдски издавачко-
графички завод, Партенон М.А.М. 1994), као и Миле Недељковић у опсежној студији
Годишњи обичаји у Срба
(Mиле Недељковић:
Годишњи обичаји у Срба,
Вук Караџић,
Београд, 1990). У њиховим тумачењима божићних обичаја јасно се прави паралела између
хришћанских и паганских одлика у овим ритуалима. Чајкановић истиче ритуалне радње
које прате Бадњи дан, Бадње вече и Божић не као паганске, но као „старе српске“.
Сматрам да је тема отворена и захвална за нова тумачења, поготово јер се истраживање
врши на новом узорку. Фолклор као жива материја погодан је за овакве и сличне упоредне
анализе. Уједно, очекујем поред потврда већ постојећих закључака у литератури и
откривање нових чињеница.
III РАДНА БИБЛИОГРАФИЈА
IV
ИСПИСИ ИЗ ПРИМАРНЕ ГРАЂЕ И СЕКУНДАРНИХ ИЗВОРА
Исписи из примарне грађе:
Teма: Бадњи дан, бадњак
T
ранскрипт разговора са Горицом Спасковић из Прокупља о божићним обичајима
*(Пита ме да ли да прича обичаје које су спроводили док су били у заједници са свекром и
свекрвом или оне које спроводе већ трећу годину одвојено.)
Горица:
Или да, да не... Не, не, не. Да га не... Него да га по том обичају како смо доле док
смо били?
*(Како сте доле кад сте били.)
Горица:
Да!
*(Како сте, кад сте почели ви да славите Божић овде на спрату? Кад се син оженио?)
Горица:
Никола оженио!)
*(Добро. А дотад?)
Горица:
Дотад смо били у заједници, доле са свекром и свекрвом, овај, девером, јетрвом и
њиховом децом.
*(Добро.)
Горица:
Овај, и нашом децом, по могућству кад су били ту. Овај, пошто је син био на
школовању у, овај, у Београд. Па обично, у поподневним часовима, супруг, девер и деца,
мушка деца, оду по бадњак!
*( Поподне?)
Горица:
Да!
*( Не ујутро?)
Горица:
Не, не!
*( Добро.)
Горица:
Ми смо то увек поподне, овај, они оду. Понесу, овај, ракију, вино. Тамо одсеку то
дрво, бад... Бадњак!
*( Добро.)
Горица:
То је увек... Ја мислим да је то цер или храст.
*( Ахм. Али има оне шушке што се зову?)
Горица:
Да, да, да, обично са шушком. И кад одсеку први, првим ударцем кад тај ивер,
овај, одсеку, то парче дрвета, тај ивер ми донесу. Рецимо, ја то чувам од тог, те Бадње
вечери до следеће! Значи, следеће, кад ново дрво уђе у кућу, ја то старо бацам у ватру,
опет за годину дана чувам. Овај, обично сам користила тај ивер ако су деца, овај, се
разболе или ако нешто у кући не, не иде како ваља, па ја, овај, загорим то дрво мало у
шпорету, па онда убацим у воду, па онда том водом дам деци да попију или тако.
*( Да пију ту воду?)
Горица:
Па, да! Овај...
*( А то небитно у које доба године? На пример, разболи се у августу...
Горица:
Не, не, не!
*( ... И ти то урадиш?)
Горица:
Да! Ја загорим, пошто је то свеже, оно, незапаљено дрво.
*(Ахм.)
Горица:
Овај, и... То је, то је...
*(А ко те то научио?)
Горица:
Па не знам, то су моји практиковали, овај...
*( Твоји родитељи?)
Горица:
Моји, да. Моји деда, баба, отац, мајка, тако и то ја практикујем. То је... То је нека
врста чувар куће као што је ускршње јаје!
*(Ахм.)
Горица:
Прво ускршње јаје. Тај први ивер...
*(Од бадњака?)
*(Део?)
Горица:
... Дебло то. Да. Дебло, онај доњи део дрвета.
*(Ахм.)
Траснкрипт разговора са Маријом Аранђеловић
*(
Како ви славите Божић?)
Марија:
Па, припреме... То је дан који стварно, један од најбитнијих, да кажем, празника
у нашој кући.
*( Ахм. )
Марија:
Поред славе... Који сла... Значи, који стварно поштујемо...
*( Добро. )
Марија:
И ценимо. Специјални дан, кад свако од нас стварно води рачуна, овај, на своје
понашање, да ето, не буде никакве расправе, никакве свађе, мада углавном дође до тога
кад је време кад треба да се вечера. Увек брат мало касни. Овај...
*( Причаш о ба... О божићној вечери... )
Марија:
Бо...
*( Или о Бадњој вечери? )
Марија:
Бадње вече кад је је.
*( Аха, аха. )
Марија:
... И процедура је следећа: брат иде са комшијама, имају договор, у неко време се
скупе и онда крену у шуму.
*( Ахм. )
Марија:
Овај, по бадњак. Свако од њих из комшилука понесе понешто, пошто је дан када
се пости, неко купус, неко... Чисто, ето, кол'ко да им буде тамо и занимљиво то дружење и
лепо. Значи, то је његов пос'о за тај дан.
