Хришћанство
једна је од три
највеће монотеистичке (једнобожачке) религије која је
настала на простору некадашњег Римског
царства током 1. века.
Основу хришћанског учења чине Стари и Нови завет.
Према хришћанском схватању, Стари завет је
васпитач, претходница и припрема за долазак Месије,
обећаног спаситеља света. Нови завет је испуњење
старозаветних пророштава и проповеди победе над
грехом и смрти, обећање доласка Божјег царства и
вечног живота. Први део Новог завета сачињавају
четири јеванђеља која описују живот, чуда, проповеди,
смрт, васкрсење и вазнесење Исуса Христа, рођеног
у Витлејему, у Галилеји. Хришћани заједно
чине Христову цркву која, по Новом завјету Светог
писма, представља Исусово тело.
Исус Христос је проповедао о будућем Божјем
(небеском) царству и значају његовог боравка на
Земљи. Многи поборници су га сматрали Месијом.
Грчка ријеч
Χριστός
у преводу значи месија, па су тако
прве Христове следбенике у Антиохији назвали
хришћанима (
χριστιανοί
), именом које је остало до
данас. Хришћанство је представљало прву
универзалистичку религију, насупрот дотадашњим
националним религијама, и проповедало једнакост
свих људи пред Богом: Јевреја, Грка, Римљана,
сиромашних, богатих, жена, мушкараца. Због свега
што је Исус проповедао, а што је описано у четири
јеванђеља (која су прве четири књиге Новога завета),
број Исусових ученика и следбеника брзо је растао,
посебно међу простим људима.
Хришћани називају поруку Исуса
Христа јеванђељем („добра вест“) и тако се књиге где
су записана Исусова проповедања и живот, зову
јеванђеља (четири јеванђеља у Новом завету).
По пореклу, хришћанство је сродно јудаизму, са којим
има доста заједничких текстова.
Хришћанство је играло виталну улогу у обликовању
Западне цивилизације, бар од 4. века нове ере. Данас,
хришћанство представља територијално
најраспрострањенију и бројчано највећу светску
религију, са бројем верника који се креће у распону од
1,5 до 2,1 милијарде особа.
