Хришћанство – појам и одреднице ...................................
4
III Историја хришћанства ........................................................ 5
IV Исус Христ– оснивач хришћанства .................................. 8
V Утицај хришћанства ............................................................ 11
5.1. Западно хришћанство и његово наслеђе ...............
11
5.2. Византија и њено наслеђе ........................................
13
5.2.1. Православље у Србији и њено наслеђе .......
15
5.3. Жене у традиционалном наслеђу хришћанства ..
17
VI Садашњост и будућност хришћанства ............................ 20
VII Закључак ............................................................................... 24
VIII Литература ............................................................................ 25
2
истина увек мистична догма у коју се апсолутно верује и која се прихвата без трунке сумње. Када се вера у догму пољуља сумњом, када се доведе у питање њено апсолутно важење, истинска вера више не постоји.
Широко одређење религије доводи и до тога да се она или
изједначава са културом, односно под културом се подразумева хиндуистичка, исламска, хришћанска религија или се мисли, као што то чини Р. Линтоин, да је она срж и потка која повезује све културне чиниоце, односно има аксиолошки (вредносни), когнитивни (сазнајни) и нормативни (прописани) садржај.
Функције религије су многобројне, али се издвајају друштвена и
психолошка улога. По Е. Диркему, религија слави друштво и као најмоћнија друштвена чињеница спаја појединце јер стоји изнад њих, доприноси друштвеној интеграцији. За Б. Малиновског она је функционална, јер пружа подршку појединцу, смањује напетост, неизвесност и даје утеху у стању патње.
II
ХРИШЋАНСТВО - ПОЈАМ И ОДРЕДНИЦЕ
Хришћанство (на грчком језику: χριστιανισμός, на латинском језику:
christianitas) је једна од три највеће монотеистичке (једнобожачке) религије, и настало је на простору некадашњег Римског царства.
Хришћанство се зачело у земљи Израиља и засновало се на Старом
Завету јудаизма на коју се надовезао Нови Завет о чему говоре јеванђеља. Постоје четири јеванђеља, а то су:
Јеванђеље по Марку, Луки, Матеји и
Јовану
и говоре о животу и учењу Исуса Христа о доласку Царства
Божијег. Хришћани су, дакле, они који верују у Исуса Христа, као Божијег посленика и следе га, кроз своје заједнице које се зову цркве.
Хришћанство је представљало прву универзалистичку религију,
насупрот дотадашњим националним религијама, и проповедало једнакост свих људу пред Богом: Јевреја, Грка, Римљана, сиромашних, богатих, жена, мушкараца. Због проповедања једнакости брзо је завладало међу сиромашнима. Као религија хришћанство се појавило у периоду распада робовласничке државе, касније када је постало
4
званична, државна религија, хришћанство је везало своје интересе са интересима владајуће класе и удаљило се од идеала које проповедају јеванђеља.
Хришћанство је најбројнија светска религија са око две милијарде
припадника у скоро свим деловима света. У првих хиљаду година Хришћанство је имало јединствену историју, а онда се она развијала у три главна огранка: римокатолицизам, православље и протестантизам, односно у три истоимене конфесије. Православље је остало доследно ортодоксном учењу. Римокатолицизам је стекао религиозне редове (језуите, фрањевце, доминиканце и бенедиктинце). Протестантизам је пак стекао на десетине подгрупа и нових цркава.
Филозофска идеја хришћанства су вера у Бога, љубав, смеран
живот, нада. Симбол хришћанства је крст . Теолошка питања: да ли приказивати Бога?
Разлике
: религијско учење заснивају на филозофском учењу,
католици заснивају на антологијском, а православци на александријској филозофској школи. Обе су идеалистичке, али александријска не негира материјално.
Карактеристике православља
: Бог je и непознат и добро познат. Бог
се не може описати речима већ само схватити кроз јединство с љубављу, кроз божанску енергију и божанска дела мeђу људима. Син Божији је рођен. Бог свети дух је исхођен. Несливено јединство. Исус - Богочовек, људска природа се ставља у први план. Православна црква је национална, децентрализована. Цркве су самосталне – аутономне. Православни врховни поглавар је патријарх. Патријарх је први међу једнакима, само је на функцији, не доноси одлуке самостално, нема ауторитет доношења одлука. Верски објекти су храмови и манастири. Цркве су непретерано украшене споља, моравски стил (црвена цигла), унутра су украшене фрескама, иконама, црквени хор.
5
године износи 2,75 секунди. То значи да је потребно да прође 400.000 година да би се накупио један дан.
Карактеристике католичанства
: Бог отац учествује у стварњу
сина. Бог отац, Бог син, Бог свети дух – сливено јединство. Исус је духовно биће, некада је живео на земљи. Католичка црква је наднационална и централизована. На врху је папа који доноси одлуке. Папа има неприкосновени ауторитет. Верски објекти су катедрале. Катедрале имају велики звоник, споља су од камена, унутра су украшени киповима, витражима, распећем и Мајком Божијом, и обавезне су оргуље. Католици прате грегоријански календар.
Заједничко за католичанство и правосљавље је света тајна
причешћа. А разлика је у евхаристијском хлебу – код католика је причест хостијом (бесквасни хлеб – азима), код православаца - крвљу и телом Христовим (квасни хлеб - артос и вино).
Протестантизам
као најмлађа грана хришћанства се поделио на
стотине вероисповести и секти, па је тешко причати о њему као о једној грани хришћанства. За све протестанте заједничко је не прихватање папе као посредника између Бога и верника и одбацивање свих црквених одлука. Протестанти верују да Библија треба да буде једини ауторитет по питању религије и одбацују култ светаца, икона и реликвија.
III
ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА
Рано хришћанство је настало као верски покрет, односно секта
унутар јудаизма. Од већине народа у империји, Јевреје је издвајао монотеизам, односно вера у једног Бога. Првобитну хришћанску цркву (латински: ecclesia - заједница) формирали су након Исусове смрти, његови ученици и апостоли у Јерусалиму. Према списима апостола
