Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
HROMOZOMI
Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti za vreme deobe. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi.
Građa metafaznog hromozoma:
Svaki metafazni hromozom se sastoji od:
1. Dve sestrinske hromatide koje sadrže po jedan
molekul DNK, i s'obzirom da nastaju replikacijom, ti molekuli su potpuno jednaki po sadržaju gena; zato se hromatide nazivaju sestrinske;
2. Centromere ili primarnog suženja koje spaja
hromatide.
Hromatida:
Hromatida je uzdužna polovina metafaznog hromozoma. Pre nego što se izvrši replikacija DNK, hromozom ima jedan molekul DNK koji se povezuje sa proteinima i nagradi jednu hromatidu.
Posle replikacije hromozom dobija još jedan potpuno identičan molekul DNK (hromatidu), zahvaljujući semikonzervativnosti replikacije.
Hromatide mogu biti:
1. Sestrinske, to su hromatide jednog hromozoma,
njegove uzdužne polovine spojene centromerom; pre nego što se izvrši kosing-over ove hromatide su potpuno međusobno jednake jer nastaju replikacijom;
2. Nesestrinske, to su međusobne hromatide para
homologih hromozoma i u pahitenu profaze mejoze I između njih se razmenjuje genetički materijal (krosing-over) Sadržaj [prikaži]
Broj hromatida u somatskim ćelijama:
Normalne telesne ćelije diploidnih organizama uvek sadrže parove homologih hromozoma. Sve ove ćelije su u principu genetički iste kao zigot (oplođena jajna
Broj hromatida je promenljiv u toku ćelijskog ciklusa. Pošto se replikacija dešava za vreme S faze interfaze ćelijskog ciklusa; hromozom se sastoji od:
1. Jedne hromatide u periodu od anafaze mitoze
pa do S faze narednog ćelijskog ciklusa;
2. dve hromatide od S faze do anafaze mitoze.
Humana telesna ćelija sadrži ukupno:
46 hromatida, odnosno, onoliko hromatida koliko i hromozoma, u periodu od anafaze mitoze pa do S faze narednog ćelijskog ciklusa; 92 hromatide, u periodu od S faze interfaze do anafaze mitoze.
Drugačije rečeno, u ćeliji se pre deobe broj hromatida duplira da bi se mitozom ravnomerno podelile novonastalim kćerkama ćelijama. Veoma je važno da novonastale ćelije dobiju isti genetički materijal kao što je imala ćelija od koje su nastale.
Centromera:
Centromera je primarno suženje na hromozomu koje spaja sestrinske hromatide. Na centromeri se nalazi proteinska struktura, kinetohor, koja se formira na početku mitoze i ima ulogu da veže hromozom za deobno vreteno. Ona usmerava kretanje hromozoma za vreme deobe pošto se za nju vezuju konci deobnog vretena.
Kinetohor:
Kinetohor je parna proteinska struktura u predelu centromere hromozoma. Svaka hromatida metafaznog hromozoma ima jedan kinetohor. Za njega se vezuju niti deobnog vretena pa je svaki hromozom u metafazi mitoze povezan za oba pola ćelije. Hemijski sastav kinetohora nije sasvim tačno utvrđen mada se sigurno zna da sadrži bazne proteine. Za njega se pod uglom od 90° vezuje od 4 do 40 mikrotubula (grade niti deobnog vretena) što zavisi od veličine samog kinetohora. Pojedine mikrotubule prodiru čak do hromatinskog materijala.
Vrste kinetohora:
Centromera deli hromozom na dva kraka:
1. kratki krak (obeležava se prema
međunarodnom dogovoru sa r) - deo hromozoma iznad centromere;
2. dugi krak (obeležen sa q) se nalazi ispod
centromere
Pored ovih delova, specifičnih za sve hromozome, poneki hromozomi mogu imati i sekundarno suženje. Akrocentrični hromozomi u humanom kariotipu imaju to suženje.
Vrste hromozoma: Prema položaju centromere u hromozomu razlikuju se:
1. Metacentrični hromozomi, kod kojih je
centromera postavljena medijalno, a p i q kraci su približno iste dužine. U obu grupu spadaju hromozomi 1,3, 16, 19 i 20. par hromozoma u humanom kariotipu;
