Humana ekologija

13. HUMANA EKOLOGIJA

Humana ekologija razmatra utacaj tekstila i hemikalija koje on sadrži na zdravlje i stanje,

odnosno   dobrobit   potrošača   (krajnjeg   korisnika)   u   toku   upotrebe   proizvoda.   Ona   zahteva
ispitivanje  (testiranje  i  sortiranje)  tekstilnih  proizvoda  na  sadržaj  bilo  koje  štetne   supstance
(toksične, kancerogene, mutagene, teratogene, alergene itd.),  koja  može  potencijalno  izazvati
štetnost po potrošača.

Iako se savremenim postupcima proizvodnje, postojećim tekstilnim pomoćnim

sredstvima   i   bojama   obezbeđuju   uslovi   za   proizvodnju   tekstila   prema   potrebama   i   ukusu
potrošača,   proizvođačima   se   postavlja   dodatni   zahtev   za   zaštitu   potrošača   od   supstanci   u
tekstilnom materijalu, odnosno odevnom predmetu, koje mogu biti rizične po njihovo zdravlje.
Na primer, emisije  formaldehida  (koji  je  kancerogen)  iz  tekstilnih  materijala  tretiranih  u  toku
upotrebe smanjuju se za oko 50% u toku prve godine upotrebe i za oko 90% u toku 2-5 godina.

Kao što je rečeno, u poređenju sa Proizvodnom ekologijom i Ekologijom odlaganja

otpada, Humana ekologija može biti testirana i kontrolisana mnogo lakše. Uz to, ekološki sigurna
proizvodnja mora da uključuje i mere predostrožnosti vezane za humano-ekološku stranu
proizvoda, koji ne predstavljaju nikakav rizik po zdravlje korisnika.

Iritacija nosioca tekstilnom odećom vodi neudobnosti i, ponekad, fizičkim efektima kao

što su dermatitis kože, usled brojnih faktora koji uključuju fizičku konstrukciju odeće, ili ostatak
hemikalija iz procesa njihove proizvodnje. Sam nosilac odeće sopstvenim sklonostima može
takođe uticati na osećaj udobnosti. Zbog toga, neophodno je sprovesti sveobuhvatna istraživanja
da bi se odredio uzročnik iritacije, pri čemu se primenjuju brojne analitičke tehnike i javna
ocena, što zavisi od prirode problema.

Fizički uzročnici neudobnosti mogu biti: obrada, konstrukcija šavova, fibrilacija, debljina

(gustina), dlakavost (npr. vunene tkanine izazivaju svrab) i konstrukcija odeće. Hemijski
uzročnici neudobnosti mogu biti: disperzne boje (osetljivost na disperzne boje), sadržaj metala
(nikal), ostaci površinski aktivnih supstanci, pH, ostaci formaldehida, nevezane boje itd.

13.1. MOGUĆI UZROČNICI NEUDOBNOSTI I ŠTETNOSTI PO LJUDE

Organska jedinjenja

Organska jedinjenja kalaja, upotrebljena kao aktivne biocidne supstance za zaštitu

materijala, ili u sintetizovanim vlaknima za proizvodnju antibakterijskog efekta u sportskoj odeći
– da bi se smanjio miris (zadah, vonj) tela, mogu se nataložiti na tekstilnom materijalu iz brojnih
tretmana tekstila, gde su prisutna u vodi ili kao stabilizatori/inhibitori u kupkama za doradu i
naslojavanje. Poznato je da ova jedinjenja utiču na ravnotežu hormona u morskim organizmima,
pa se može očekivati da su toksikološki efekti na ljude slični i pri visokim koncentracijama
dešavaju se jaki uticaji na slabljenje mišića, problemi sa disanjem i iritacija kože. U mnogim
primenama u EU zabranjena je upotreba tributil-kalaja (TBT), a u skorije vreme može se
očekivati zabrana u ostatku sveta.

Toksični teški metali

Toksični metali, često prepoznatljivi kao teški metali i druga jedinjenja mogu se uvesti u

tekstilne proizvode u nekoj od faza proizvodnje, na primer kao nečistoće iz katalizatora u

proizvodnji polimernih sintetizovanih vlakana. Teški metali mogu takođe biti prisutni u
prirodnim vlaknima, npr. pamuku, kao rezultat kontaminacije soli koje se primenjuju u
procesima prerade i oplemenjivanja. Toksikološki efekti teških metala dobro su dokumentovani
u toku dugog niza godina i postoje, kao posledica toga, mnogi zakonski zahtevi koji se odnose na
njihovu upotrebu (tabela 30).

Tabela 30: Toksikološki efekti teških metala (informacija nije specifična i data je samo u informativne

svrhe; informacija uključuje poznate akutne efekte i njihove ustanovljene oblike testiranja životinja)

Teški metal

Primeri toksičnih uticaja

Može biti upotrebljen ili nađen

Arsen

Iritacija kože, problemi sa disanjem

Pamuk – prethodna priprema

Olovo

Alergije, slabljenje mišića, defekti
potomstva

Viskozne i štampane tkanine

Antimon

Iritacija sluzokože

Poliestar – dorada polimera

Kadmijum

Smetnje pri disanju, povraćanje,
mučnina itd.

Štampane tkanine

Hrom/Cr VI

Vrtoglavica, povraćanje i šok

Nakon hromnog bojenja – za
poboljšanje postojanosti obojenja

Bakar

Gubitak kose, reproduktivni problemi,
smanjena otpornost na virusnu
infekciju

Boje (bojeni tekstil)

Kobalt

Kancerogen, disajni defekti

Boje

Nikal

Iritacija kože uključujući dermatitis,
astmu itd.

Rajsferšlusi, dugmad i pomoćna
sredstva

Živa

Problemi sa disanjem, povraćanje,
oštećenje nervnog sistema

Pamuk – prethodna priprema

Pentahlor-fenol (PCP)

Pentahlor-fenol (PCP) i njegovi derivati upotrebljavaju se kao zaštita, u cilju sprečavanja

truljenja i pojave buđi (plesni). U tekstilnoj industriji primenjuje se kao zaštita pri transportu i
skladištenju, a uobičajeno se upotrebljava kao sastavni deo sredstava za šlihtanje

pamuka i vune.

Pokazano je da PCP ima toksična, teratogena i kancerogena svojstva. Mnoge zemlje imaju svoje
sopstvene zakone za prihvatljive nivoe PCP nečistoća (npr. Nemačka dozvoljava do 5 mg/kg).

Alergene disperzne boje

Disperzne boje su u vodi slabo rastvorljive boje, koje se koriste za bojenje hidrofobnih

vlakana pri visokim temperaturama, uključujući poliestar i poliamid. Izvesne boje ovog tipa
(poznato je preko 20) izazivaju osetljivost kože u obliku alergenskih efekata, kao što je kontaktni
dermatitis i odatle zabrinutost zbog njih od strane proizvođača, prodavaca i potrošača. U mnogim
zemljama na snazi je zakonska regulativa koja se odnosi na materijale koji koriste disperzne
boje.

Azo boje (zabranjeni azo koloranti)

Azo boje su najčešće upotrebljavana klasa boja. Izvesni tipovi ovih boja ispoljavaju

prepoznatljivu toksikološku opasnost, pošto za vreme upotrebe proizvode štetne nusprodukte, za
koje je poznato da poseduju kancerogena svojstva. U dodatnom dokumentu

EU Directive

76/769/EEC

, koja se odnosi na smanjenje prodaje i upotrebe izvesnih štetnih supstanci i

preparata, navedena su 23 aromatična amina.

iritaciju i neugodnost. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) klasifikovala je
formaldehid kao kancerogen za ljude (2004. god.).

13.2. STANDARDI U TEKSTILU U OBLASTI EKOLOGIJE

Oblast humane ekologije dobija sve veći značaj, pa, shodno tome i sektori maloprodaje i

sami potrošači širom sveta sve češće insistiraju na ekološki prihvatljivim tekstilnim proizvodima
(slika 91). Da bi proizvod mogao da se plasira kao ekološki prihvatljiv i neškodljiv po zdravlje
potrošača, bilo je neophodno definisati kriterijume i standarde za dozvoljene koncentracije
pojedinih supstanci, koje se koriste u proizvodnji tekstila, u samim tekstilnim proizvodima.

Postoje brojni primeri uvođenja međunarodnih/multinacionalnih i nacionalnih standarda,

ali i eko standarda nekih kompanija. Najveći prodor postignut je u tekstilnoj industriji.

EU eko-oznaka “

Flower

” (“Cvet”), ustanovljena je 1992. godine zbog povećanih zahteva

za prepoznavanje zdravih (“zelenih”) proizvoda i zbog ograničenog međunarodnog
prepoznavanja vodećih nacionalnih oznaka, a primenjuje se u zemljama EU. Godine 1990.
ustanovljena je nordijska oznaka “

Swan

” (“Labud”), koja se primenjuje u nordijskim zemljama i

dostupan je za 65 grupa proizvoda. Nordijski „

Swan

“ je izdao dva seta kriterijuma za tekstilne

proizvode, jedan za podne obloge i drugi za tekstil uopšte. Švedsko udruženje za zaštitu prirode
je 1995. godine izdalo kriterijume za eko-oznaku „

Good Environmental Choice

“ („

Bra Miljöval“

– „Dobar ekološki izbor“) za tekstil (slika 92). Ova oznaka je fokusirana na proizvode široke
potrošnje i usluge koje imaju značajan uticaj na životnu sredinu.

Nemačko Ministarstvo za životnu sredinu je 1995. godine izdalo sertifikacionu listu za

tekstil/odeću “

Blue Angel

” (“Plavi anđeo”), koja danas ima preko 12000 izdatih sertifikata za

ekološki prihvatljive proizvode i usluge oko 1500 kompanija. Poznat je i nemački sertifikat za
organske proizvode „

Naturland

“ (slika 92).

Pored Nemačke, nacionalni sistemi označavanja postoje, takođe, u brojnim zemljama kao

što su: Austrija, Brazil, Kanada, Hrvatska, Češka Republika, Francuska, Izrael, Holandija, Novi
Zeland, Republika Kina, Švedska, Španija, Tajland, Tajvan, Indija, Japan i dr. (slika 92).

Slika 91: Delovanje humane ekologije prisutno je u svim segmentima života i rada

EU eko-oznaka

(„Flower“)

Nordijska

oznaka

(„Swan“)

Nemačka oznaka

(„Blue Angel“)

Nemačka

(„Naturland“)

Švedska (

„